Отворено писмо светогорских монаха Светом Киноту и игуманима манастира Свете Горе

Врт Пресвете Богородице – Света Гора Атонска је парче земље које је најближе Небу. Овде је Небо себи одредило украшен дом – чиста срца светогорских монаха, тих анђела у људском телу који даноноћно служе Богу своме у послушању, посту и молитви. Ову истину потврђују многобројни светитељи у Цркви Божијој који су управо из овог врта прешли у врт Царства Небеског. У одбрани вере од јереси светогорци су увек били на висини свог монашког задатка – увек верни Богу своме, увек спремни на разобличење и осуду јереси, увек спремни на жртву, увек на првој борбеној линији у борби за веру. Тако је било раније, тако је данас и биће, верујемо, до краја света и века. У то нас уверава отворено писмо које су светогорски монаси недавно упутили Светом Киноту Свете Горе, двадесеторици светогорских игумана и њиховим манастирским саборима, а на знање доставили пуноти Цркве Христове. У свом писму ови кротки лафови православља, „са пуном пажњом проучавајући објављене завршне текстове такозваног Светог и Великог Сабора, као и реакције угледних теолога и мирополита“, исповеднички објављују да је „на крају овај Сабор испао неправославан, разбојнички и јеретички“. У даљем тексту образлажу свој став и позивају светогорску управу да сазове Ванредно Сабрање, како би се осудио (на основу наведених приговора), поменути Сабор као јеретички, неканонски и разбојнички. Светогорци у свом писмо још саопштавају:

„Саопштавамо вам и да, као и Светогорски Оци, милошћу Господа нашег Исуса Христа и Бога нашег, помоћу Богородице, и свих светогорских преподобних Отаца, мученика и исповедника, као ”следбеници Светих Отаца”, ако након свега овога, ви не осудите овај лажни Сабор и не прекинете општење са патријархом, онда ћемо ми бити у обавези, да на основу Светих Канона Цркве и хиљадугодишње Традиције нашег светог Атоса, урадимо те ствари као дужност и то одмах. Сагласно 15.канону Двократног Сабора, морамо да прекинемо општење са патријархом, како су то урадили и пре нас преподобни светогорски Оци у односу на патријарха Јована Века, који су због тога и пострадали мученички и које данас славимо“.

Слава и хвала Богу што у свету још увек постоје богољубиве душе које знају како се служи Богу и како се брани вера. Нека умукну уста која Епископа Артемија и његово монаштво оптужују за раскол. Раскол стварају екуменисти и они који ћуте док је вера угрожена. Уверите се у то и из писма светогорских монаха које у целини доносимо у наредном прилогу.

Уредништво

 На Светој Гори 20/6/2016 (3/7/2016 нови календар)

Недеља Светогорских Отаца,

исповедника, преподобних, јерараха и мученика

ОТВОРЕНО ПИСМО СВЕТОГОРСКИХ МОНАХА

За:

Свети Кинот Свете Горе,

двадесет игумана и њихове манастирске саборе,

и на знање Пуноти Цркве Христове.

”…јер као синови који љубе своје Очеве, наслеђе Отаца беспрекорно чувамо. Нека од њега не начинимо бесплодну смокву. Већ да као и наши стари на појаву смутње реагујемо ВЕРОМ и борбом. Како бисмо са Оцима достигли вечна добра…”

(тропар преподобних и богоугодних наших светих и светилних светогорских Отаца)

Преосвећени Оци,

Са пуном пажњом проучавајући објављене завршне текстове такозваног Светог и Великог Сабора, као и реакције угледних теолога и мирополита, истичемо следеће:

Закључак који се слободно намеће након испитивања ових докумената јесте да је на крају овај Сабор испао неправославан, разбојнички и јеретички, с обзиром да је Сабор:

• Увео новотарења у погледу тематологије и начина њене припреме.
• Искључио је епископе и разорио православну саборност, и генерално, користио неправославне методе у начину свог рада.
• Није на задовољавајући начин обавештавао пуноту Цркве, напротив, постојала је тајновитост у вези одлука током припремних саборских заседања.
• Уводи метапатристичку („надсветоотачку“ тј. несветоотачку) теологију.
• Озваничује и „саборно“ легализује свејерес екуменизма.
• Остварио је циљ признавања црквености јеретицима, тј. прихватио је да су папизам и остали јеретици Цркве, а не јереси.
• Хришћанство се своди на социологију (”социолошки евангелизам”).
• Није надахнут Духом Светим Православне Цркве.
• Не следи светоотачку Традицију Цркве, није признао све претходне Саборе, нарочито није признао као Васељенске VIII и IX Сабор.
• Гази одлуке ранијих Васељенских Сабора.
• Признаје протестантски такозвани Светски Савет Цркава.
• Потиснута је и занемарена улога монаштва, нарочито став Светогораца против папизма и екуменизма.

Према завршном тексту под називом ”Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом” такозваног Светог и Великог Сабора, у параграфу 6 стоји: ”Православна Црква прихвата историјско називање других неправославних хришћанских Цркава и Конфесија које се не налазе у општењу са Православном Црквом”.

Тако овај Сабор прихвата да је папизам Црква, прихватају се и одлуке теолошких дијалога са папистима, што све сада задобија саборску снагу. На основу овога се дешава признање црквене природе, апостолске Вере, валидности Светих Тајни и апостолског прејемства папистичкој јереси (погледати екуменистичке декларације из Монака 1982, Барија 1987, Новог Валама 1988, Баламанда 1993). Само на основу овог документа показује се да је Сабор скренуо са пута православне Вере и исповедништва.

На основу овога до сада, следи даља разрада аргументације као потпуна потврда свега овога што смо рекли.

Преосвећени Оци, док сте се као Свети Кинот у почетку дистанцирали са вашим текстом упућеним васељенском патријарху, у вези појединих тачака предсаборских докумената, након тога, кроз ваше учешће преко игумана Ставрониките на такозваном Светом и Великом Сабору, ви сте прихватили завршне одлуке тог Сабора, на начин како су оне изражене у завршним текстовима Сабора. Значи, до овог тренутка се рачуна да прихватате ”православност” Сабора, коначност његових одлука, и следствено, званичну саборну потврду свејереси екуменизма.

Молимо вас, и очекујемо, јер сматрамо да је то ваша службена дужност, да сазовете Ванредно Сабрање, како бисте осудили (на основу горенаведених приговора), поменути Сабор као јеретички, неканонски и разбојнички.

Саопштавамо вам и да, као и Светогорски Оци, милошћу Господа нашег Исуса Христа и Бога нашег, помоћу Богородице, и свих светогорских преподобних Отаца, мученика и исповедника, као ”следбеници Светих Отаца”, ако након свега овога, ви не осудите овај лажни Сабор и не прекинете општење са патријархом, онда ћемо ми бити у обавези, да на основу Светих Канона Цркве и хиљадугодишње Традиције нашег светог Атоса, урадимо те ствари као дужност и то одмах. Сагласно 15.канону Двократног Сабора, морамо да прекинемо општење са патријархом, како су то урадили и пре нас преподобни светогорски Оци у односу на патријарха Јована Века, који су због тога и пострадали мученички и које данас славимо. Јер, како нас подсећа овај канон, они који на основу њега прекидају општење ”нису одиста осудили епископе, него лажне епископе и лажне учитеље”. Сви Свети Оци Цркве нам то поручују: ”Имамо апостолски наук да ако неко учи супротно ономе што смо од њих примили, супротно одлукама Васељенских и Помесних Сабора, такав нека се не прима и не слуша и нека се не рачуна у ред светих” (Св. Теодор Студит – Ἅγ. Θεόδωρος Στουδίτης, P.G. 99, 988A), као и: ”Сви учитељи Цркве, сви Сабори, сви Свети Списи су саветовали да се бежи од јеретика и да се са њима не заједничари” (Свети Марко Ефески – Ἅγ. Μᾶρκος ὁ Εὐγενικός, P.G. 160, 105C).

Такође, према канону 33. Лаодикијског Сабора ”не сме се молити са јеретицима и шизматицима”. И према другом канону Антиохијског Сабора, којег су наводили такође и Светогорски Оци у њиховом писму упућеном Константинопољском Сабору из 1275: ”са одлученим од заједничарења не сме се општити”. Пренели смо овде само мали део богатог учења Светих Отаца Цркве.

Додатно, Васељенски патријарх је главни инспиратор и покретач ових Саборских одлука, и он је иначе за нас Светогорске Оце, али и за све православне хришћане, клирике и лаике, на речи и делу ЈЕРЕСИЈАРХ као што су то били Арије, Несторије, Век и други. То да је он јересијарх су доказали многи епископи и теолози до данас, и то не само због његове свејереси екуменизма коју пропагира, већ и због заједничких молитава са јеретицима. Пропагира догмате стране Православљу и супротно учи од Светих Отаца. И због тога верници према заповести Господњој: ”А за туђином (лошим пастиром) неће да иду, него бјеже од њега, јер не познају гласа туђега” (Јн 10, 5).

Желимо такође да вас обавестимо да неће имати изговора они који у времену кризе сагну главу и прихвате одлуке овог ЈЕРЕТИЧКОГ и лажног Сабора, и који ће свесно наставити да помињу патријарха. Сви такви нека знају да ће поделити светогорску монашку заједницу. Жалимо због таквог неправославног понашања таквих, као што смо вам то већ и рекли у нашем отвореном писму од 13. маја 2016. Очекујемо да се унутар оправданог временског рока сваки светогорски манастир, скит и монах јасно и свесно одреде према свему реченом.

Свети Оци, Црква и православни хришћани су се потврђивали у прогону. Већ јеретички лажни Сабор Крита карактерише све нас православце који му се противимо – архијереје, јереје, монахе и лаике као ”јеретике”, ”зилоте”, и иронично као ”хипер-православце”. Да ли ћемо дозволити да овакве лажи и кривотворења уђу у народну свест? Са великом скрушеношћу, страхом Божијим и љубављу за нашу Цркву, молимо вас да сви заједно уједињени допринесемо да се сазове Православни Свети и Велики Васељенски Сабор који ће порећи овај лажни критски Сабор.

Уважени Свети Киноте и преосвећени игумани, сто година жестоке икономије(снисхођење) и толерисања екумениста, тј. патријараха и епископа латинофила и унијатофила, начинили су велику штету Вери и подгојили јеретичке тенденције. Штета и пропадање које је изазвала ова лажна икономија у погледу духа православног клира и лаоса је застрашујућих размера. Поново вас молимо: борите се да сачувате целосним СветоПредање Православне Цркве и Вере.

Амин.

Очекујући ваше одлуке у складу са Светогорском Традицијом, завршавамо,

уз поштовање и почасне поздраве.

(Следе потписи светогорских стараца и монаха који су потписали писмо – у питању је 60 стараца и монаха следећих манастира: Велике Лавре, Кутлумуша, Ватопеда, Ставрониките, Пантократора, Филотеја и скита Света Ане)

Γέρων Γαβριήλ, Ἱ.Κ. Ἁγίου Χριστοδούλου, Ἱ.Μ.Κουτλουμουσίου.

Γέρων Σάββας Λαυριώτης, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας.

Γέρων Ευστράτιος ,Ιερομ. Ι.Μ.Μ.Λαύρας.

Γέρων Ἰλαρίων, Ἱ.Καθ. Ἁγίου Μαξίμου τοῦ ὁμολογητοῦ.

Μοναχός Δοσίθεος, Ἱ.Καθ.Ἁγίου Μαξίμου τοῦ ὁμολογητοῦ.

Γέρων Χαρίτων Ἱερομ. Ἱ.Κ.Ἀναλήψεως, Ἱ.Μ.Βατοπαιδίου.

Γέρων Κύριλλος, Ἱ.Ἠσ. Εὐαγγελισμοῦ τῆς Θεοτόκου, Κατουνάκια, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Χερουβείμ, Ἱ.Κ.Ἀρχαγγέλων-Κουκουζέλη- ,Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας.

Γέρων Ἰωάννης, Ἱ.Κ.Εἰσοδίων τῆς Θεοτόκου, Βίγλα, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Γεώργιος, Ἱ.Κ.Ἁγίου Βαρλαάμ καί Ἱωάσαφ, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Βλάσιος, Ξεροκάλυβο Βίγλας, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Ἱερομ. Παΐσιος, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Ἱερομ. Δαμασκηνός Πόπα, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Ἱερομ. Δαμασκηνός Ράους, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Ἱερομ. Ἰωήλ, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Ἱερομ. Σάββας, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Ἱεροδ. Ματθαῖος, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Ἐφραίμ, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Νικόδημος, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Γεράσιμος, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Ταράσιος, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Μάρκος, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Ἀρσένιος, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Ραφαήλ, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Ἰωάννης, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Σεραφείμ, Ἱ.Σ.Τιμίου Προδρόμου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Παῦλος, Ἱ.Κ.Κοιμήσεως Ἁγίας Ἄννης, Ἱ.Σ.Καυσοκαλυβίων, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Νεκτάριος, Ἱ.Κ.Ἁγίου Δημητρίου, Ἱ.Σ.Καυσοκαλυβίων, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Συμεών, Ἱ.Κ.Νέου Θεολόγου Συμεών, Ἱ.Σ.Καυσοκαλυβίων, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Ἡσαΐας,Ἱ.Κ.Νέου Θεολόγου Συμεών Ἱ.Σ.Καυσοκαλυβίων, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Εὐστάθιος, Ἱ.Κ. Ἁγίου Εὐσταθίου, Ἱ.Σ.Καυσοκαλυβίων, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Πολύκαρπος Ἱερομ. Ἱ.Κ.Ἁγίου Ἀθανασίου, Ἱ.Σ.Καυσοκαλυβίων, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Ἱερομ. Ἰωακείμ, Ἱ.Κ.Ἁγίου Ἀθανασίου, Ἱ.Σ.Καυσοκαλυβίων, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Χριστόδουλος, Ἱ.Κ.Ἁγίου Ἀθανασίου, Ἱ.Σ.Καυσοκαλυβίων, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Παντελεήμων, Ἱ.Κ.Ἁγίου Ἀντωνίου, Κερασιά, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Μάξιμος Ἱερομ., Ἱ.Κ.Ἁγίου Ἀντωνίου, Κερασιά, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Ἱερομ. Ρωμανός, Ἱ.Κ.Ἁγίου Ἀντωνίου, Κερασιά, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Ἀθανάσιος, Βουλευτήρια, Ἱ.Σκ. Ἁγίας Ἄννης, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Θωμᾶς, Ἱ.Κ.ἁγίου Ἀποστόλου Θωμᾶ, Ἱ.Σκ. Μικρᾶς Ἁγίας Ἄννης, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Θεολόγος, Ἱ.Κ.Ἁγ. Ἀποστόλου Θωμᾶ, Ἱ.Σκ. Μικρᾶς Ἁγίας Ἄννης, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Φώτιος, Ἱ.Κ.Ἁγίου Ἀποστόλου Θωμᾶ, Ἱ.Σκ. Μικρᾶς Ἁγίας Ἄννης, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Φίλιππος Ἱερομ. Ἱ.Κ.Μεγ. Ἀθανασίου, Ἱ.Σκ. Μικρᾶς Ἁγίας Ἄννης, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Παντελεήμων Ἱερομ. Ἱ.Ἠσ. Ἁγίου Ἰωάννου Θεολόγου, Κατουνάκια, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Γεράσιμος, Ἱ. Ἠσ. Ἁγίου Γερασίμου, Κατουνάκια, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Γέρων Ἀθανάσιος, Ἱ.Ἠσ. Ἁγίου Σάββα, Καρούλια, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Συμεών, Καρούλια, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας

Μοναχός Ἠλίας, Ἱ. Σκ. Ἁγίου Βασιλείου, Ἱ.Μ.Μ.Λαύρας,

Ἱερομ. Εἰρηναῖος, Καψάλα

Μοναχός Παΐσιος, Καρυές

Ἱεροδ. Κοσμᾶς, Ἱ.Κ. Ἁγίου Ἀθανασίου, Ἱ.Σκ. Κουτλουμουσίου

Γέρων Νικόδημος, Ἱ.Κ.Ἁγίου Νεκταρίου, Καψάλα, Ἱ.Μ.Σταυρονικήτα

Γέρων Μελέτιος, Ἱ.Κ.Γενέσιον Θεοτόκου, Καψάλα, Ἱ.Μ.Παντοκράτορος

Ἱερομ. Μακάριος, Ἱ.Κ.Γενέσιον Θεοτόκου, Καψάλα, Ἱ.Μ.Παντοκράτορος

Μοναχός Μακάριος, Ἱ.Μ.Χιλανδαρίου

Γέρων Κυπριανός Ἱερομ., Ἱ.Κ.Ἁγίου Γεωργίου, Ἱ.Μ.Φιλοθέου.

Γέρων Σπυρίδων Μοναχός, Ι.Κ.Αγίου Νικολάου, Ι.Μ. Κουτλουμουσίου.

Γέρων Παϊσιος Μοναχός, Ι.Κ.Αγίου Χαραλάμπους, Ι.Μ.Βατοπαιδίου.

Γέρων Παχώμιος Ιερομ., Ι.Κ.Αγιοι Πάντες, Καψάλα, Ι.Μ.Παντοκράτορος.

Γέρων Χρυσόστομος Ιερομ., Ι.Κ.Αγίου Σπυρίδων, Ι.Μ.Κουτλουμουσίου

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ