Видовдан и евроунијатски режим

„Видовдан је зенит над нашим главама,
али и темељ под нашим ногама.
Видовдан је заиста Видов дан,
када се јасно види и сагледава кроз векове
„ко је вера, а ко је невера“.“ [1]

Србски Велики петак, али и Васкрс, дан мучеништва, али и дан победе, дан издаје, али и дан верности, дан наших подела, али и Светог јединства, дан по којем се мере сви Срби, то је празник који само Срби имају, то је Србски Видовдан. Од Косовског боја до нашег времена, Видовдан је остао непресушни извор надахнућа за велика и света дела, односно темељ свих каснијих победа: Први србски устанак, Балкански ратови, Први светски рат, рат против НАТО 1999.године и тако даље. Видовдан је неуништиви симбол отпора злу, пркоса непријатељу и тежња вечној слободи од Бога нам дате! То није мит, како га представљају евроунијати и квази-историчари, већ истински завет са Богом, запечаћен крвљу Св.кнеза Лазара и најбољих синова србскога рода.

Поробљени да, покорени никад

Због тога су непријатељи често бирали Видовдан, како би показали своју надмоћ и симболично понизили Србе: 1881.г, тајна конвенција са Аустроугарском монархијом [2]; 1914.г, посета аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда Сарајеву; 1921.г, краљ Александар Први Карађорђевић донео Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, којим се Србија одрекла независности и којим је започето велико страдање народа србског које још увек траје; 1948.г, Резолуција Информбироа [3]; 1989.г, Слободан Милошевић се на Газиместану устоличио у неприкосновеног вођу нације, који је започео оно што његови наследници евроунијати завршавају – уништење Србије; 1990.г, Туђманова Хрватска је избацила Србе из устава[4]; 2001.г, Ђинђићев квислиншки режим  је изручио Милошевића агресорима и окупаторима; 2006.г, Црна Гора Резолуцијом 60/264 Генералне скупштине УН, постала је 192. чланица светске организације; 2014.г, отворени преговори о приступању Србије сатанској творевини ЕУ. То се и даље наставља, тако је на Видовдан у Београду заказана конфреренција НАТО лобиста, на којој ће величати фашистичку организацију НАТО, а вређати Србију и Русију.

          Прозападна квислиншка власт, која у различитим партијско-политикантским аранжманима Србијом влада од 2000. године, одмах је преко свога утемељивача Зорана Ђинђића, ставила до знања да им је први задатак раскидање везе са Небеском Србијом. Громогласно исказујући и непрестано доказујући своје опредељење за “реалну“ земаљаску Србију, укинули су Видовдан као државни празник, потом су од свих дана у години баш на Видовдан послали Слободана Милошевића у Хашку тамницу. Данашњи апсолутни господар Србије, поклоник Ђинђићеве издајничке политике (планира да му подигне споменик), који је издају довео до врхунца превазишавши све досадашње издајнике и изроде у србском роду, поручио је Србима: “Доста је Србије живела у небесима, треба да живи на земљи, чврсто, тврдо и да гледа у будућност. Они који хоће Србију да воде у небеса, доста су је водили“[5]. Тим речима, које представљају суштину његове издајничке политике, Александар Вучић је тешко увредио Свете и часне претке, народ србски понизио и осрамотио, а своју издајничку судбину запечатио!

Вучић снује, а Господ одлучује

Заслугом Вучићевог евроунујатског режима који отворено ради у интересу Запада, Срби дочекују ове године најтужнији Видовдан у свој историји, а пред Лазара, Милоша и остале Свете витезове, стају са земљом која не зна које су јој границе, која нема восјку да је брани, која нема привреду од које ће се развијати, ни село да је храни, са градовима пуним неморала и криминала, са школама у којима је деце све мање, са антихришћанским парадама без срама, са народом србским без икаквог права који је прихватио да буде робочовек уместо Богочовек, са влашћу без стида и опозицојом без образа.

Данас Срби дочекују Видовдан дезоријентисани, духовно и материјално осиромашени, равнодушни и безвољни да се супроставе злу које прети да их потпуно уништи, заборављајући речи Св.кнеза Лазара: “Није питање хоћемо ли или нећемо да се боримо, већ хоћемо ли или нећемо да постојимо“.

“Србија и данас постоји и опстаје захваљујући оним Србима (ма колико малобројни били) који су Лазаревско опредељење учинили душом своје душе, срцем свога срца, зеницом свога ока.“[6]

Срби, Бог од вас не тражи победе, већ храброст, одлучност и труд, а Он одлучује ко ће да победи. Цар Лазар и Видовдански јунаци нису се прославили победом или поразом, већ својим подвигом, жртвом и љубављу према вери, земљи и народу свом. Све зависи од вас самих, од тога да ли ћете остати у табору издајника или ће те стати у табор где су: Св.Симеон, Свети Сава, Св.краљ Милутин, Св.кнез Лазар, Милош Обилић, Св.Василије Острошки, Св.Петар Цетињски, Св.ђакон Авакум, Карађорђе, Његош, Гаврило Принцип, Живојин Мишић, Степа Степановић, Св.Петар Дабробосански, Св.старац Вукашин, Св.Јасеновачки мученици, Ђенерал Дража, Св.Николај Србски, Св.Јустин Ћелијски, браћа Милићи, Милица Ракић, Св.мученик Харитон, владика Артемије… 

Како радили, тако нам Господ помогао!
Уз Божију помоћ, догодине у Призрену! 

Дана 11/24.06.2016. године.
Свесрпска народна организација
“СРБИ НА ОКУП“
месни одбор Шабац – Мачва

[1] Владика Артемије

[2] Та злогласна конвенција, потписана је између Кнежевине Србије и Аустроугарске царевине. Њоме се Кнежевина Србија, која је тек три године раније, на Берлинском конгресу, обновила своју независност, обавезала да без одобрења Аустроугарске неће склапати савезе и уговоре с другим земљама, као и да неће предузимати кораке који би могли да угрозе интересе Хабзбуршке монархије на Балкану. Тим чином Србија је фактички поново постала вазална држава, а краљ Милан је то урадио иза леђа не само народа, већ и већине министара, због чега је био издашно награђен од цара Фрање Јосифа.

[3] На иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа, што је означило разлаз између Југославије и источног блока, због сукоба Тита и Стаљина.

[4] Амандманима на Устав Хрватске српски народ је 28. јуна 1990. (нимало случајно) престао да буде конститутивни народ ове републике и убрзо после тога усташке творевине државе Хрватске.

[5] Цитат који се налази на билбордима широм Србија.

[6] Владика Артемије