Како најбрже „нестати“ из Регистра неплаћених новчаних казни

БЕОГРАД – Не мали број грађана изненадио се када се на шалтеру за нову возачку, на пример, суочио са чињеницом да не може то да уради, јер није платио неку казну у року који му је остављен, а још више – ако је платио.

Регистар неплаћених казни

Разлог је – Државни Регистар неплаћених новчаних казни, „видљив“ на порталу Министарства правде од јануара ове године.

Подаци грађана уносе се у Регистар новцаних казни по истеку рока за добровољно плаћање, који махом износи осам дана.

Уколико платите казну у овом року нећете се наћи у Регистру за дужнике.

Ако је казна плаћена, али грађанин није отишао са уплатницом у прекршајни суд, а с обзиром на брзину платног промета, видљивост измирења обавезе трајаће од једног до седам дана.

Тако, уколико грађанин плати казну у некој од филијала Трезора Народне банке Србије (чије се адресе могу наћи на сајту Управе за Трезор) то ће дан касније бити видљиво државним органима, односно у Регистру неплаћених новчаних казни, али и на Порталу Министарства правде преко којег грађани могу да провере да ли су и даље у Регистру.

Уплата у пословној банци или пошти биће видљива у року од пет до седам дана.

Прекршајни суд који је извршио упис одмах ће након евидентирања уплата извршити брисање података из Регистра.

Најбржи начин да грађани који су починили прекршај изађу из државног Регистра неплаћених новчаних казни јесте да, по уплати дугованог новчаног износа, уплатницу однесу дирекно у прекршајни суд који им је изрекао казну, кажу у Министарству правде.

Наиме, референт у суду ће одмах у систему евидентирати да је обавеза извршена и избрисати личне податке грађанина, а то ће у року од сат времена бити видљиво свим државним органима.

Из Министарства правде саветују грађане да пре него што одлуче да, на пример, региструју ауто или продуже возачку дозволу, провере на Порталу тог Министарства да ли су у Регистру.

Посебно указују да грађани треба да обрате пажну на правилан унос личних података у упитник за претрагу на Порталу која се врши употребом ћириличног или латиничног писма, без обзира на изабрано писмо.

У Упутству за претрагу сугерише се да тачност претраге зависи од исправно унетих података у Прекршајном суду, а грађанин ради провере мора унети име, презиме и ЈМБГ, односно назив фирме и ПИБ или број путне исправе за страно лице и уз то мора користити карактере – ћ,ч,ђ,ж,ш.

Уколико ове податке грађанин не упише правилно, или уколико је случајно референт у суду погрешно унео његове податке, може доћи до испостављања погрешне информације.

„То се може десити у највише један посто случајева и у питању су немамерне људске грешке, које се увек дешавају. Али, ако у том случају грађанин са уплатницом оде у суд, референт у суду ће га наћи по ЈМБГ-у и исправиће нетачно унете податке“, наводе у Министарству.

Такође истичу да је потпуно неоснована информација која се претходних дана појавила у медијима – да корисници регистра „не притискају Ф5 тастер“ за ажурирање података у регистру, те да се због тога на порталу полиције (код на пример регистрације возила) не може видети да је грађанин измирио своју новчану обавезу.

Порталу Министарства који ради од јануара ове године, грађани могу да му приступе преко преко линка

https://rnk. sipres. sud. rs/

Уносом имена, презимена и јединственог матичног броја у празна поља апликације грађани могу да виде да ли имају неки неплаћени прекршај, као и да добију инструкције за уплату како би измирили обавезе.

Портал је повезан са свим прекршајним судовима који су такође међусобно умрежени, као и са другим државним органима – засад са Управом за трезор, Управом саобраћајне полиције и Централним регистром обавезног социјалног осигурања.

Према Закону о прекршајима, док у потпуности не измири дуговани износ, кажњеном лицу неће се дозволити: издавање дозвола или уверења за чије су издавање надлежни органи управе, осим оних која се односе на лични статус.

Неће се дозволити ни повраћај одузетих личних и других докумената, као ни регистрација односно промена регистрације правног лица или регистрација предузетничке делатности које подразумевају промену ПИБ, како би се спречиле злоупотребе.

Иначе, укупан износ наплаћених новчаних казни између маја прошле године и маја 2016. скоро је дупло увећан, са 220.943.399.50 динара на 434.109.929 милиона динара.

Тренутан дуг у регистру неплаћених казни износи више од три милијарде динара.


Извор: ТАНЈУГ