УБИЛИ ГА ЈЕР ЈЕ ПОМОГАО СРБИМА: Последње наређење Светог Цара Николаја Другог – Годишњица ликвидације царске породице
Последњи пут вам се обраћам многољубљена војско моја. После одрицања престола Руског у моје и у име мога сина, власт је предана привременој влади, на иницијативу руске думе.
Нека јој Господ Бог помогне да Русију одведе на пут славе и благостања.
Нека помогне Бог и вама благословена војско, да одбраните нашу отаџбину од напада злих непријатеља. У протеклих две и по године ви сте поднели тешку војну службу, много крви је проливено и много је силних ствари урађено али ближи се час када ће Русија заједно са својим благословеним савезницима у заједничком стремљењу ка победи, сломити и последњи напад противника. Овај рат се мора завршити потпуном победом.
Ко сада размишља о миру, и ко га жели, он је издајник отаџбине и њен непријатељ. Знам да сваки частан војник има овакво мишљење.
Испуните свој дуг, заштите нашу благословену велику отаџбину, повинујте се привременој влади, слушајте Ваше старешине и схватите да је свако слабљење поретка служење непријатељу. Чврсто верујем да у Вашим срцима тече безусловна љубав према нашој великој отаџбини.
Нека вас благослови Господ Бог и нека вас Свети великомученик и победоносац Георије одведе ка победи.
Смрт последњег руског цара и даље изазива многа питања и покривена је велом мистерије. До краја није утврђено ко је заправио наредио ликвидацију. Да ли је то било наређење Лењина, Свердлова, или лична одлука локалних власти? Нема ни једног званичног документа који би потврдио било коју од ових верзија. Мишљење историчара и писца Алексеја Шишова:
Када је основан Бели покрет, његово знамење су били Романови. Монархисти старе Русије су се надали да ће се Романови моћи вратити на престо. Бољшевици су веровали да ће, кад униште царску породицу, тиме променити облик и лице Русије. Међутим, убиство једне породице не може да утиче на ситуацију у земљи. А чињеница да се то десило без суђења, без истраге, смртна казна је изречена у журби, када су се бели приближавали Јекатеринбургу – све то изазива много питања о правоснажности одлуке. Посебно имајући у виду да су и децу убили.
Непосредно пре убиства, после Фебруарске револуције 1917, Николај II је абдицирао. Почетком 1918, бољшевици су озбиљно разматрали питање одржавања јавног суђења над њим. Управо са том мишљу, царску породицу су из Царског села пребацили у Тоболск, а затим у Јекатеринбург. После 78 дана притвора, она је била тајно стрељана у подруму куће Ипатијевих. Касније, тела последњег цара, његове супруге, деце и послуге, изнесена су из града и бачена у један од отвора Исетског рудника, познатијег под именом Ганина јама.
Дуги низ година, влада је активно покушавала да прикрије истину о убиству цара, док је гробница била непозната до 1991. Пронађени остаци су идентификовани. Године 1998, свечано су поново сахрањени у царској гробници светог Петра и Павла у Санкт-Петербургу, иако Московска патријаршија никада није признала њихову аутентичност. Године 2000, када су убијени Романови канонозовани од стране Руске Православне Цркве, у Ганиној Јами је био отворен манастир у част Светих Мученика. Сада манастир има седам цркава – према броју страдалих чланова царске породице. Сваке године на дан смрти Николаја Романова, у Јекатеринбургу се одржавају Помени страдалима. Литија креће са места где се некада налазила Ипатијевска кућа, а сада је ту познати Храм на Крви, испричала је за „Глас Русије“ портпаролка Јекатеринбургске епархије Светлана Ладина.
Врхунац догађаја – богослужење у близини храма Спаса на Крви и литија до Ганине Јаме. Ту је увек на десетине хиљада људи. То је таква река људи, која тиче двадесет један километар. Долазе и мали и велики: и врло мала деца и најстарије баке. Али кичму догађаја чине средовечни и млади људи.
Извори: Спутник, Србин инфо
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
