Кука без мотике
По много чему почесмо да предњачимо у односу на земље у Европи, а такође и да – по многим
ПОДИГЛЕ СЕ КУКЕ (БЕЗ МОТИКЕ)
По много чему почесмо да предњачимо у односу на земље у Европи, а такође и да – по многим негативним стварима – превазилазимо и многе земље Африке и Азије. Наравно, треба узети у обзир да на тим континентима постоје земље које су озбиљне, уређене и војно безбедне, а да и не говоримо о томе колико неке од земаља – којима се, вероватно, многи у Србији данас подсмевају, ваљда им је тако лакше да сакрију своју муку или једноставно немају појма те подлежу ступидним стереотипима – имају становништва, те самим тим и перспективу за лакши развој и чињеницу да, баш захваљујући броју становника, бивају кудикамо озбиљније схваћене у круговима међународне политике.
Од свега наведеног, ми немамо ништа. Осим, по свему судећи, податка да смо трећа најсиромашнија земља у Европи:
http://www.politika.rs/scc/clanak/291154/Srbija-treca-po-siromastvu-na-listi-90-drzava
Главни параметар за изведено истраживање била је стопа незапослености. Како треба имати у виду да је у Србији преко пола милиона људи запослено са минималним личним дохотком, није нереално сматрати да нисмо ни трећа најсиромашнија земља – него прва!
Ипак, код нас се по том питању ништа не предузима већ 26 година – са посебним акцентом на период од петооктобарске револуције, где је мисао о пљачкању на сваком месту и у сваком погледу, једноставно заменила реч: приватизација.
У последње време, сиромаштво се жели легализовати, а одговорност са државе пребацити на све држављане Србије. Подмукла подвала на коју су се неки наши суграђани и те како упецали, а о чему се заправо ради?
Евро за студенте роботике
http://www.radiosignal.rs/evo-za-sta-ce-novosadani-davati-po-evro/
Ради се о студентима ФТН-а из Новог Сада који треба да оду на такмичење роботике, звано “Еуробот“, а које се одржава у Француској. Покренута је акција како би се прикупило 4000 евра, те се тако се нашим младим такмичарима платио пут, пошто су за смештај успели сами да скупе новац.
У емисији на РТС-у, а преко „Фондације Блиц“, у хуманитарном шоу-програму Телетон, учествовале су многе познате личности, од којих и неки политичари, затим неки који су политичке странке директно подржавали, а и неки који су се кроз исте (и уз помоћ истих) добро овајдили. Циљ акције је био прикупљање апарата за проверу слуха код беба у свих 56 породилишта широм Србије.
http://blatobran.com/tag/mikser-festival-2014/
Овде би требало обратити пажњу на пројекат који је победио, а све у циљу хуманости и помагању најсиромашнијима. Комшијски чивилук је покренут 2014. године и замисао пројекта је била да се поред контејнера, а на “комшијски чивилук“, окаче храна, одећа и предмети за рециклажу, како би били достпупни корисницима на достојанственији начин и тако се допринело квалитету живота локалне заједнице. У пракси је заживела и “кука“, која се такође оставља поред контејнера, са истом наменом.
Куку нама
Дакле, три потпуно различита примера која, на свој начин, говоре о неодговорности, лицемерству и скретању са главне теме. Шта је главна тема? Главна тема је свакако питање: „Шта ће нам држава ако не може да реши елементарне проблеме својих држављана, а пре свега једно од најосновнијих људских права, право на рад“? Постало је нормално да се најбољим студентима сакупљају паре по градовима како би могли да оду на неко инострано такмичење. Они који су нас опљачкали и директно учествовали у стварању оваквог накарадног система праве акције где управо они позивају сиротињу да зове и донира новац за породилишта. И на крају, сасвим је нормално да људи роваре по контејнерима, али смо толико лицемерни, те нам је жао да се прљају и улазе у њих по храну, него ћемо на “Куке“ да је качимо, онако културно. Грозно! Деца са ретким болестима се оперишу преко СМС порука и опет прикупљањем пара од српског народа, који и у свој својој беди, увек некако нађе да бар мало помогне.
Они што имају највише новца – позивају сиротињу да донира. Политичари који су створили овакав систем, позивају своје жртве да дају и оно последње што имају, док су они лично – све богатији и богатији. Проблем се скреће на хумана осећања људи, а не на државу чија је дужност да отвара радна места и омогућава пристојне плате, како бисмо могли иоле нормално да живимо. Таквој држави, а из горе наведених примера, који су само капи у мору, много је лакше да сиромаштво и званично легализује као сасвим нормалну ствар, кад већ то и на сваки други начин чини. Која је сврха такве државе?
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
