КО О ЧЕМУ, ПАПА О СТЕПИНЦУ- наставак дијалога о канонизацији

Данас се у Риму састаје десеточлана Мешовита комисија именована зарад проучавања историјских питања која се разматрају у контексту канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца (1898-1960), којег је папа Јован Павле II 3. октобра 1998. године у Марији Бистрици, прогласио блаженим мучеником – извештава италијанска „LASTAMPA“, позивајући се на информације сајта „Il Sismografo“, веома блиског Ватикану.

Мешовита комисија, према гласинама, треба да заврши свој рад у року од годину или две, а данашње окупљање имаће протоколарни карактер, док ће размена аргумената бити остављена за наредне сесије. У средишту првог сусрета биће размена позитивних порука и начелни договор о дневном реду и начину рада комисије.

Комисија чијим радом ће координирати француски свештеник Бернар Ардир, на дужности шефа ватиканског Одбора за проучавање историје, неће разматрати светост блаженог кардинала, а према писању хрватске штампе, базираће се на размени информација са обе стране, те увидом и анализом историјских чињеница. Римокатоличка црква је у више наврата показала да јој је у интересу да се кардинал Степинац прогласи светитељем. Степинац је 1946. године ухапшен од стране Титовог комунистичког режима, исте године и осуђен на шеснаест година затвора (видиовде), од којих је 5 година провео затворен у Лепоглави, да би 1951. године био пребачен у кућни притвор у родни Крашић. Папа Пије XII га је 1953. године именовао кардиналом. Пре осамнаест година папа Јован Павле II га је прогласио блаженим, што је изазвало отпор међу православним живљем и међу јеврејима. Разлог за незадовољство овом одлуком своди се на улогу кардинала Алојзија Степинца у Независној држави Хрватској, јер је како се сматра, својом попустљивошћу према про-нацистичком режиму Анте Павелића, дозволио да се изврши геноцид над српским, јеврејским и ромским народом.

Почетком јуна 2011. године, папа Бенедикт XVI  посетио је Хрватску. Млако се ограђујући од НДХ, папа је величао загребачког надбискупа Алојзија Степинца, који је по Бенедикту XVI, наводно био жртва двају тоталитаризама – нацизма и комунизма. Процесом канонизације Блаженог Степинца наставља да се бави и папа Франциско, који је испричао како је као младић у Аргентини, са великим интересовањем пратио аферу хрватског „мученика“, који је ухапшен и осуђен након рата од Титовог комунистичког режима.

Српски део комисије, предводиће митрополит загребачко-љубљански Порфирије, а чине је још митрополит црногорско-приморски Амфилохије,епископи бачки Иринеј и славонски Јован, као и некадашњи амбасадор при Светој столици професор Дарко Танасковић. Са друге стране, делегацију Римокатоличке цркве чине: кардинал загребачки Јосип Бозанић, бискупи мостарски Ратко Перић и пожешки Антун Шкворчевић, као и историчари Марио Јарек и Јуре Кришто.

Подсећања ради, насупрот делегације СПЦ, седеће хрватски надбискуп кардинал Јосип Бозанић, који је пре непуних годину дана изјавио: „Папа Фрања не жели да одустане од канонизације блаженог Степинца јер је лично уверен у његову светост, те да црква у Хрватској прихвата његову одлуку која отвара временски мало дужи пут до канонизације и тражи више стрпљења и поверења у вођство провидности“. Тада је Бозанић рекао и дасвети отац само жели да се Српска православна црква упозна са аргументима за канонизацију како би се она догодила у бољој атмосфери двеју цркава, и да сматра важним то што Српска Православна Црква не улази у сам процес канонизације Степинца, те да се оно што је по том питању до сада учињено више неће преиспитивати, односно да неће бити никакве ревизије процеса.

„Став Српске Цркве је јасан и темељи се на чињеницама и научној грађи. Истовремено, настојаћемо да деламо помирљиво и у духу дијалога и искреног екуменизма. Уз добру вољу римокатоличке комисије верујемо да је то пут који води до праве истине“, речено је „Новостима“ из  Патријаршије пре два дана.

Ако је тако како се чини да јесте, куда су пошли Порфирије и екипа?

Св. Јустин Ћелијски