ПОДСЕЋАЊА: Косовска мисија СБ-а: Дошли, видели, отишли

Објављено: 3. маја 2007.

Током боравка у Београду мисији Савета безбедности УН-а уручен је српски предлог да Косово добије међународно надгледану суштинску аутономију, уз гаранције УН-а и међународно војно и цивилно присуство

ПОСЕТА ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА: Делегација савета безбедности УН са председником Борисом Тадићем

Петнаесточлана мисија Савета безбедности УН-а, предвођена белгијским амбасадором Јоханом Вербекеом, после разговора у Бриселу с функционерима Европске уније и НАТО-а о стању на Косову, стигла је у среду 25. априла касно по подне у Београд. Од 25. до 29. априла разговарала је са српским званичницима, затим је отишла у Приштину. У влади Србије је изражавано незадовољство програмом посете, тражено је да чланови мисије аутомобилом, ради бољег увида, обиђу српске енклаве, да се сретну са косовским избеглицама у кампу у Београду. На Косову је мисија разговарала с вођама косовских Албанаца, обишла албанско село Малу Крушу да се сретне са жртвама српског насиља, није се срела с демонстрантима у Јарињу (види текст), ишла је у Северну Митровицу, и обишла неке од потемкиновски на брзину дотераних српских енклаве на Косову (Свињаре, Ораховац и Брестовик), а потом отишла у Беч на разговор с Ахтисаријем.

Владика рашко-призренски Артемије изјавио је у среду да је спреман да мисију СБ-а што је могуће више упозна са положајем народа и са бројем порушених цркава и манастира и обновом која није адекватна – уз констатацију да не зависи од њега да ли ће они желети то да виде и чују.

Извештачи београдских медија јављају да су на једночасовном састанку са дипломатама ораховачки Срби говорили о томе да у последњих осам година живе у резервату, да је њихов живот сведен на имитацију, без слободе кретања, без слободног приступа општинским институцијама, судовима, јавним предузећима, здравственим центрима и пијацама.

Извештаји београдских медија говоре о томе да су косовски комуналци пред долазак мисије почистили улице, рашчистили рушевине спаљених и попаљених српских кућа, и уклонили бодљикаве жице с линије раздвајања. Председник општине Ораховац Есад Хаџијана је на једном састанку говорио на српском: „Проблема има, али Срби долазе код нас, сви их виђамо.“ На ово му је секретар владике Артемија, отац Симеон, рекао: „Како можете безочно да лажете?“

Саветник председника Србије и члан преговарачког тима за Косово Душан Батаковић оценио је по одласку мисије СБ-а да похвала коју је на рачун власти у Приштини изрекао амбасадор Француске у УН-у Жан Марк де ла Саблијер преурањена, недовољно одмерена и да излази из уобичајених дипломатских оквира. Француски амбасадор је изјавио да је импресиониран опредељењем и ангажовањем званичне Приштине за остваривање Предлога изасланика за статус Косова Ахтисарија, посебно у делу који се односи на мањине.

Међу главним очекивањима српске стране било је то да мисија СБ-а уочи тешко стање косовских Срба. Премијер Коштуница је наглашавао да Срби живе у изолованим енклавама, да су свакодневно жртве етнички мотивисаног насиља, а њихови починиоци не бивају откривени ни кажњени, а од СБ-а УН-а је тражио да обезбеди повратак 200.000 прогнаних Срба.

Председник Србије Тадић је у разговору наглашавао да је лично био сведок тешког живота Срба у енклавама Церница, Шилово, Велика Хоча, Ораховац, Гораждевац.

СРПСКИ ПЛАН: Током боравка у Београду мисији Савета безбедности УН-а уручен је документ који сажима српски предлог да Косово добије међународно надгледану суштинску аутономију, уз гаранције УН-а и међународно војно и цивилно присуство.

По том предлогу Косово би имало законодавне, извршне и правосудне надлежности у које Београд не би могао да се меша. Србија би задржала спољне послове, одбрану (али, уз пуну демилитаризацију Косова, и уз међународно војно присуство), монетарну политику, контролу границе, царинску политику, заштиту српског верског и културног наслеђа и заштиту људских права.

Наглашава се да је Србија спремна да прихвати посебан механизам приближавања Косова и Метохије Европској унији, уз одговарајућу координацију са Београдом. Предлаже се да се размотре различита решења која би омогућила да Косово добије у основи независан приступ међународним финансијским институцијама.

Каже се да би посебним договорима било дефинисано представљање Косова у српској влади, где је то неопходно, као, на пример, у спољној политици, али, ако је потребно, и у другим државним институцијама, попут Народне банке Србије.

Ако би на албанској страни постојала спремност да Покрајина у пуној мери буде заступљена у централним политичким институцијама Републике Србије, изузетно широка аутономија која се овим предлогом предвиђа за Косово и Метохију морала би се редефинисати.

ИМИТАЦИЈА ЖИВОТА: Мисија савета безбедности са Фатмиром Сејдијуом и Србима у Ораховцу

Предлог о суштинској аутономији Косова није нов и део је плана српске владе који је објављен 2004, и Платформе Државног преговарачког тима, објављене у мају 2006. године. Његови делови садрже се и у амандманима на Ахтисаријев план, изнесеним на последњој рунди бечких преговора од 21. фебруара до 2. марта 2007. и достављеним после тога свим посланичким клубовима у Народној скупштини. Наглашава се да би тај план био у сагласности с Повељом УН-а и са српским уставом, а да је Ахтисаријев план противправан и нелегитиман и крши Повељу УН-а и Устав Србије.

Српски преговарачи су раније тврдили да Ахтисари за 15 месеци преговора апсолутно није хтео да српској платформи посвети никакву пажњу. Више дипломата је у међувремену изјављивало како Срби немају никакав план осим одуговлачења, да знају шта неће, а не знају шта хоће и слично. По окончању мисије тај план је најотвореније коментарисао стални представник Русије у УН-у Виталиј Чуркин, када је агенцији Итар-Тас рекао да сигурно има смисла да се изучи иницијатива Београда, јер се на преговорима са Ахтисаријем ништа друго није разматрало.

НАГОВЕШТАЈИ: Да ли је мисија СБ-а наговестила још нешто осим раније познатих разлика међународних фактора? Домаћи медији и „Њујорк тајмс“ бележе да је представник Јужне Африке Думисани Кумало изразио извесне резерве према пројектованој брзини разматрања Ахтисаријевог предлога, а у домаћим медијима се цитира и оцена да се стање на терену разликује од извештаја.

Из реакција представника српске власти виде се различита очекивања од те мисије. Министар за државну управу Лончар, на пример, каже да су амбасадори својим очима видели шта је у ствари живот на Косову за Србе и остале неалбанце, да је сигурно да ће они више веровати својим очима него извештајима Рикера и његових претходника, те да Србија очекује да се извештај мисије веома пажљиво уради, те да тај извештај може представљати добру основу за почетак новог преговарачког процеса и проналажења правичног и трајног решења за Косово и Метохију унутар Србије. С друге стране, министар правде Србије Зоран Стојковић оцењује у суботу да је посета мисије СБ-а сведена на форму и изражава сумњу у објективност њеног извештаја.

Немачки „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ ту мисију СБ-а описује као бизарну приредбу која је окончана гротескним финалом. Каже се да је време посете било тако кратко да је то политичко-образовно путовање помало личило на јурњаву јапанских туриста на десето-дневном годишњем одмору у Европи. Ако није пуко држање стране косовском гувернеру Немцу Јаохиму Рикеру, значајна количина сарказма у том тексту можда илуструје потребу западњака да се евентуални налази те мисије унапред омаловаже.

Американци, који председавају Саветом безбедности у мају, наставили су да тврде да се период до независности Косова мери недељама. Портпарол Стејт департмента Мекормак говори да ће до независности Косова доћи за неколико месеци. И у домаћим и у страним медијима уочава се, међутим, и Вербекеова изјава да одлучивање о тако важној теми не треба да буде талац предетерминисаних рокова и да се морају дати природно време и простор странама да мирно размотре солуције.

Залмај Калилзад, нови амерички амбасадор у УН-у који је боравио и на Косову, изразио је наду да ће они постићи споразум с Русијом базиран на Ахтисаријевом плану. Забележена је и једна Мекормакова бенсединска изјава да уважавају примедбе Русије и владе Србије.

УСАГЛАШАВАЊЕ: На састанку у Белој кући, на коме су 30. маја учествовали председник САД Џорџ Буш, председник Европске комисије Жозе Мануел Баросо, и немачка канцеларка Ангела Меркел формулисан је позив САД и Европске уније Савету безбедности УН-а да усвоји резолуцију о будућем статусу Косова без одлагања, уз изразе подршке предлогу изасланика Ахтисарија о надгледаној независности. Наглашавају да је то пресудни тренутак за западни Балкан и обећавају да ће Европска унија и САД радити заједно у координацији с НАТО-ом и УН-ом на обезбеђивању безбедности на Косову током прелазног периода после утврђивања статуса. Подржавају и сазивање донаторских конференција за Косово како би се помогао развој после утврђивања статуса. Понављају да је решавање статуса Косова јединствен случај и да не представља преседан. Пре тог састанка се говорило о разликама по косовском питању међу самим Европљанима. Те разлике су прилично брзо прекривене овим саопштењем.

По неким домаћим анализама (Висковић, за Радио Београд 1) то брзо усаглашавање Американаца и Европљана смањује маневарски простор Србије.

Са српске стране долазиле су критике тог америчког позива (Рашковић-Ивић), али и позитивне оцене (Рашковић-Ивић, председников саветник Јеремић). У истом контексту немачка канцеларка упутила је председнику Бушу да не предузима унилатералне потезе везане за Косово мимо СБ-а УН-а, пошто би то могло довести до оштрих подела унутар Европске уније. Пре тога и Карл Билт је ставове Ричарда Холбрука и неких америчких званичника о једностраном признању независности Косова назвао играњем ватром.

„План Мартија Ахтисарија је пропао и то не тврди само Србија, већ и Русија, и све више чланица СБ-а“, изјавио је на то Тањугу саветник српског премијера Слободан Самарџић, позваваши америчку страну да не врши притисак на власти и на јавно мњење Србије да прихвати нешто за шта сви знају да је мртво и да више не постоји. Он је реаговао на изјаву помоћника америчког државног секретара Данијела Фрида који је у суботу у Бриселу оптужио власти у Београду да заваравају народ тврдњом да је Ахтисаријев план мртав и констатовао да ће Косово добити независност без обзира на то да ли ће бити усвојена резолуција СБ-а.

Американац не помиње више једнострано признање Косова, али плаши проценом да је за Србе боље ако тај процес тече надгледано него да се одвија уз избијање неконтролисаног насиља. То питање било је на столу и током боравка мисије СБ-а. На примедбу британске амбасадорке у УН-у Карен Пирс да је генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер оценио како би српски план о суштинској аутономији морао да спроводи велики број војника, а да НАТО нема довољно трупа за такве намене, Коштуница је одговорио да је услов НАТО-а за престанак агресије на СРЈ 1999. године било повлачење српских снага с Косова и да је сада НАТО у обавези да гарантује мир и безбедност, а да питање броја војника не може опредељивати статус Косова. Коштуница је уз то наглашавао и да су недопустиве уцене и претње албанских сепаратиста насиљем уколико Косово и Метохија не добије независност и тражио да међународна заједница одмах најоштрије реагује на ове уцене.

ЕТО ВЕТА: Пред америчко-европски самит британски „Индипендент“, који Предлог о косовској независности назива „бест-евер хопе оф а сеттлемент“, предвиђа да ће се Ахтисаријев план разбити о стену руског противљења и да вероватно није преостало много што ико може да учини да тај план прође у Савету безбедности чији је Русија члан. Коментатор „Индипендента“ уз то додаје да је европски нејаки одговор на ту претњу само охрабрио Русију да се укопа у своје позиције. По том коментатору, од Балтика до Балкана Русија гура на европска врата која су непажљиво остављена одшкринута.

Уверење да долазак мисије ипак представља увод у наставак преговора о статусу Косова у Београду се нешто самоувереније шири после изјаве заменика министра иностраних послова Русије Титова у којој се помиње руски вето. Високо на листи актуелности котирано је потом и саопштење руског министарства иностраних послова, дато непосредно по окончању мисије СБ-а, у коме се каже да Ахтисаријев план не може да буде платформа за израду коначног решења за Косово, а да је протекла посета мисије СБ-а потврдила закључак да се испуњавање кључних међународних стандарда на Косову не може сматрати задовољавајућим.

О Косову се разговара на много адреса – на састанку министара спољних послова НАТО-а у петак у Ослу, укључујући и одвојени разговор тог састава с руским министром Лавровим. У Лондону 3. маја следи састанак Међународне контакт групе о Косову на нивоу политичких директора министарстава иностраних послова, онда следи сусрет Кондолизе Рајс с руским званичницима средином маја у Москви, а потом, самит Г8 средином јуна.

Милан Милошевић

Извор: Време