Преподобни Петар Коришки прослављен у Љуљацима
Теби, изабраном ангелу земаљском, који си величанственим подвигом и Небеске ангеле задивио,молитвени вапај узносимо и заступништвом твојим милости од Господа просимо. Помози нам, свече Божији, да се од греха очистимо и душом у Царство Небеско настанимо, како би могли да ти благодарно кличемо: Радуј се, свети Петре Коришки, узвишени подвижниче и велики чудотворче!
(Акатист Светом Петру Коришком, кондак 1)
Предивном угоднику Божијем из рода српскога, који се подвизавао у Кориши код Призрена у 13. веку, посвећена је капела у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. И ове године слава капеле свечано је прослављена Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај. Владици Николају су на Литургији саслуживали: настојатељ обитељи протосинђел Варсануфије (Стошић), протосинђел Игњатије (Станић), протосинђел Агапит (Бичанин), протосинђел Романа (Папић) и јерођакон Онуфрија (Ђурђев).
Након Свете Литургије и парастоса, који је служен због Тројичких задушница, владика Николај је извршио чин резања славског колача и благосиљања кољива, који су принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Драгица Стошић, Љиљана Пејовић, Видосава Живковић и Слађана Обрадовић из Београда. Залог славског колача за следећу годину преузели су: Миладин и Милена Вуловић из Горњег Милановца, Милан Мићуновић из Крагујевца и Миодраг Бобић из Лазаревца.
У својој празничној беседи владика Николај је најпре богонадахнуто говорио о подвигу Преподобног Петра Коришког и чудесним исцељењима од његових светих моштију, које данас почивају у манастиру Црна Река, манастиру чији је дугогодишњи игуман био хорепископ Николај, а затим је поучио присутни народ:
„Ми у Цркви живимо и дишемо Духом Светим као православни хришћани и зато пазимо да не изгубимо благодат Духа Светога, да поштујемо све уредбе, и уставе Цркве Божије. Нисмо ми у Цркви да реформе вршимо, да било шта мењамо. Ми смо у Цркви Божијој као смирене слуге Божије, да радимо на себи, да себе мењамо, да од телесних постанемо духовни, да се осветимо, посветимо, да благодатни огањ Духа Светога очисти сваку прљавштину тела и духа у нама, да се припремамо за наш једини циљ – да наследимо Царство Небеско, да уђемо у вечни живот. То је наш циљ и зато се молимо светима.“
Уследила је трпеза љубави за све присутне коју је манастирско братство приредило заједно са овогодишњим домаћинима славе.
Уредништво