Бројне селидбе моштију светог кнеза Лазара
Мошти светог кнеза Лазара 10 пута сељене, данас се чувају у манастиру Раваница
Пише Зоран Влашковић
Као ниједне српске личности нису толико пута сељене мошти као мошти кнеза Лазара, српског владара који је погинуо у Боју на Косову 28. јуна 1389. године. Равно десет пута, највише због сигурности, су премештане мошти овог српског владара из једног у други манастир.
Први пут, после погибије у Косовском боју 1389. Године тело кнеза Лазара сахрањено је у Приштини, у Цркви Светог Вазнесења.
У току 1391. мошти су из Приштине пренесене и сахрањене у Цркви Вазнесења Господњег у Раваници, где су почивале скоро 300 година.
У току аустријско-турског рата (1683-1699), у Великој сеоби Срба 1690, монаси из Раванице мошти кнеза Лазара су положили у цркву од дрвета у Сентандреји у Мађарској.
У току 1693.године мошти кнеза Лазара пресељене се у манастир Врдник на Фрушкој гори.
У време аустријско-турског рата (1716 -1718) врднички монаси накратко су мошти склонили у Футог.
Послије победе аустријске војске у рату мошти су враћене поново у Врдник.
У току револуције 1848/49. године, у страху од мађарске одмазде, Срби су мошти на три мјесеца склонили у Кленак, да би потом биле враћене, трећи пут, у Врдник.
Због бомбардовања Немаца 6. априла 1941. године врднички архимандрит Лонгин је кивот с моштима кнеза Лазара пренио у манастир Бешенево.
А од страха од усташа у НДХ, мошти су у априлу 1942. године пренесене у Београд, у Саборну цркву, гдје су остале до 1988. године.
Од 28. јуна 1988. године па следећих годину дана мошти кнеза Лазара су, поводом обелжавања 600 година од Косовског боја, боравиле у великом броју манастира у Србији.
Од 1989. мошти кнеза Лазара су, после скоро три века, поново положене у манастир Раваницу, гдје се и данас налазе.