ЧУДЕСНА ПОМОЋ СВЕТИТЕЉА ЛУКЕ КРИМСКОГ У НАШЕ ДАНЕ

* * *

Ина Николајевна

„Лечење медикаментима никако ми није помогло“

Желим да испричам своју причу о чудесној помоћи светитеља Луке. У новембру прошле године сам задобила повреду колена, са дијагнозом хемартроза (изливање крви у коленом зглобу) и покидане тетиве. Извадили су крв, преписали лечење, али се након две недеље течност опет накупила у колену.

Све време је колено било врло надуто, повређену ногу није било могуће савити или исправити, сваки покрет је пратио бол. Преписана терапија медикаментима ништа није помогла. Отишла сам код лекара, урадили су још једну пункцију,али се вода у колену опет накупила после два дана.

Молила сам Господа за помоћ. Била сам сигурна да ме Господ неће оставити у беди, да ће ми Он обавезно помоћи! У недељу након службе излазим из храма, у сусрет ми иде мушкарац и пита шта је са ногом. Саслушавши, посаветовао ме је да се вратим у храм и купим уље освештано код моштију светитеља Луке, да крстолико помажем колено и читам молитве светом Луки.

Урадила сам све што је саветовао и већ сам следећег дана осетила олакшање. Оток је почео да опада, бол приликом кретање се смањио и постепено сам могла да испружим и савијем ногу. Каква је то била радост-поново нормално ходати. У тим тренуцима све материјално постаје празно и ништавно. Сваког дана сам осећала олакшање, непоновљив осећај да болест одлази.

После две недеље већ сам могла да идем брзим ходом, па и да трчим, мада је доктор упозоравао да такве повреде не пролазе брзо, а негативне последице могу остати за читав живот. Прошло је већ четири месеца, нога је потпуно здрава и нема никаквих последица од повреде. Молитвама светитеља Луке Господ ме је исцелио!

Напоследку желим рећи: предајте себе и свој живот Богу, никада не падајте у очајање, молите се свим срцем, Господу ништа није немогуће, Господ СВИМА помаже! Онај ко живи у Господу, никада неће пропасти!!!

* * *

Дмитриј

„Није било никаквог бола“

Желим да вам испричам своју причу о помоћи светитеља Луке. Пре одређеног времена, догодила се непријатност-средњи део умњака се сломио и почели су јаки болови. Морао сам да се обратим дежурном стоматологу. По речима познаника, знао сам да се умњаци не лече, већ се одмах ваде. Седео сам у реду и, искрено говорећи, осећао велики страх јер ми никад пре нису вадили зуб. Врло сликовито сам замишљао „ужасне“ призоре, сетио се како је колега са посла након вађења зуба два дана за редом буквално „видео звезде“.

У молитви сам се обратио светитељу Луки…Природно, зуб су извадили, али сам био поражен да бола уопште није било-ни када су вадили зуб, ни пошто је престало деловање средства за анестезију.

Пожелео сам да напишем писмо у Свето-Троицки манастир у Симферопољу о овом малом чуду, али сам стално одлагао и на крају ништа нисам ни написао. Сада се појавила могућност да испричам људима за тај догађај. Слава Господу Богу што је даровао таквог светитеља као што је свети Лука. Свети Лука, моли Бога за нас!

* * *

Олга Горбик

„Операција је брзо прошла без очекиваних компликација“

Светитељ Лука је много помогао мојој пријатељици, раби Божијој Татјани. Пријатељица је имала заказану, далеко не прву по реду операцију и доктори нису давали никакве гаранције. Вече пред операцију, разговарала сам са њом преко телефона и осетила јаку потребу да одем у цркву, да се помолим за њу и оставим име на молебан.

Било је касно када сам стигла у цркву. Жена која прислужује већ је затварала и журила на аутобус. Замолила сам је да причека пар минута, само да напишем имена за молебан. Жена је чангризаво и не много задовољно пристала и одједном је почела да ме запиткује о именима за помињање. Испричала сам јој о компликованој ситуацији и добра жена ми је посаветовала молебан светом Луки. Тако сам и учинила. Спаси Господе ту хришћанку.

Следећег дана је била операција, и на изненађење свих, прошла је брзо, без очекиваних компликација. Пријатељица је такође брзо дошла к себи и почела да се опоравља. Диван је Бог у светима својим! Слава Богу за све!!!

* * *

Татјана и Дмитриј

„Следећег дана није било ни трага од болести“

Муж и ја смо медени месец провели на Криму. Негде на средини одмора, испланирали смо да одпутујемо у Симферопољ до моштију светитеља Луке. Уочи одласка огранизовали смо роштиљ на „дечијој плажи“ у Симферопољу, окупали се, а ја сам смислила да прочистим грло сланом морском водом, због чега сам после зажалила.

Следећег дана, на дан путовања, неочекивано сам се пробудила са осећајем неке сметње у грлу. Треба рећи да сам до тада често имала хроничну упалу крајника која је неретко прелазила у гнојну ангину, врло непријатну и тешку за лечење уз потпуно одсуство температуре. Од тога сам боловала од самог детињства.

И прва ствар коју сам урадила, кад сам устала-погледала грло у огледалу – па да, наравно, гнојне наслаге на крајницима, без температуре, али са осећајем нелагодности. Све у свему, окупах се.

Шта чинити? Враћати се у Москву на лечење? Нисмо пристали да топли, лековити Крим испуњеног јужним, боровим ваздухом заменимо са тмурном и влажном Москвом и нисмо одустали од посете Свето-Троицком манастиру и моштима светитеља. Паралелно, наравно, наоружала сам се спрејевима за грло и припремила се за лечење током преосталих дана.

Дошавши у Симферопољ, шетали смо од железничке станице и упознали се са женом која нам је показала пут до храма и која, како се испоставило, пева у хору. Уз то, привремено нам је изнајмила преноћиште. У храму смо набавили икону, оставили имена, поклонили се моштима, одслушали службу и упутили се кући.

Какво је било моје изненађење следеђег јутра када није било ни трага од болести. Не само то, уопште нисам била болесна две године, а ангина се није враћала пет година.

* * *

Татјана Миткина

„Девојчица се одмах смирила и чврсто заспала“

Желела бих да испричам о томе како сам се више пута обраћала батјушки Луки. Пре неколико година, молила сам му се пред операцију и све је прошло успешно.

А сасвим недавно ћерка је боловала од гнојне упале средњег уха. У јеку болести, док је ноћу викала од болова, супруг и ја смо читали акатист Луки Кримском и девојчица се одмах умирила и чврсто заспала. Од тог тренутка кренула је нагло да се опоравља.

За ћерком сам се и ја разболела. Стање се погоршавало, док нисам изнова прочитала акатист батјушки Луки. Наша породица је увек добијала помоћ од Господа, молитвама светог Луке. Оче Луко, моли Бога за нас!

* * *

Татјана

„Молитвама светог Луке, снага је постепено почела да се враћа“

Од 2011. године после сепсе , услед реуматоидног артритиса, две године нисам могла да се крећем, сваки покрет тела је изазивао бол и нисам имала снаге, само слабост.

У лето 2013. године, на упорно сестрино наговарање, заједно са супругом смо се аутомобилом упутили светитељу Луки у Симферопољ. Сва четири дана нам је помагао и у путу и у проналаску места за преноћиште са собама на првом спрату (за инвалидска колица).

У Симферопољу смо се неколико пута молили код кивота са моштима, и молитвама светитеља Луке, силе су постепено почеле да се враћају и у ноге, и у руке, и у читаво тело.

Слава Богу! Светитељу Кримски, исповедниче Луко, моли Бога за нас грешне: Игора, Татјану, Раису, Ирину и све моје ближње, да нас помилује Господ светим Твојим молитвама.

* * *

Ирина

„Молитвама светитеља Луке операција је успешно прошла“

Први пут сам осетила помоћ светитеља Луке када су оперисали моју кумицу и рођаку, која још није ни годину дана напунила. Код куће смо имали иконицу са честицом покрова од светих моштију светитеља.

Док је трајала операција, код куће сам се пред светом иконом молила како сам умела, а преко телефона сам смиривала сестру (маму моје кумице Ољењке). Молитвама светитеља Луке операција је успешно прошла.

Следећи пут сам молила за свог старијег сина: десило се да су га оперисали пре две године. Мој утешитељ у овом случају је био светитељ Лука.

Слава Богу да је честица моштију батјушке Луке у нашем градском храму Свих Светих, који је смештен недалеко од градске болнице! Многи болесници се обраћају њему за помоћ. Сваки пут са страхопоштовањем се поклањам кивоту са честицом моштију Светитеља Луке и осећам његову топлу очинску бригу. Светитељу оче Луко Кримски, чудотворче, моли Бога за нас!

* * *

Јелена

„Урадили су добру операцију“

Фебруара 2008.године послали су ме на операцију због тумора који је достигао велике размере. Са собом сам понела малу икону светитеља Луке Кримског коме сам се молила за добар исход.

Све је прошло тако да је чак доктор, који је радио операцију, посебно нагласио да су „урадили добру операцију“. Резултати анализа су исто били добри, слава Богу! Била сам сигурна да ми је то драги батјушка светитељ Лука помогао! Са љубављу и захвалношћу памтим то. Диван је Господ у свим светима својим! Слава Богу за све!

* * *

Људмила

«Компликована операција је брзо прошла»

Светитељу Луки сам се молила да ме упути добром хирургу (пошто је предстојала операција) и његовим заступништвом сам доспела у изванредну клинику код једног од најбољих хирурга, о чему нисам могла ни да сањам.

Какво је било моје изненађење: када сам ономад долазећи у болницу, открила капелу управо у част светог Луке. То ми је дало још више самопоуздања.

Много сам се бојала анестетика, али операција (била је прилично компликована) брзо је прошла. Последице анестезије нисам осетила, и имала сам могућност да се помолим светитељу Луки баш у болници. Идентична операција код друге пацијенткиње трајала је два пута дуже. Благодарим Господа и светитеља Луку за то чудо!

И сада, у тешким тренуцима, често се сетим светитеља и његовог живота, подвига и молим га за помоћ, да ми дарује стрпљење. Диван је Бог у свим светима својим! А светитељ Лука је малтене био наш савременик.

* * *

Р.Б.Галина

«Тумора као да није ни било!»

Пре три године сам открила тумор на дојци. Заказала сам преглед код мамолога, први слободни термин су одредили тек за две недеље! Тумор је почео брзо да се шири, за двадесет дана је био величине препеличјег јаја.

Читаве две недеље сам у сузама молила светитеља Луку за исцељење и при томе сам држала уза себе папирну икону са његовом сликом и помазивала се крстолико освештаним уљем. На прегледу код лекара била сам спремна на сваку пресуду.

Али, после мањег испитивања, доктор је узео шприц и једноставно извукао течност из болног места. Тумора као да није ни било!

Ето тако, молитвама светитеља Луке, Господ ме је исцелио (бојим се чак и да наслутим од чега).

Радуј се, брзи од сваке болести бесплатни лекару!

Радуј се, ти који си исцелио болесне од костобоље и рака!

Радуј се, јер су неисцељиви од гнојне болести костију и рана, здрави устајали!

Радуј се, јер се вером твојом и лекарским напорима раслабљени исцелише!

Радуј се, светитељу Кримски исповедниче Луко, лекару добри и милостиви!

* * *

Лариса

„Молила сам се светитељу Луки да управља рукама хирурга“

Прошле године су ме оперисали шести пут у животу. Много сам се бринула и до последњег тренутка, док нисам добила анестетик, сам се молила светитељу Луки да управља рукама хирурга.

Операција је добро прошла. И доктори, попричавши са мном после операције, рекли су да су задовољни исходом операције. То је звучало као да су доктори преузели нечији посао. Никад пре ни од кога нисам чула такве коментаре.

* * *

Татјана

„Молила сам светитеља Луку да буде на операцији у болници“

Мом оцу су радили интервенцију уклањања једног бубрега. Тада је имао седамдесет година. Имао је још и слабу аорту па је прогноза доктора била пола-пола. Потписивао је сагласност за употребу анестезије.

Од самог почетка сам се молила батјушки Луки и исцелитељу Пантелејмону. А на дан операције молила сам светог Луку да буде присутан на операцији у болници. Операција је успешно прошла.

Отац се опоравио и сада увек прибегавам за помоћ батјушки Луки. Може се рећи да је он мој духовни отац.

* * *

Татјана

„Доктор није могао да спроведе последње туширање ране“

Невероватно, али чуда се дешавају и у наше време. Мами су пет сати радили операцију на срцу, чистили ласером зачепљене крвне судове. Све је протицало мање-више успешно, али доктор није никако могао да изведе последње туширање ране.

Како се касније испоставило, ћерка и ја смо почеле да читамо акатист светитељу Луки и истог тренутка је доктор успео да пронађе то место како би завршио операцију. Слава Богу за све! Светитељу Оче Луко моли Бога за нас!!!

* * *

Јелена

„Светац је поред, он нас чује!“

Сина смо назвали Лука, у част светитеља Луке. Поделићу са вама своје искуство „општења“ са светим, другим именом се то тешко може назвати. Увек се са топлим осмехом сећам тих радозналих епизода.

Пре пар година послали су ме на службени пут у Краснојарск, на медицински факултет. Знала сам да идем у град у коме много поштују светитеља. Први дан сам имала састанак у једној од зграда факултета, у центру. Знала сам адресу, али сам у неком тренутку схватила да касним и да не могу да пронађем потребну зграду иако сам све време негде близу.

Тада сам се мислено обратила светитељу. Вилица ми је испала када сам минут после угледала на фасади тражене зграде натпис: Краснојарски Државни медицински универзитет В.Ф. Војно-Јасенецки.

Следећег дана сам одвојила пола сата за сусрет са својом другарицом и кумом мог сина, опет „поздрав“ од Луке. Идемо нас две улицом и тужно констатујем: толико сам заузета да не могу да одем до споменика светом Луки. На шта другарица са осмехом проговара: он је два блока одавде.

И, на крају, последњег дана идем да потпишем документа у главну зграду универзитета и жалостим се: нисам успела у храм, код Луке да одем, каква штета! Само што сам то помислила, ноге су почеле да клецају од изненађења-храм светитеља Луке смештен је у комплекс универзитета!

Краснојарци су се, наравно насмејали нада мном, ишла сам, веле, „случајно“ на права места. Али и тада сам то прихватила управо као чудо, и сада сам сигурна-светац је поред и он нас чује!

* * *

Марина

„Рекли су да нема шансе“

Оцу се поцепало слепо црево и дошло је до акутног запаљења трбушне марамице, скочила је температура. Нису пола дана могли да је спусте. Ставили су га на инфузију и донели одлуку да га оперишу. За време операције су открили тумор на цреву и рекли да нема шансе и тешко да ће се пробудити из анестезије.

Током операције читала сам акатист Луки Војно-Јасенецком и у сузама га молила, јер је оцу било свега 56 година. Кад се операција завршила доктор је констатовао да је операција успешно спроведена и како ни сам није очекивао да ће извести такве маневре да заобиђе тумор и омогући храни пролазак не додирујући га.

А онда се изненадио када је после месец дана отац сео за волан аутомобила. Ето, такво чудо,а говорили су да нема никакве шансе. Сада се молимо да отац поживи што дуже. И ви драга браћо и сестре, помолите се за раба Божијег Вјачеслава. Нека вас Господ чува!

* * *

Светитељу оче Луко, моли Бога за нас грешне!

Извор: Православие Ру