Ситуација у медијским извештајима са Косова и Метохије се годинама уназад приказује на недопустиво искривљен и, по српски народ, погубан начин.
 |
Прилика да се то промени јесте већ данашњи дан, Видовдан 2016. године. Да се макар делимично та пракса пресече. Поводи за то се свакодневно могу наћи али данашњи то чак изричито захтева.
Велики маркетиншки потез око откривања споменика Кнезу Лазару, приказује до сада невиђено лицемерје које непрестано нараста будући да и терет под континуираном издајом расте. Наметнута власт на северу Косова и Метохије, која спроводи самовољу шиптарских сепаратиста и њихових ментора са Запада, никада није била ни по вољи српског народа нити радила за његово добро па тако ни овај споменик то није.
Наравно, српски народ жели и драго му је да такве споменике види и да их има на трговима, сигурно много драже од комунистички фигура и представа заблуде. Ипак, овај споменик је дело наследника комунистичких предака и такође представља, и то још грубљу, заблуду.
Израда споменика је спроведена у тајности и без познаница о њему било какве врсте.
На почетку промоције ове идеје медији су наговештавали да ће споменик који су шиптарски сепаратисти порушили у Гњилану 1999., током низа најтежих терористичких недела на Србима у лето те године, затим постављен касније у Шилову, бити измештен у Косовску Митровицу. Тек јуче, на дан његовог постављања, сазнали смо да се заправо ради о сасвим новом споменику. Највероватније да је споменик давно изливен и то још у време када је, такође Марко Ђурић, најавио пропалу идеју за „трг Цара Лазара“ крај моста преко Ибра ОВДЕ. Занимљиво, и тада су инвеститори били анонимни баш као што се сада то каже за донатора овог споменика! У реду, нећемо да залазимо у то, има право на такву одлуку… Али зашто је и све друго анонимно?
Зашто и они који су наводно иницијатори, нису знали који је споменик у питању? Је ли и „донатор“ ове идеје анониман? Немогуће је сакрити и чињеницу да је за израду споменика ове величине неопходно неколико месеци активног рада на њему што значи да је завршен пре објављивања о његовом постављању. Зашто се то крило и још увек крије? Да ли зато што и то потврђује да је споменик био замишљен да стоји на неком другом месту?
Даље, израда постамента поверене је Шиптарима чије су фирме вршиле радове а полиција их обезбеђивала. Јесу ли то испуњена обећања о повећању броја радних места за Србе? Нису, као што ни једно обећање није испуњено. Барем не оно које је дато Србима, она дата Западу изгледа да се испуњавају као на производној траци, немилосрдно и без застајања без обзира што и сами Шиптари понекад ометају тај процес који се одвија искључиво у њихову корист.
Такође, неопходно је обавестити што ширу јавност о томе да су све дозволе за транспорт и постављање споменика „уредно добијене од (сепаратистичке), такозване „владе“ Шиптара у Приштини“. Истих оних који су на Косову и Метохији порушили баш све споменике подигнуте пре НАТО окупације који су им били приступачни. Укључујући и споменик лика Боре Вукмировића који је знатно помогао промоцију њихове непостојеће воље за суживот са Србима, барем када је огромна већина шиптарске заједнице на Косову и Метохији у питању. Порушени су и споменици исписани на ћирилици иако посвећени злу комунистичког режима који им је управо највише дао. О надгробним споменицима и светињама Срба да и не говоимо овом приликом, као ни о побијеним, киднапованими протераним Србима на које напади ни до данас не престају а ни један, али баш ни један кривац није кажњен пред законом и Судом, било којим.
Улога овог споменика није никакво подсећање на наше корене и присуство на КиМ јер то Србима одавде није ни мало потребно, већ параван за прикривање издаје тих Срба и тог истог Косова и Метохије и то процесом који се чини свесно, организовано, дуготрајно…
У томе се огледа сва корист шиптарских сепаратистичких „власти“ да одобре постављање овог споменика.
Ових дана, један од сарадника Канцеларије за Косово и Метохију који је дошао из Београда, на питање зашто је у Канцеларији КиМ са издајницима, просто одговорио „посао нам је да причу представљамо као лепу“. И то је најбоље објашњење због чега ће споменик и бити постављен – јер „испод жита“ кукољ спроводи издају.
Медији ће пренети слику о откривању импозантног споменика у сабијеном кругу зграда и бетонској огради попут туш кабине у коју је угуран споменик. А све ће то, укључујући и улазак господина Марка Ђурића на Косово и Метохију одобрити такозвана „република Косово“, као једини надлежни орган а која је то постала баш политиком Владе чији је Ђурић директор Канцеларије за КиМ.
Споменик ће окрити он, човек који је први и јавно прихватио план Мартија Ахтисарија који прописује стварање потпуно независног Косова, као засебне државе на овом простору. Човек који је својим потписом захтевао да се српски Универзитету из Приштине, исељеном у Косовску Митровицу, укине статус Универзитета ОВДЕ иако је сам у више наврата понављао да би његово гашење то значило исељење преосталих Срба. Ђурић чије обезбеђење, збој једне погрдне речи, враћа се и из кафића извлачи и пребија српског младића из Косовске Митровице ОВДЕ. Истовремено његова преговарачки тим, на чијем челу, у Бриселу је признао шиптарске дипломе, отворио и договорио отварање нових „граничних“ прелаза ка КиМ, повукли и угасили српске институције и и приморавају Србе да прихвате лажну „државу“ својих џелата. Србима са КиМ, кроз Координациони центар, Влада издаје посебне пасоше којима не могу нигде да путују, гаси радна места, укида државност Србије у њеној јужној покрајини, обмањује и вара бираче кроз манипулацију гласовима са КиМ, одузима права и слободе Србима са севера Косова и Метохије. Службеници, које Марко Ђурић назива „покрајинским“, заклетве за рад полажу у шиптарским, такозваним „институцијама републике Косово“. Радове на црквама, конацима, гробљима (санацију шиптарског терора) обављају Шиптари широм простора Косова и Метохије укључујући и 4 општине на северу. Ово су само неки али истински резултати и једини које је ова Влада остварила на терену а чији ће човек данас открити споменик једном од највећих бораца за српску државу, Светом Кнезу Лазару.
Светитељу чијом жртвом и чијим јуначким подвигом је Србија опстала и васкрсла и након вишевековног ропства. Узору народа у тешким тренуцима историје и страдања који је свој живот и све што је имао положио страдајући на Косову, он, Марко Ђурић, један од највећих издајника које је српска држава икада отрпела, откриће споменик у центру северног дела Косовске Митровице!
 |
Све остало од политичких и националних циљева је само прича о лепшој будућности Срба за једнодневу употребу медија.
Не морате веровати у Бога, то је ваш избор, али данас је Србијом протутњала олуја а која је баш са Косова кренула. Највеће поплаве које је Србија доживела у историји коју бележи, задесиле су је након намештања шиптарских избора а у чије време одвијања је у школи „Свети Сава“ у Косовској Митровици, без видљивог разлога, пала слика тог светитеља са зида. Преко 40 земљотреса на тај дан, потресло је Косово и Метохију и то са епицентром у цркви Самодрежи где су се српски витезови причестили и сјединили са Богом на дан Косовске битке, на Видовдан.
