Њемачко Министарство одбране је недавно, први пут послије десет година, објавило своју „Бијелу књигу“, документ чији значај увећава чињеница да су у њему оцртани и образложени стратешки циљеви будуће безбједносне и спољне политике најмоћније европске државе, пише Спутњик.
„У овом документу њемачко Министарство одбране говори о мултиполарном свјетском поретку који је у настајању, наводи и да не очекује да ће остати четврта водећа економска сила у свијету јер очекује да ће се токови новца помјерити у Азију, али тај мултиполарни свијет још није настао. И даље су Сједињене Америчке Државе једина права велика сила, прије свега, зато што је читав свијет и даље везан за долар, и док год је тако, Америка ће остати у специфичном положају у односу на све остале“, каже за „Спутњик“ Ивана Милорадовић, уредница Радио-телевизије Србије.
Анализирајући њемачку „Бијелу књигу“, амерички медији, попут „Вашингтон поста“, дошли су до закључка да су амбиције Њемачке порасле, да је одлучила да постане активнији и политички и економски, али и војни фактор на глобалном нивоу.
„Њемачка је доживјела трансформацију послије пада Берлинског зида, она је и свој Устав промијенила у дјелу који се односи на употребу војних снага изван територије Њемачке. Прије тога није ни имала војску у класичном смислу, већ неку врсту одбрамбених снага“, наводи професор Универзитета „Унион Никола Тесла“ Горан Матић.
Не смију да мрдну без НАТО
„Али треба имати у виду и то да је дјеловање њемачких војних снага строго уоквирено њеним чланством у НАТО-у, као и чињеницу која не смије да се занемари, да се на територији Њемачке и даље налазе америчке окупационе снаге“, додаје Матић.
„Њемачки Бундесвер је по бројности друга сила у Европи, са 178.000 војника“, подсјећа Милорадовићева и додаје да је „Њемачка до сада трошила 1,2 одсто бруто националног производа на војску, а предвиђала је, прије овог папира, да то повећа чак до 6,3 одсто“.
„Бијела књига“ говори о трошковима за одбрану који ће, у складу са прописима НАТО-а, бити повећана на само два одсто, каже Милорадовић, додајући да је то за њу највећа нејасноћа у том документу.
„Да ли, заправо, тај документ представља покушај да се сузбију још већа улагања у оружане снаге?“, пита она.
„С друге стране, а истовремено, документ наводи и да је међу будућим задацима Бундесвера и пружање подршке спољној политици Њемачке. Овако нешто досад нисмо виђали када је Њемачка у питању, тим прије што она јесте и даље окупирана држава, са око 150.000 америчких војника на њеној територији“, закључила је Милорадовић.
