Празник Богородице Тројеручице и Сабор младости и родитељства на Златибору
Тројеручица је, према предању, исцелила десну руку светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се, наиме, како писмима тако и речима, жестоко борио против иконобораца, међутим, био је оклеветан и затим неправедно и сурово кажњен.
Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом Њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности Богу и Матери Његовој за учињено чудо и милост придодао овој икони трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.
По свом чудесном исцељењу, свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври Светог Саве Освећеног, а света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега.
Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству светог Саве Освећеног, једног дана доћи на поклоњење у лавру.
Тако Тројеручица, пуних пет векова касније, доспева у руке царског сина, тада архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељницом и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Од тада до данас то је најпоштованија икона у Српској Цркви и народу, коме је Она путеводитељка и заштитница.
Икони Пресвете Богородице Тројеручице посвећен је манастир епархије у егзилу у Мушветама на Златибору. Овде је, на дан празновања иконе Тојеручице, свечано прослављена храмовна слава. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије, уз саслужење хорепископа старорашког и лoзничког Г.Г. Николаја, хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима, хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и једанаест других свештенослужитеља епархије. Сабору је присуствовало око 400 светосаваца. Многи од њих су се на Светој Литургији причестили пречистим и животворним Тајнама Христовим.
Након Свете Литургије Владика Артемије је обавио чин резања славског колача и благосиљања жита. Славски колач и жито су, поред манастирског братства, припремили овогодишњи домаћини славе – Стефан Станић из Ужица и Љиљана Стојковић из Голубца. За идућу годину пријавили су се Синиша Аћимовић из Ужица и Зорица Павловић из Чајетине.
После сечења славског колача, надахнутом беседом се присутном народу обратио владика Наум. У својој архипастирској беседи владика Наум је најпре изнео повест о чудотворној икони Пресвете Богородице Тројеручице а затим је говорио о анђелски чистом животу Пресвете Богородице испуњеним непрестаном херувимски пламеном молитвом, читањем душекорисних књига и радом. На крају своје беседе владика је рекао:
“Браћо и сестре, помолимо се данас Пресветој Богородици да нас укрепи у нашој двострукој борби, у борби против греха у себи и борби против свејереси екуменизма. То је у ствари двоједна борба. Потребна нам је помоћ у овом тренутку од Пресвете Богородице. Нека би нам Господ, молитвама Њеним, подарио да те две борбе успешно приведемо крају, да се свејерес екуменизма нађе под ногама православних, као што је била јерес иконоборства у време Светог Јована Дамаскина”.
Уследила је трпеза љубави за све присутне коју су заједнички припремили манастирско братство и овогодишњи домаћини славе.
После трпезе љубави одржана је духовна академија поводом трећег Сабора младости и родитељства. Академију је отворио Владика Артемије. Владика Максим је на академији одржао предавање о савременој породици.
Академија је обиловала рецитацијама и песмама малих светосаваца из катакомбе у Мушветама. На академији су мајкама са троје или више деце додељене грамате, књиге и ордени.
Мајке са троје деце добиле су на поклон грамату и књигу „Породица – домаћа Црква“ са посветом Владике Артемија.
Мајке са четворо деце добиле су сребрну грамату, књигу и посребрени орден Богородице Тројеручице.
Мајке са петоро и више деце добиле су златну грамату, књигу и позлаћени орден.
Мајке које су прошле године добиле златни орден а потом добиле принову добиле су Библију са посветом Владике Артемија.
Награде је мајкама поделио члан СНВ “Срби на окуп” Душан Марковић. На крају су и мали светосавци награђени пригодним поклонима.
После саборовања у Мушветама остаје да гори пламен наде да ће се број духовно здравих породица у нашем народу увећати. Православна породица је последња одбрамбена линија у очувању идентитета српског народа али и његовог опстанка у савременом свету у којем влада отуђеност, индивидуализам, самодовољност и који намеће систем вредности који је у готово сваком смислу анти-породичан и анти-православан. Свети Пајсије Светогорац је рекао: ”Једина животна вредност је породица. Кад пропадне породица, пропашће све, и свештенство и монаштво. Када пропадне породица, пропашће и свет.”
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе коју је изговорио владика Наум на Литургији.
Прочитајте транскрипт предавања које је одржао владика Максим на академији.
Фотогалерија
Списак мајки по броју деце:
МАЈКЕ СА ТРОЈЕ ДЕЦЕ:
- Драгана Драгићевић, Рудовци
- Јелена Демир, Стара Пазова
- Гордана Богојевић, Београд
- Драгица Марковић, Београд
- Катарина Цар, Сомбор
- Јелица Дабић, Сомбор
- Валентина Симовић, Дворане
- Соња Братић, Краљево
- Тања Јовић, Доњи Нерадовац
- Рута Давидовић, Беч
- Биљана Мишић, Мистелбах
- Ирена Гајанивић, Винсендорф
- Јасмина Николић Илић, Београд
- Сања Андрић, Шабац
- Зорица Стојановић, Дежева
- Драгица Томовић, Нови Пазар
- Слободанка Шуловић, Билећа
- Ивана Крушковић, Горњи Милановац (Липовац)
- Сања Бобић, Лазаревац
- Светлана Миленковић, Јагодина
- Љубица Стефановић, Ариље
- Наташа Дедић, Београд
МАЈКЕ СА ЧЕТВОРО ДЕЦЕ:
- Катарина Јовановић Божовић, Ариље
- Јелица Полић, Лазаревац
- Драгана Матијевић, Лазаревац
- Марија Стојанов, Ниш
- Љиљана Ђуровић, Горњи Милановац
- Каролина Росић, Бадовинци
- Светлана Трифковић, Мачвански Прњавор
- Љубица Штевликова, Пријевице, Словачка
- Соња Милошевић, Београд
- Мирјана Солдат, Беч
- Ана-Лилиана Петрушић, Беч
- Славица Радојевић, Грдовићи, Ариље
МАЈКЕ СА ПЕТОРО И ВИШЕ ДЕЦЕ:
- Марија Николић, Ниш, 5 деце
- Лидиа Младеновић, Беч, 5 деце
- Златија Крнета, Беч, 7 деце
- Гордана Ђурић, Црвенка, 11 деце
МАЈКЕ СА ШЕСТОРО И ВИШЕ ДЕЦЕ КОЈЕ СУ ДОБИЛЕ ПРИНОВУ НАКОН ДОБИЈАЊА ЗЛАТНОГ ОРДЕНА:
- Сузана Вулић, Београд, 6 деце
- Драгана Вуловић, Београд, 6 деце
- Радуна Луковић, Голија, 7 деце