- Роб ће своје ропство настојати уљепшати. Слободу слободних људи ће прогласити дивљаштвом и назадношћу. Није онај који се не да ни „еуропски“ ни „напредан“ већ је „десничар“, неријетко и „фашиста“
- Слободни не иду у савез са НАТО-ом, да руши туђе градове и убија туђу дјецу за профит ионако пребогатих и премоћних. Слаби и поријеклом робови, спремни су се удружити с јачим јер се боје, јер мисле да ће уз јачег сачувати свој живот не мислећи како ће и с каквим образом пред Бога стати. Вјеру ће промијенити, ђедова се одрећи, све ће урадити да се господару умиле
- Народи који су спремно и покорно дочекивали окупаторе и поробџије, са пуним правом мрзе Србе. А Срби, они који су остали и преостали, неће ни за храброст ни за снагу награду на овом свијету добити
Нико не зна мрзити онако како роб може мрзити слободног човјека. Са друге стране, није слобода за свакога. Жељу за слободом носе они чији су је преци у себи носили. А нису је свачији преци у себи носили. Постоје људи, постоје народи који су преживљавали служећи и робујући. Постоје народи који су преживљавали борећи се, али су ти народи у бројним ратовима десетковани и сведени на мањине у односу на народе који су се били спремни покорити и прилагодити.
Роб ће своје ропство настојати уљепшати. Слободу слободних људи ће прогласити дивљаштвом и назадношћу. Није онај који се не да ни „еуропски“ ни „напредан“ већ је „десничар“, неријетко и „фашиста“. Сужањ, посебно добровољни сужањ ће мрзити слободног човјека мржњом само наизглед необјашњивом, мржњом којом створ који никада није полетио гледа планинског орла који влада простором и у својим канџама и кљуну, на својим властитим крилима носи свој живот. Орао не зна да га земаљски пузајући створ мрзи, па касно увиди да му овај доле хоће главе доћи. Јер, са висине слободног човјека мржња ситнежи се и не види док не буде касно.
Слободан човјек, као и слободни народи, простодушни су и великодушни. Кад за себе извојевају слободу, подаре је и другима. Чине тако Богу угоду, али себи на врат навуку пропаст. И даље ће то чинити, на своју штету. И требају. Шта ће им слобода ако је њихов брат силом роб? И ако ће те брат издати, помози му. Зашто? Јер тако треба. Тако код слободних народа треба бити. Слободни људи и народи држе се савеза и пријатељстава и кад им се не исплате. Плаћају тако за себе и за друге, животима, својом дјецом, само да би образ пред пријатељем сачували.
Слободни људи не воле савезе са јачима против слабијих. Радије ће са слабијима против јачих, јер знају да им је Бог слободу дао скупа са тешким крстом који им налаже да помогну нејачему. Слободни не иду у савез са НАТО-ом, да руши туђе градове и убија туђу дјецу за профит ионако пребогатих и премоћних. Слаби и поријеклом робови, спремни су се удружити с јачим јер се боје, јер мисле да ће уз јачег сачувати свој живот не мислећи како ће и с каквим образом пред Бога стати. Вјеру ће промијенити, ђедова се одрећи, све ће урадити да се господару умиле.
Зато мржња других према Србима и није тако ирационална. Срби, ако су слободни, неће с јачим на слабије. Неће с Америком на Либију и Сирију. Неће на Афганистан. Другима то није проблем. Са јачим ће на слабијег, та неће са слабијим, да помогну нејачему против јачег. И ако српске власти хоће, они дубоко у срцу то неће. Радије би нејачему помогли да надјача јачега. Народи који су спремно и покорно дочекивали окупаторе и поробџије, са пуним правом мрзе Србе. А Срби, они који су остали и преостали, неће ни за храброст ни за снагу награду на овом свијету добити. Сатанизоваће их, звати их геноцидним, рушити им гробове и тучи нејач. Тако Бог искушава себи најмилије народе, преко оних који су спремни другим људима и народима а не Њему служити. Тада робови муче и низашта се свете слободнима. Тако то раде галебови сметљари кад орао падне. Тако то раде робови кад их западне да могу мучити и ћерати слободне људе.
