Међухришћански дијалог у Словенији – митрополит Порфирије опет са “црвенкапицама”

Митрополит волоколамски Иларион, председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије боравио је у Словенији, у периоду од 28. -31. јула како би присуствовао свечаности стогодишњице изградње капеле Св. равноапостолног кнеза Владимира у Вршичу. У оквиру посете руски архијереј састао са замеником премијера и министром спољних послова Републике Словеније, љубљанским надбискупом и митрополитом монс. Станиславом Зореом, митрополитом загребачко-љубљанским Порфиријем (Српска православна црква), и апостолским нунцијем у Словенији, монсињором Јулиусом Јанусом. У склопу посете, 29. јула у просторијама Љубљанске надбискупије, одржан је међухришћански дијалог представника Руске православне цркве, Српске православне цркве и Римокатоличке цркве у Словенији.

Разуме ли митрополит екумениста у СПЦ први псалам Давидов у којем каже „Не иди на већа безбожничка“? Судећи и по овом сусрету у Љубљани или не разуме или сматра да он новокомпоновани богослов и мудријаш зна боље, да је оно што је некада било превазиђено јер није време као што некада беше. Сада не треба да се повинујемо светим Оцима, нити учењу Светог Јеванђеља, треба да умножавамо безакоња дипломатијом, братском љубави овоземаљском. Књишко знање, мудровање, гордост врца на све стране а где је ту вера Православна?

Узевши у обзир „наше хиљадугодишње заједничке корене и заједничко духовно наслеђе“, а да је заједничка нит свих разговора био низ тема о којима су говорили Папа римски Фрања и Патријарх московски и све Русије Кирил, током састанка одржаног на Куби, 12. фебруара ове године, објављено је следеће саопштење:

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

„Да Европа сачува своју душу“

Међухришћански дијалог између представника Руске православне цркве, Српске православне цркве и Римокатоличке цркве у Словенији

Јулска комеморативна свечаност код руске капелице под Вршичем, сваке године пружа могућност да се молитвени помен на пострадале руске заробљенике повеже са међухришћанским сусретом представника Православне и Римокатоличке Цркве. Мјесто страдања и смрти међу словеначким планинама током Првог свјетског рата, посљедњих година обратило се у мјесто молитве и братских сусрета међу народима и међу хришћанским Црквама. Ратови су сијали непријатељство и подјеле, а Божија благодат је учинила да су из трагичних догађаја израсле нове везе и пријатељство између два народа, које сваке године јачају приликом руско-словеначких сусрета.

Делегацију Руске православне цркве ове године предводи Митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије. У оквиру његове посјете у Словенији одржани су садржајно богати међухришћански разговори, у којима су учешћа узели Митрополит загребачко-љубљански Порфирије са делегацијом Српске православне цркве, католички љубљански надбискуп и митрополит монс. Станислав Зоре са сарадницима, те цељски бискуп Станислав Липовшек, као предсједник Екуменског савјета Словеније.

Заједничка нит свих разговора био је низ тема о којима су говорили Папа римски Фрања и Патријарх московски и све Русије Кирил, током састанка одржаног на Куби, 12. фебруара ове године. Разговарали смо о питањима која обеспокојавају и узнемирују данашње човјечанство, а посебно хришћане на Истоку и на Западу. Хришћанске цркве у себи носе огроман потенцијал за мир и помирење; оне осјећају одговорност за мир, јер нас све уједињују ријечи Христове: „Блажени миротворци, јер ће се синовима Божјим назвати“ (Мт 5,9).

Разговор о миру водио нас је до мисли о нашој заједничкој одговорности за створену природу, коју је Створитељ повјерио цијелом човјечанству, да би је „обрађивао и чувао“ (Пост. 2, 15). Ми, хришћани, дужни смо учинити све како би са хоризонта човјечанства уклонили пријетњу „уништења свијета и могућност новог свјетског рата“ (Заједничка изјава Папе римског Фрање и Светејшег патријарха Кирила, бр. 11).

Ми не можемо скрштених руку гледати како Европа заборавља своје хришћанске коријене и тоне у све дубљу дехристијанизацију. Јединствени смо у размишљању да су се хришћани дужни „ујединити ради заједничког свједочења о Христу и Јеванђељу да би Европа сачувала своју душу, обликовану двијехиљадугодишњом хришћанском традицијом“ (Заједничка изјава, бр. 16).

Европа доживљава талас избјеглица, чији се крај не назире. Међу избјеглицама су многи хришћани са Блиског Истока, које је рат прогнао из њихових села, градова и покрајина. Заједно са папом и патријархом питамо се да ли ће свијет мирно гледати на то што ће хришћанство бити у потпуности уништено у крајевима у којима се најприје почело ширити по свијету и гдје се у континуитету очувало током двије хиљаде година.

Током разговора такође смо се дотакли и питања породице. Православним и католицима је заједничко разумијевање породице, као заједнице једнога мушкарца и једне жене, саздане на љубави, с циљем испуњења Божије заповијести о рађању и васпитању потомства (ср. Пост. 1, 22). Вриједности очинства и материнства за нас су неповредиве.

Подсјетили смо се, такође, наших хиљадугодишњих заједничких коријена и заједничког духовног насљеђа. Године 2013. обиљежено је 1150 година откад су Света браћа Кирило и Методије из Цариграда у Велику Моравску донијели свјетлост Јеванђеља и писмености. Они су обављали своју службу у вријеме када хришћани Истока и Запада још увијек нису били раздијељени, и данас остају веза између Истока и Запада. С правом их називамо апостолима Словена, заштитницима Европе и заступницима хришћана.

Међухришћанске разговоре смо употпунили посјетом љубљанској католичкој катедрали и српском православном храму у Тиволију.

У молитви Христу, Пресветој Богородици Марији и светим угодницима Божјим, које поштују и православни и католици – Светом Николају Чудотворцу и Светој браћи Кирилу и Методију – свако од нас је молио помоћ Божију у рјешавању свеопштих проблема и за превладавање изазова, који стоје пред хришћанима

Љубљана, 29. јул 2016

Митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије
Љубљански надбискуп и митрополит монс. Станислав Зоре ОФМ

А истина о Богу јединоме у три лица дошла је свету по откривењу од Највидовитијег, од Сина Божијег Исуса Христа. Три лица, без наличја. Три лица, једна личност. Ова фина и узвишена Стварност не да се никад измирити и уједначити са грубим и ниским призрацима.

Дух истине нека Вас осветли.

 Свети Владика Николај Жички

Извор: Православље живот вечни