Славка Томић – српска хероина коју су сви заборавили

Французи је одликовали: О Славки Томић, нареднику српске војске од 18 година, свет је известио 1916. из логора Срба у Солуну. Од тада о њој нема речи, а Срби и не знају да је постојала.

Са 16 година узела је пушку у руке и ударила на Аустроугаре. Метак у телу носила је две године по бојиштима, од Сарајева до Солуна. Са 18 година већ је била наредник српске војске. Али за њу Срби не знају. Славка Томић је заборављена хероина Првог светског рата.

Славкиног имена у домаћој литератури, како каже Андрија Шошић, аутор тек изашле књиге „Србија у Првом светском рату – хронологија дешавања“, нема. Он ју је открио у француском листу Екселсиор из 1916, који је известио о Славки из српског војничког логора у Солуну управо кад ју је одликовао један француски официр. Два пута је Екселсиор стављао Славку на насловну страну, а Шошић је те приче пренео у своју књигу.

Французи су писали да је у рат ушла као комита. Први пут је рањена у борбама код Сарајева 1914. године.

Ратни пут је ову храбру жену 1915. довео до Бугара, с којима се као лав борила на планини Бабуни у Мекедонији. Највероватније је одатле успела да пређе у Солун заједно с неким Французима и буде међу малобројним Србима који су избегли Албанску голготу.

– У француској болници у Солуну оперисали су јој колено и извадили метак, који је носила још од Сарајева. Једина жеља тада била јој је да се врати у одред и бори се против Немаца и Бугара – навео је Шошић и додао да је Славка била рођака лекара у штабу српске војске капетана Сплавског (Splawski).

Французи пишу да Славка има 18 година, да је нежног изгледа, скоро дечјег и да је изазивала осмехе кад год би причала са својим саборцима. Мрштила би се само кад би неко поменуо Аустријанце или Бугаре.

Новембра 1915. у Македонији ју је пронашао и сликар Алмери де Лобел-Риш начинио њен акварел.

И то је све што знамо о девојци која је прешла пут од четника до наредника српске војске. Њена судбина после 1916. је непознаница.

– Желео сам да дам свој мали допринос откривању незнане хероине и надам се да ће неко успети да нађе и објави много више података о овој жени него што је то у додатку моје књиге – рекао је Шошкић, чија ће промоција књиге бити одржана вечерас, у 19 сати, у парохијском дому Храма Светог Саве.

Шошић свесрдно подржава нашу акцију „Израдимо статуе херојима Албанске голготе“:

– Ти бронзани војници у маузолеју на Виду треба симболично да одају почаст свим знаним и незнаним јунацима и јунакињама Првог светског рата. Срби треба да покажу да их нису заборавили.

Све јавно 

Курир на свом порталу, у специјалу „Србијо, на ноге“, објављује све донације (име донатора и износ), што преузимамо са сајта УНС, који, као организатор пројекта, редовно објављује све уплате на www.uns.org.rs. Такође, УНС ће редовно објављивати и све исплате у вези са акцијом, што ће Курир потом преузимати и објављивати на свом порталу. Све сугестије и коментаре можете послати на имејл адресу аakcijavido@kurir-info.rs.

Како донирати новац за споменик

Рачуни за уплату донација отворени су у Uni Credit банци,
Динарски
170-0030003646031-73

Девизни
РС35170003000364603076
Прималац: Удружење новинара Србије, Ресавска 28, Београд
Сврха плаћања: донација за израду бронзаних статуа за маузолеј на острву Видо

Аутор: Јелена Спасић

Извор: Српска историја