Како је Србија у 19. веку могла да издржава 600 посланика?

БЕОГРАД – Измене Устава које Србију очекују до краја 2017. године, могле би, поред осталих, да обухвате и питање смањења броја посланика у Народној скупштини, чему, бар засад, посланици нису претерано склони.

Председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ подсећа да је у 19. веку Велика народна скупштина у Србији имала 600 „посланика“, те да наводи како би се на тај начин направиле уштеде у буџету представљају демагогију.

Такође се осврнуо и на заступљеност националних мањина у парламенту.

„Ако имамо природан цензус за националне мањине, а преполовимо број посланика онда ће им тај природни цензус бити двапут већи и остаћемо без мањина у Народној скупштини“, указао је Шешељ за Танјуг.

Према његовим речима, Народна скупштина не сме као највиши орган законодавне власти да буде мања од свих органа управне, односно извршне власти заједно.

„Што се тиче владајућих странака, оне имају 131 глас у скупштини, али законодавна власт кроз парламент даје шансу опозицији да дође до изражаја критикујући власт“, приметио је лидер СРС.

Политички аналитичар Бранко Радун сматра да постоје разлози и за и против смањења броја посланика, али упозорава да би на тај начин поједини делови земље остали без својих представника у парламенту.

У разлоге „за“, он убраја то што би мањи број посланика био „јефтинији“ за пореске обвезнике и скупштина би можда ефикасније радила.

„Разлог против је што би смањивањем броја на 100 или 150 посланика неке општине, градови, региони остали без представника у парламенту“, рекао је Радун за Танјуг.

Према његовим речима, странке су махом „београдизоване“ и врло је мали проценат људи из мањих градова, места, општина који учествују у одлучивању, па би се смањењем броја посланика тај број додатно значајно смањио.

„Врло је лоше да делови земље немају своје представнике у парламенту“, поновио је Радун.

И посланица Демократске странке Наташа Вучковић сматра да је евентуално смањење броја посланика за ДС озбиљно питање, које говори на који ће начин грађани бити представљени, те да је важно да расправа о томе нема никакве популистичке елементе, што је чест случај.

„Често се представља да парламент много кошта и да због тога треба да се смањи број посланика. Аргумент који лежи у основи такве тезе је да и демократија јако много кошта. Ако кажете да мора да се смањи број посланика онда се поставља питање за колико, а то је питање које захтева озбиљну расправу“, навела је Вучковић за Танјуг.

Она сматра да треба видети како стоје ствари у парламентима у окружењу и у земљама које имају сличан број становника и сличну структуру, те да не треба доносити никакве брзе одлуке.

„То питање треба да расправимо стручно и политички и да видимо какве ће бити последице по ниво представљања грађана у парламенту“, напоменула је она.

Посланица ДС каже да је за ту странку од много веће важности да парламнет добије стварно своју улогу у држави и друштву и да сваки посланик има права која су му загарантована, без обзира на то да ли припада већини или мањини, те да парламент има стварно контролу над извршном влашћу.

„ДС ће бити важно да се још више у Уставу нагласи подела власти, односно принцип развнотеже између све три гране власти. То је оно на чему ћемо ми инсистирати, како би и парламент и правосуђе били ослобођени од непринципијелних вануставних утицаја извршне власти“, рекла је Вучковићева.

Извор: ТАНЈУГ