Врхунац парадокса, ипак, јесте чињеница да званична Црна Гора Дан устанка против фашизма слави уз химну чији је аутор фашиста и ратни злочинац Секула Дрљевић.
Данашња Црна Гора је, нажалост, по много чему прекопирана верзија „државе“ проглашене на Петровданском сабору, с изузетком што је тадашња фашистичка творевина трајала само један дан.
Јер, 13. јула 1941. године народ Црне Горе подигао је масовни устанак против „суверене и независне Црне Горе“, проглашене под покровитељством италијанских окупатора.
Главни режисер Петровданског сабора био је Секула Дрљевић, који се одмах на почетку Другог свјетског рата прикључио италијанским окупаторима у Црној Гори.
Проглашавајући Независну државу Црну Гору, по угледу на усташку Независну државу Хрватску, Дрљевић је на Цетињу изговорио оду фашизму.
„Црногорски народ је поносан што је успостава слободне Црне Горе спојена са бесмртним дјелима Дучеа (Бенито Мусолини), генијалног ствараоца фашистичке империје и са дјелима славне и побједоносне италијанске војске. Нарочито истичем да се Дуче од почетка борио противу неправде учињене Црној Гори, уништењем њене државне егзистенције и да није престајао борити се противу те неправде до успостве Црне Горе својим побједоносним мачем. Својим дјелима стекао је право на нашу трајну захвалност“, казао је Дрљевић.
Иначе, Дрљевић је аутор спорних дјелова званичне црногорске химне „Ој, свијетла мајска зоро“.
Након избијања устанка, Дрљевић бјежи у Загреб и постаје близак сарадник усташког вође Анте Павелића.
Данас смо свједоци да је „идеологију“ Дрљевића потпуно преузео Мило Ђукановић, који Црну Гору гура стазама злогласног Петровданског сабора.
Доказ су укидање тробојке и проглашење лажне државне заставе, увођење фашистичког фалсификата као званичне химне, разбијање заједнице Црне Горе и Србије на покраденом референдуму, признање независности тзв. Косова, укидање српског језика као службеног, гурање Црне Горе мимо воље народа у НАТО пакт, напади на Српску православну цркву, дискриминација Срба на сваком кораку и у сваком погледу…
Али, ни ова нова фашизација Црне Горе није остала без одговора, већ је, симболично, поново на 13. јул, прошле године у Беранама, у организацији Демократског фронта, покренут бунт против Ђукановићевог режима.
Народни отпор потом се претворио у велике протесте против криминалног Ђукановићевог режима, који се није устручавао од употребе најбруталније полицијске силе зарад очувања власти.
Али, пламен слободе као што није успио да угаси ни Дрљевић, тако неће моћи ни Ђукановић.
Извор: ИН4С
