Светски савет цркава захтева укидање аватона на Светој Гори Атонској

Порука да Светски савет цркава (ССЦ) позива да се укине забрана уласка на Свету Гору Атонску , изазвала је разочарање међу православним хришћанима. Светски савет цркава (ССЦ) изразио своју позицију у односу на Свету Гору, и понаша се као супер-црква. Да ли је могуће да би такав захтев могао бити задовољен?

Света Гора Атонска сматра се последњом оазом благочешћа и као таква непобитно је, налази се на удару креатора Новог светског поретка. Деценијама уназад, а поготово последњих година све је гласније инсистирање свакојаких и одасвуда, пре свега женског лобија и невладиних организација да Европска Унија преко грчких власти издејствује опозив забране ступања жена на Свету Гору. Такве захтеве овоземаљској власти могу слати само они који не разумеју да забрана доласка женама на Свету Гору није од овога света. Нити је акт грчке државе, нити Европске Уније, Савета Европе или Европског Парламента. Ne треба да одлучују ни Европска Унија ни Европски парламент, ни Светски савет цркава … Забрана уласку женама на Свету Гору изречена је од никог другог него од Ње саме, Владичице, Богоматере, игуманије Свете Горе.

По древној традицији, Света Гора спада у манастире типа АВАТОН („не крочити“). У мушке манастире типа „аватон“ не може крочити женска нога. Осим жена на Свету Гору, не може ступити нико ненајављен, док је онима који нису Православне вере неопходна посебна дозвола  за посету.

Да ли је могуће да јеретичка дружина менонита одлучује ко може ући на Свету Гору ? Ми би требало да се повинујемо одлуци приступа Богородичином врту коју донесу јеретици пентакосталци? Са којим правом супервизори јеретичких заједница расправљају о ограниченом приступу Светој Гори ? Имају ли и лутеранци право о томе да одлучују? Да ли је се питање мора решити у заједници јеретика презбетеријанаца и других протестаната? Да ли о питању ограниченог приступа на Свету Гору може да одлучи било ко други осим Пресвете Богородице? Као православни хришћани, ми то не смемо дозволити.

Да ли ико сумња да је ССЦ модеран Синкретички Вавилон, чију већину чине савремени протестантски огранци? Ово су речи архимандрита Георгија Капсаниса, игумана светог манастира Грегоријат на Светој Гори (+2014. године ), о Светском савету цркава: „Глас православних (у ССЦ) слива се у левак веома бројних протестантских грана“, што јесте и нека врста прецизне процене шта је у ствари присуство Православних у Светском савету цркава. О горким плодовима присуства православних, да не говоримо.

Неопходно је да се подсетимо писма које је послао Светим Обитељима Свете Горе Његово Високопреосвештенство архиепископ Атине Христодул (3/16 мај 2005) у вези учешћа у Светском савету цркава, у којем се наводи да „… чак и само постојање такве организације може се сматрати опасношћу, јер је заснован на неприхватљивим еклесиолошким синкретичким идејама, које су у потпуности супротне Светим Канонима“.

Несумњиво је да је присуство православних у овом малигном Синкретичком Вавилону Светског савета цркава неприхватљиво, бескорисно и погубно. Како ми православни можемо бити део ове синкретичке гомиле из које су настале многе протестантске гране?

Како је могуће да се прихвати такав потпуно неприхватљив захтев да се укине ограничен улазак на Свету Гору? Зашто се Светски савет цркава понаша као супер-црква? Није ли и ово мешање јеретика у одлуку ко може ући на Свету Гору, довољан разлог и за излазак из овог Синкретичког Вавилона?

Поборници очувања аватона сматрају да би његово укидање означило крај колевке православља, док поборници укидања говоре да он у себи носи превазиђена раздвајања карактеристична за минуле епохе и позивају се на иновације које уводи римокатоличка црква која дозвољава и женама да чинодејствују. Чињеница је да су светогорски закон кроз векове поштовале како жене тако и иноверни па чак и освајачи.

Забрана уласка жена на Свету Гору Атонску почев од Манојловог Типика (1406. године) па све до данас, налазила се у свим светогорским Типицима (укупно 5). Последњи светогорски Типик (Уставна повеља) донешен је од стране Ванредне двоструке светогорске скупштине у Кареји 1924. године, којем је претходила међународна коференција у Лозани 1923. године, према чијем Уговору је одређено да је Света Гора део суверене грчке државе и да ужива древне привилегије самоуправе своје територије. Светогорска Уставна повеља (Типик) из 1924. године у целости је унесена у Устав републике Грчке и данас је на снази. Личност која гарантује поштовање слова Типика Свете Горе јесте Гувернер Свете Горе којег наименује Министарство спољних послова Грчке. Према томе, држава Грчка по своме Уставу, дужна је да штити светогорски закон (Типик) како у формалном тако и у и примењеном праву.

У 186. члану Устава Свете Горе Атонске стоји: „Приступ женских особа на светогорско полуострво се забрањује по од памтивека владајућем реду.“

Извор: Православље живот вечни