Пре две године, изненада и експресно, реализована је одлука владе да се оснује Факултет за црногорски језик на Цетињу, што је изазвало оштру реакцију никшићких професора. Они се, иначе, залажу за „копију српског“, 30 слова уз државно име, и против увођења архаизама и локализама у стандардни језик, као системску јотацију. Друга, цетињска струја следи Аднана Чиргића и његову граматику, која је базирана на говору подгоричких муслимана, уз још два слова приде.
Две струје нису могле никако да се договоре око тих питања на седницама Савета за стандардизацију језика, па је комисија Министарства просвете одлучила да прихвати Чиргићев стандард. А десило се да управо он постане први вршилац дужности декана на цетињском факултету.
Никшићки професори оценили су да се ради о још једном у низу, ако не и коначном ударцу Одсеку за црногорски језик на њиховом Филозофском факултету. Но, Чиргић им није остао дужан „објашњења“:
– У последњих век и по код нас су на снази правописи, који црногорски језик третирају као дијалект српског језика, па су самим тим и све наше језичке посебности проглашаване дијалектизмима, провинцијализмима, вулгаризмима и осталим „измима“. Комплетан просветни кадар за црногорски језик и књижевност школовао се на тим принципима. Нажалост, наши просветни радници се и данас припремају за извођење наставе црногорског језика и књижевности, управо, на тим превазиђеним традиционалистичким принципима, којима се, заправо, негира постојање црногорског језика – тврди Чиргић.
У образложењу владе је подвучено да је изражена потреба за наставним кадром за област црногорског језика, у којој ће монтенегристика, као најмлађа грана славистике, свој будући развој темељити на стручњацима образованим на овом студијском програму, у четворогодишњем трајању. Чак се и најављује да ће Институт за црногорски језик и књижевност престати са радом, а да ће све запослене, имовину, права и обавезе преузети новоосновани факултет.
– Ово је најуверљивији доказ неозбиљности целе приче о такозваном црногорском језику – каже за „Новости“ професор Веселин Матовић. – Изгледа да су неки Црногорци отишли у „три лика“, па једни говоре српским језиком, други црногорско-никшићким, а трећи црногорско-подгоричким. То је данашња Црна Гора.
НАСИЉЕ НАД СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ
– У Црној Гори је учињено насиље над науком, над српским језиком, његовим именом и суштином, над језичком истином, над историјским континуитетом и наслеђем, и то се све, као једна фарса, прославља и обележава ове године – истиче проф. др Јелица Стојановић са Одсека за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу. – Црна Гора слави једну исконструисану стварност, сваког дана покушавајући да прогласи неистину за истину. А имала би шта да слави и чиме да се поноси, а то је да говори великим језиком, српским језиком, дуге историје и традиције, којим су писали и многи великани, почев од Немањића, преко Балшића, Црнојевића, Петровића.
Напомена уредника:
