Умишљени мудраци и њихова улога у релативизацији Истине

За време комунизма, Бог, Србин, Православље су биле табу теме – цензурисане именице на радним местима, школама, факултетима. Када би се неко од јавних личности, или бар неки академик, професор, доктор наука или сл. осмелио и поменуо те цензурисане именице јавно, и то у мало позитивнијем смислу, онда би та личност, такорећи преко ноћи постајала култна народу на периферији друштва, ”затуцаним” богомољцима и онима који су ишли у цркву и славили славу.

***

Једна од таквих култ личности је и Др Владета Јеротић, верујући Србин, неуропсихијатар, психотерапеут, академик, научник, писац или шта ли све још. Он добија фаму у та мрачна Титова времена – култ који се продужава и до ових наших дана релативизма, синкретизма и богоотпадне свејереси екуменизма. Популаран је, зато га зову да држи трибине и предавања, интервјуишу га разни угледни и неугледни часописи и телевизија, предаје на ПБФ-у. Мало, по мало професор и доктор психијатрије постаје узгредно и водећи ауторитет Православне теологије. Дакле његова реч се далеко чује, али чини нам се и трује – трује душе несумњалица, нововерујућих и академским титулама импресионираних.

Ево шта нам Др Јеротић каже:

”Бог нас непрестано опомиње. Опомиње нас, наравно и преко Ислама. Неможе другчије Ислам бити него опомена Божија. Паз’те, то је света књига (ваљда Куран – прим. аутора) и то је човек ког је Бог послао, Мухамед. (сиц.) Немојте да слушам од наших полу просвећених православаца да је у Мухамеду демон. Неможе бити никако, милијарда и више стотина милиона мух…муслимана верују у Алаха, јер су Хришћани престали да верују у Бога на западу…”

https://youtu.be/5qqRcouUB_o

С брда, с дола, некохерентно са академске станзе, али главна порука се да дешифровати: Бог шаље Мухамеда да нас опомиње, Куран је света књига, не жели да слуша од полу просвећених Православаца да је у Мухамеду демон јер има милијарду и више стотина милиона муслимана који верују у Алаха. Као разлог за толико велики број муслимана Јеротић наводи престанак вере у Бога од стране Хришћана на западу. Ово је мало нелогично, али нам се чини као да је сублиминална порука, антитеза: да он, Др Јеротић, стоји као противник богоотпадног запада, не би ли синкретистичка порука о исламу добила на вредности.

Ову ”просвећеност” коју проповеда Јеротић су пробали многи да убаце у Цркву Христову, попут гностика, софиста, варлаамиста. Ругање непросвећенима или полу-просвећеним Православцима је комунистички континуитет, јер су комунисти вернике звали и сматрали за затуцане, али савременим просвећеним, угледним докторчићима, академским и хоби теолозима чак и ”зилот” постаје пејоративна именица!

Чини нам се да је господин Јеротић заборавио на полу-просвећене рибаре из Галилеје. Заборавио је на многе светитеље и мученике. Заборавио Житија Светих. Заборавио да Варлаам и његова рационална религија није Хришћанство, већ да је то вера Боговидца Светог Григорија Паламе и ”непросвећених” исихаста (тиховатеља).

Сетимо се речи Апостола Павла у његовој Првој Посланици Коринћанима:

18. Јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. 19. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу. 20. Гдје је мудрац? Гдје књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост? 21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују. 22. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. 23. А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; 24. Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост. 25. Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. 26. Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по тијелу, ни много моћних, ни много племенита рода; 27. Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке; 28. И што је неплеменито пред свијетом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, 29. Да се не похвали ни једно тијело пред Богом. 30. Из Њега сте и ви у Христу Исусу, који нам постаде премудрост од Бога и праведност и освећење и избављење. 31. Да буде као што је написано: Ко се хвали нека се Господом хвали.

Стојмо кротко и крепко са неписменим и полуписменим рибарима Галилејским, са неученим, полу просвећеним и непросвећеним Светитељима Цркве Христове, а одбацимо учења и предавања свакојаких докторчића, академика и хоби ”теолога” – великоучењака институализованог званичног ”православља”, који се из не смирења и гордости ослањају на свој ум, уместо на Ум Цркве. Одбацимо таква учења као што је Црква одбацила тварне енергије и рационализам Варлаама Калабријског. Уместо да идемо на таква предавања, молимо се Богу и читајмо Житија Светих, то Свето Писмо писано животима Светих, животима правих, истинитих Теолога-Богослова, јер тамо су сви спасоносни догмати и истине Цркве Христове.

Ево само један мали прилог из Житија Светих, као одговор на Јеротићево горе наведено, у најбољем случају, празнословије, које је очито отров за неопрезне, а не бистра и питка вода Светог Православља за које се представља да јесте.

Ко има уши да чује нека чује!

Житија Светих за 4./17. август
***

СПОМЕН СВЕТОГ НОВОМУЧЕНИКА ХРИСТЕ из Превезе (Грчка)

Овај свети новомученик Христов Ристо (Христо) беше родом из града Превезе у Епиру. Беше од младости честит и побожан. Служећи као морнар на једном броду, он дође једном са острва Крита бродом на острво Кос у Егејском мору. Провевши на том острву неколико дана, он се спремаше да пође одатле, али баш тада на њега наиђе нека група Турака јаничара, који му стадоше вређати његову хришћанску веру и Свето Крштење. Распаливши се ревношћу за своју свету веру, Христо осени себе крсним знаком и смело одговори јаничарима да је њихова муслиманска вера прљава и нечиста и да је њихов лажни пророк Мухамед претеча антихристов.. На то се безбожни Турци распалише гњевом и појуривши ухватише светог мученика и исповедника Христовог, и бијући га и злостављајући, одведоше га и предадоше паши тога места. При томе га јаничари примораваху да се одрекне своје вере у Христа и Светог Крштења. У одговор на то овај храбри јуноша Христов само изговараше хришћански Символ вере (Вјерују) и пљуваше на веру исмаилћанску. Тада разбеснели Турци повадише своје ножеве и њима избодоше светог мученика, па га онда, извевши га ван града и запаливши ватру, спалише онако избоденог на ватри.

Али, о! чуда, тело светог мученика не изгоре сасвим, него остаде на пољани око тридесет дана и да га притом ниједна животиња или звер не такну нити му се уопште приближи. Над светим телом његовим неки побожни хришћани, па чак и неки муслимани, видеше прве три ноћи необичну светлост која долажаше с неба. После тога неки хришћани тајно узеше делиће његових светих моштију и побожно их сачуваше.

Пострада свети новомученик Христо 5. августа 1668. године на егејском острву Кос, где га и данас поштују као мученика Христовог.”

Да ли је Свети мученик Христо у праву, или је то Владета Јеротић? Расудите!

Извор: Новинар.де