Подсећање: Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г.Г. Артемије (Радосављевић): Да Срби на Косову и Метохији остану и опстану

ГЛАСНИК КиМ број 100, 8. март 2002. година

Преосвећени владико, ево треба да изађе стоти број Гласника Косова и Метохије. Он је почео да излази у време страховитог изгона нашег народа када је мало људи знало шта се догађа на Косову и Метохији. Почели смо тада када је четврт милиона Срба и других неалбанаца отишло са својих вековних огњишта. Ми који смо знали стварно стање и стварне размере догађаја, били смо у жалости због тога. Ни после две и по године нешто се није много на боље променило. Око повратка расељених највише су ангажоване различите НВО домаће и међународне. Али шта учинити и како деловати да се направи једна стварна, једна стратегија повратка изгнаника? 

Стоти број неког листа или часописа представља веома скроман јубилеј. Тако је и са нашим билтеном Гласником Косова и Метохије који излази ево већ пуне две године. Почео је у најтежим временима за српски народ, после етничког чишћења Косова и Метохије од Срба, после великих злочина, киднаповања, убистава, рушења цркава. Будући да је тада у Београду још увек био режим Слободана Милошевића који је контролисао све државне и јавне медије, истина о Косову и Метохији није допирала до срца и ушију нашега народа. Због тога се осетила потреба да покренемо овај наш билтен који је почео са скромним тиражом од 2000, па 3000, а сад је изашао на 5000 примерака. Требало је да редовно обавештава и износи стварне чињенице и истину шта се на Косову догађа.

Сто бројева овога листа заиста одсликава стварно стање живота Срба са Косова и Метохије за протекле две и по године, као и све што се догађало у међувремену. Онај ко је пратио редовно све те бројеве, стекао је прави увид и праву слику не само о ономе што се догађало, него и о узроцима тог нашег полома, те наше трагедије на Косову и Метохији.

Међутим, оно што интересује нас који смо остали да живимо на Косову и Метохији и што сву нашу пажњу апсорбује, то је питање повратка прогнаних лица са Косова и Метохије. Нема сумње, када се то питање поставља, увек се помињу услови који треба да буду створени ради реализације тога повратка. Поред свих притисака и злочина које смо и на својој кожи претрпели, ја лично сматрам да најпре треба побољшати услове живота и рада оних Срба који су још остали на Косову и Метохији, јер од тога зависи жеља прогнаних да се врате. Ако они сваког дана добијају извештаје са Косова и Метохије да тамо непрекидно трају напади на Србе, бацање бомби на куће, на радње, на децу на игралишту, да се врше убиства, да се и даље руше цркве и манастири, ретко ће неко бити одушевљен да се врати у такве околности живота. Значи и међународна заједница и наша држава и невладине организације, како међународне тако и домаће, треба главну пажњу да посвете стварању услова и нормализацији живота преосталих Срба на Косову и Метохији. Тако ће онда они изгнани, када се ти услови поправе, добити жељу да се врате на своја огњишта. Свакако да и за њих треба обезбедити одговарајуће услове – поправке порушених и оштећених кућа, инфраструктуру села, могућност запошљавања, отварање школа и болница.

Ми сами који радимо на Косову и Метохији и НВО Глас Косова и Метохије нисмо у стању да сами обавимо тај огромни посао око повратка нашега народа. Зато је потребно да наша држава као највиша институција нашег народа, а не само невладине организације, да се она заузме и залегне иза тога проблема и да настоји у контактима са међународном заједницом да на томе ради. Хвала Богу, ти контакти су остварени и све више се остварују. Јер, ако пропустимо још коју годину и народ се не буде враћао, бојим се да ће после тога бити веома мали број оних који желе да се врате.

Као невладина организација Глас Косова и Метохије је организовала низ предавања и књижевних вечери, посете енклавама, а ту је и велика изложба фотографија посвећена разрушеним светињама на Косову и Метохији. Како деловати, како владу и званичнике заинтересовати и приволети да се постигне једна синхронизација у акцијама, да вест о Косову и Метохији не буде на десетој страни у новинама или у двадесет петом минуту телевизијских вести?

Ако је стигло дотле да ми треба да анимирамо државу, онда, бојим се, нећемо ништа урадити. Ја сматрам да држава то треба да има као приоритет, а да смо ми они који могу да помогну, да прискоче у помоћ активности коју држава спроводи тако да би њен рад био што плодоноснији. Ми заиста немамо могућности, ми немамо чиме да утичемо на државне факторе да се више ангажује на питањима проблема на Косову и Метохији и пре свега на повратку Срба на те просторе. Јер, чињеница је да ће и коначно решење статуса Косова зависити од тога колико Срба на Косову и Метохији има сада и колико ће их бити када дође на ред решавања његовог статуса. Ако ми не будемо од овога момента на то мислили и на томе радили, бојим се да ће нас тај момент затећи неспремне и да нећемо онда имате ваљане аргументе да бисмо Косово и Метохију задржали у оквирима наше државе Србије и Југославије. То би морала да буде основна мисао и преокупација свакога члана државног апарата, од председника Југославије, председника Србије (не знам да ли га још имамо, јер се нигде не појављује и не чује), председника Владе републике Србије, а нарочито оних који су у Координационом центру. На томе треба да радимо, о томе да мислимо и да наш народ који је још у избегличким камповима и расутим по разним местима Србије обилазимо, да га подстичемо на повратак уз истовремено стварање могућности да то може да се реализује.

Преосвећени, Гласник Косова и Метохије је врло предано пратио и објављивао све одлуке Српског националног Већа, ту је једноставно била хроника догађања везаних за СНВ. Каква ће сада бити судбина СНВ пошто је сада установљена покрајинска Влада, покрајинска Скупштина и друге институције које је подпомогла и благословила међународна заједница?

Прошло је три, сада ће скоро четири месеца од избора и стварања Скупштине Косова и Метохије. До сада се на терену рад те скупштине није осећао ни примећивао. Српско национално Веће остало је да делује као што је и у протеклом времену деловало, водећи бригу о српском народу и његовим потребама и проблемима на територији читавог Косова и Метохије. Пре два дана та Скупштина је обновила свој рад, изабран је председник Косова и Метохије, изабрана је влада Косова и Метохије у коју изгледа Срби нису укључени и поставља се велико питање какво ће деловање те владе бити.

СНВ ће и даље будно пратити сва збивања на Косову и Метохији, као и у нашој држави Србији и Југославији. Наставиће да анимира и координира све активности око остваривања циљева о којима смо већ говорили – за опстанак нашег народа на Косову и Метохији и за повратак прогнаних, као и за расветљавање судбине 1300, а сада можда и 1500 несталих и киднапованих Срба у протекле две и по године.

Остаје да се види, јер време је пред нама, рад нове Владе Косова и Метохије. Сада је она на веома важном испиту и радиће под великом лупом међународне заједнице и видећемо како ће се рад те владе одразити на демократска кретања на Косову и Метохији, пре свега на положај српске националне заједнице.

Претходни режим није дозвољавао и није био сагласан са изласком Срба на изборе за локалне органе власти. Ви сте се заједно са Српским националним Већем изборили да постоје локалне канцеларије у местима где су Срби у већини, које би штитиле на неки начин њихове интересе, а режим и неки други су вас тада нападали да сте издајник и свашта друго су лепили. Међутим, ви сте сматрали да се не може тако давати отпор међународној заједници, већ да Срби треба да активно учествују и утичу на развој ситуације на Косову и Метохији. Сада се очекују нови избори на локалном нивоу. Да ли мислите да ће се Срби сада масовније одазвати за те нове изборе, да ли су видели да изолација не води ничему?

Мислим да су Српско национално Веће, пре свега Српска православна црква на Косову и Метохији правилно оценили значај сарадње са међународном заједницом, јер без сарадње са њима опстанак српске заједнице на Косову и Метохији не би апсолутно био могућ. То је свакако знао и режим господина Милошевића, који је вероватно имао за циљ да Косово и Метохије буду потпуно испражњени од Срба како би могао да међународној заједници то стално потура под нос. Међутим, ми смо сматрали да је наш основни национални и државнички циљ и чин да Срби на Косову и Метохији остану и опстану.

Хвала Богу да смо у томе и успели да задржимо добар део нашег народа поред свих невоља и трагедија које су преживели. Без сарадње са међународном заједницом не би био могућ не само наш опстанак, него ни било какав повратак.

Што се тиче избора, оних првих локалних, заиста нису постојали никакви услови. Пре свега нису били подржани од стране тадашњег режима у Србији. Ови избори који су били у новембру, иако је одлука о изласку Срба донесена прилично касно, иако је постојала велика опструкција од појединих лица или лидерчића српске заједнице на Косову и Метохији, па и у самој Србији, ипак добар број је изашао на изборе и то је омогућило да српска заступљеност у парламенту буде трећа по реду. Коалиција Повратак је трећа странка по јачини у парламенту Косова и Метохије. Сматрамо, а видећемо и то ће време потврдити, да је то добар принцип, да је то добар пут и једини могућ пут. Ја се радујем да је живот показао да се наш став, који смо од почетка заузели, показао исправним и тачним. Сада тај став следи и наша држава, а нарочито Координациони центар који је и успостављен ради одржавања веза са међународном заједницом.

На следећим изборима, а то зависи и од тога како ће се у медијима из наше државе Србије народ обавештавати и упућивати, али сматрам да без учешћа на тим изборима ми не можемо битније утицати на развој догађаја на Косову и Метохији.

Да ли мислите да ће и прогнани Срби и други из неалбанске заједнице који живе у Србији бити укључени у те локалне изборе?

Као што су били укључени у ове парламентарне изборе, свакако да треба да буду укључени и у локалне изборе, јер они су и даље грађани места у којима су живели пре прогона и они тамо треба да имају и свој утицај.

Какав би био Ваш коментар, преосвећени владико, о активности огранка Уједињених нација, ХПД (HousingandPropertyDirectorate) – Директорат за куће и својину – чија је функција да помогне Србима и другима из неалбанске заједнице, али и Албанцима, да се утврди чињенично стање о имовини људи са Косова и Метохије. Међутим, иако је НВО Глас Косова и Метохије непрекидно укључен у те акције, изгледа да је одјек и одзив у народу недовољан. Шта да радимо, како да делујемо?

Веома болно делује чињеница и факат да многи из света воде много више бриге о Србима и њиховим правима, имовинским и личним, него што то чини наша држава. Видите, та организације при Уједињеним нацијама која брине о решавању имовинских права и заштиту имовине и сопствености преузела је ту активност. Хвала Богу, билтен Гласник Косова и Метохије активно је укључен у упознавање нашег народа са својим правима и дужностима – шта треба да учини, коме да се обрати и какве доказе треба да прикупи и поднесе одговарајућим институцијама ради остварења имовинских права и заштите својих имовинских права.

Сматрам да би требало да сви дневни листови објављују позив те међународне организације, да народ буде информисан о томе, да се државна телевизија у ударном термину, на почетку Дневника у пола осам, обрати прогнаним Србима да се јаве на дате адресе да би остварили своја имовинска права. Од тога ће зависити и могућност њиховог повратка на Косово и Метохију.

Заиста сматрам да би држава морала национално да се заузме и преко својих медија упозна свако лице и сваког члана породице, а пре свега главе породица избеглих Срба како могу да заштите своја имовинска права на Косову и Метохији. Разуме се да сматрам да не би било добро да дођу до своје имовине само зато да би је поново продали Албанцима на Косову и Метохији. Мислим да би држава морала да нађе и механизам како би спречила отуђивање српске имовине на Косову и Метохији, њихову продају и разсрбљавање српскога Косова и Метохије.

Разговор водио: Брана Скробоња

ОЧЕ ХАРИТОНЕ

Знамо ране твога тијела

Али где је твоја глава

Кажу већ се узнијела

Будном Оку што не спава

Они што су нека чују

Монашке ти очи јели

Благо лице сад милују

Бог и Свети Архангели

Сад те небо уписује

У велемучен Христов број

Ланцем сужањ исписује

Харитоне оче мој

Убиоц је већ сам безглав

Крстоносна звона звоне

Код Господа ниси мртав

Жив си оче Харитоне.

Изгнаник из Метохије

Ранко Ђиновић

Дан 13, месец 11 лета Господњег 2000, индикта осмог

Два монаха ко два брата

Оцу Харитону и оцу Стефану

Два монаха и два брата

Ко молитва јесу чиста

Куцаће са Божијег сата

Љубили су срцем Христа

Сад казују из гробница

Два монаха та два брата

Мантија и бројаница

Мученички крст од злата

Прошли су кроз рајска врата

Небомила двојна ниска

Два монаха ко два брата

Косовско и Метохијска

Господу са десне стране

Именују црног свата

Моле се да зло престане

Два монаха ко два брата.

Ранко Ђиновић