Поштовани читаоци сајта Вестник Верных су у више наврата могли сазнати о случају епископа Артемија, његовим монасима и мирјанима епархије рашко-призренске у егзилу. Тачније, о томе да су их неканонски и силом протерали са територије њихове епархије – заједно, нелегалне албанске власти на Косову, амерички фактор и тада прозападна влада Србије, влада Бориса Тадића. Исто је говорио и грчки митрополит Серафим Пирејски, који и даље сматра владику Артемија канонским епископом. Да би се коначно отклонио и део сумње о томе што се све тачно дешавало приносимо овде превод Викиликс документa са порукама америчке амбасаде у Београду, са састанка тадашњег амбасадора САД у Београду Мери Ворлик и српског патријарха – екуменисте Иринеја. Из тога је сасвим евидентно да је екуменизам и, силом протерани, владика Артемије дело америчке амбасаде у Београду, и договора патријарха са тада прозападном влашћу у Србији и терористима на Косову.
Патријарх је рекао амбасадору да има жељу да поново уведе Србију у Европу.
6. (СБУ) Осврћући се на односе са католичком црквом и са православним заједницама у суседним земљама, патријарх Иринеј је изразио снажну склоност ка дијалогу у намери да се превазиђу постојеће поделе и разлике у мишљењу; он је јасно, међутим, нагласио да се ово не односи на црногорску православну цркву. Након тога је рекао амбасадору да “смо ми историјски најближи католичкој цркви“, и да је неопходан “озбиљан састанак“ као први корак ка помирењу. Иако се сложио да 1700. годишњица Миланског едикта, текста који су потписали цареви Константин (рођен у српском граду Нишу) и Лициније, који је прогласио верску толеранцију у Римском царству, може бити повољна прилика за посету папе Бенедикта XVI, патријарх Иринеј је нагласио “ја нисам папа“, и зато би требало да Сабор донесе такву одлуку.
9. (СБУ) Амбасадор je такође упитао о извештајима истраге, коју је водио Свети Синод СПЦ, о финансијама епархије рашко-призренске на челу са владиком Артемијем, који се привремено налази у Грачаници (Реф Б). (Свети Синод је одржан 11. фебруара како би разматрао мере против владике Артемија и његовог помоћника Симеона. Саветник председника за Косово и Метохију и Српску Православну Цркву, Млађан Ђорђевић рекао нам је 11. фебруарa да ће Синод именовати надзорника да управља епархијом до Сабора у мају 2010. године. Саветник у Министарству спољних послова, Дамјан Крњевић – Мишковић је изјавио 11. фебруара да ће Синод изабрати владику будимљанско-никшићког Јоаникија као привременог администратора.)
10. (СБУ) Патријарх је рекао амбасадору да је истрага у вези са владиком Артемijeм у току, али и да je уверен да je решење могуће наћи „унутар Црквe”. Упитан о забринутости Ђорђевића да би примена одлуке да се суспендује владика Артемије могла довести до проблема, чак и немира, с обзиром на његову подршку од стране Срба на Косову који припадају тврдој струји, патријарх је одговорио да „још увек нема разлога“ за немире јер одлуке још увек нема. „Ми ћемо се придржавати правила и одлука неће бити катастрофална“ уверавао је патријарх.
12. (СБУ) На његовом првом састанку са амбасадором, патријарх Иринеј је показао многе особине које су га чиниле компромисним кандидатом за наследника патријарха Павла. Он је био опрезан, али ангажовани саговорник који је нагласио важност дијалога и заиста се чинило да препознаје могућност да ће његов избор на место патријарха обезбедити Цркви оно што је потребно да преусмери своју мисију. Иако су неке од његових ранијих јавних изјава наговештавале да он још увек покушава да пронађе свој пут усред велике одговорности руковођења Српском Православном Црквом, његова спремност да се бави контраверзним питањима, као помирење са Ватиканом и санкционисање епископа Артемија, даје повољне сигнале за будућност. Крај коментара.
Извор: Православље живот вечни
