Преко 60 јеромонаха и монаха, на челу са учеником Светог Пајсија Старцем Гаврилом, из келије Светог Христодула (Свети манастир Кутлумуш), написало је отворено писмо Светој заједници Свете Горе, у коме позива игумане светогорских манастира да одбаце Критски сабор и објаве своју намеру да престану да помињу Цариградског Патријарха, због његовог председавања лжесабором, на коме је свејереси екуменизма дато зелено светло и која је подстакнута речју и делом.
Светогорски Оци су изложили кратку листу од 12 тачака неслагања Критског саветовања са православном традицијом и вером, обећавши да ће ускоро објавити опширну анализу сабора и његових спорних текстова. Указујући на контроверзни члан 6, текста „Однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету“, Светогорци сматрају да је то прихватање папско-латинске парасинагоге као „цркве“. Штавише, како истичу, позитивна оцена одлука тзв. Дијалога с Латинима (посебно одлукȃ из Минхена из 1982. године, Барија 1987, Новог Валаама 1988, а нарочито из Баламанда 1993), дата у тексту, означава прихватање, од стране епископа који су потписали документ на Криту, „црквеног карактера, апостолске вере, аутентичности светих тајни и апостолског прејемства“ папске јереси. „Само из овога“, пишу Оци, „је очигледно да се овај Сабор веома удаљио од православног исповедања вере“.
Имајући у виду улогу Патријарха Константинопоља у промоцији свејереси екуменизма, а нарочито Критског лажног сабора, као и потребу Светогорске заједнице да престане да га помиње (на литургији, прим. прев), све до коначне осуде свејереси екуменизма, Светогорски Оци истичу:
„Патријарх Константинопоља стоји као главни инспиратор и промотер саборског текста, и, као такав, за нас Светогорске Оце, али и за све православце, свештенике и лаике, он је показао, речју и делом, да је јересијарх, као што су то били Арије, Несторије, Векко итд, што су угледни клирици и теолози јасно доказали. То је тако, не само због његовог рада на ширењу свејереси екуменизма, него и због његовог промовисања све-религије (верског синкретизма) показаног речју и делом, и кроз заједничке молитве са нехришћанским верским вођама. Он проповеда чудне догме, неправославне и анти-светоотачке, те на тај начин, из тог разлога, по речима нашег Господа: „А за туђином неће поћи, него ће побећи од њега, јер не познају глас туђинаца“ (Јн. 10, 5)“
У закључку, Атонски Оци пишу:
„Свети Оци, Православна Црква и првославни хришћани су проглашени непожељнима и издвојени ради прогањања. Већ су, од стране јеретичког лжесабора на Криту, сви православни хришћани који му се противе и одбацују га, било да су епископи, свештеници, монаси или лаици, проглашени за „јеретике“, „зилоте“ и „ултра-православце“. Зар ћемо дозволити да се ово лажно карактерисање (клеветање) увуче у савест народа? Најпонизније, у страху Божјем и љубави према нашој Православној Цркви, преклињемо вас и молимо да останемо јединствени, како би истински Свети и Велики Православни Сабор био сазван, са циљем да одбаци овај лажни Критски сабор.
Преподобни и поштовани Оци Свете заједнице, Свети игумани, 100 година екстремне икономије и толерисања екуменистичких, латинствујућих и унијатских Патријарахȃ и епископȃ, довело је до страшног кварења вере и кљукања јеретичким девијацијама. Штетно и погрешно размишљање православних клирикȃ и лаикȃ, изазвано оваквом, лажно названом „икономијом“, је невероватних размера. Још једном вас преклињемо, борите се да сачувате Свето Предање наше Православне Цркве и Вере“.
Комплетно писмо на изворном, јелинском језику, можете прочитати овде:http://aktines.blogspot.gr/2016/07/blog-post_62.html
Извор: Зорана Миљевић
