У Хрватској поништена пресуда Алојзију Степинцу

Судија Иван Трудић

Загребачки Жупанијски данас је у целости поништио пресуду контроверзном хрватском кардиналу из Другог светског рата Алојзију Степинцу.

Одлуку ванрасправног већа образложио је судија Иван Турудић који је председавао судским већем. Рочиште је било затворено за јавност.

Захтев за ревизију поднео је Степинчев нећак.

Загребачки надбискуп Алојзије Степинац осудјен је 1946. због сарадње с италијанским и немачким окупатором и усташким режимом у НДХ, за присилно католичење Срба, али и за непријатељску пропаганду после краја рата чији је циљ био угрожавање државног уредјења ФНРЈ. Осудјен је на 16 година затвора с присилним радом и на петогодишњи губитак политичких и градјанских права.

Ревизија поступка спроводи се на основу одредбе Закона о кривичном поступку из 2009. који прописује да особе које су судови бивше Југославије осудили за време комунистичке владавине за политичка, политички мотивисана кривична дела или друга кривична дела ако је до осудјујуће одлуке дошло злоупотребом политичке моћи, могу ревизијом затражити поништење осудјујуће одлуке или њој другог одговарајућег правног акта.

Анте Павелић и Алојзије Степинац

Сабор Хрватске је почетком 1992. донео „Декларацију о осуди политичког процеса и пресуде кардиналу др Алојзију Степинцу“.

Уочи данашње одлуке о ревизији на суду се појавио и бивши председник Сабора Владимир Шекс, који је казао да је на објаву пресуде дошао као један од аутора измена Закона о казненом поступку који је омогућио ревизију поступка Степинцу, али и аутор саборске декларације из 1992. којом је осудјен тај монтирани процес.

Степинац је кључни камен спотицања у односима СПЦ и римокатоличке цркве у Хрватској.

У Риму је недавно одржан први састанак мешовите католичко-православне комисије којој је поверено да заједнички размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата. Комисија је основана на иницијативу папе Фрање због противљења СПЦ Степинчевој канонизацији. СПЦ сматра да се Степнинац није довољно заузео за православце, Србе, Јевреје и Роме који су у време НДХ били прогањани.

Извор: БЕТА