– Сведочанства која су одувек штампана на ћирилици достављена су школама на латиници! Тамо где је био “клизав терен” за прећутну замену ћирилице латиницом, усмено је наложено наставницима да од родитеља или од ученика траже да се посебно изјасне уколико желе сведочанство на ћирилици. У супротном, биће им издато на латиници – изјавила је Снежана Јоница, посланица СНП. – У школама где су се матуранти масовно изјаснили да хоће сведочанства на ћирилици, речено је да нема довољно формулара на том писму, или их нема уопште. Од министра Предрага Бошковића дописом сам тражила да ми достави информацију када је и по ком основу наложио овакво поступање Министарства просвeте. По њеним речима, јасно је да се ради о наставку маћехинског односа према ћирилици.

Писмо које је било део идентитета црногорског (православног) човека губи битку пред латинизацијом. Први пораз је доживела под кровом Скупштине Црне Горе, када на Одбору за просвету није прихваћен предлог закона о њеној заштити, који су поднели опозициони посланици Невен Гошовић, Александар Дамјановић, Радован Асановић и Новица Станић. Узалуд што су подсетили да не постоје ни историјски, ни културни, ни естетски, ни лингвистички, ни верски, а ни техничко-технолошки разлози за напуштање ћирилице.

– Њено напуштање значи прекид са нашим културним и духовним идентитетом, односно одрицање од културног наслеђа – поручили су ови посланици, подсећајући на уставну одредбу о равноправности ћирилице и латинице и оцењујући да ћирилица у Црној Гори нема тај статус.

Проф. др Јелица Стојановић каже, за “Новости”, да се нада да ће погубни заборав ћирилице бити привремен.

– Ако не буде тако, Црна Гора би се одрекла себе и свог порекла. Матерње и вековно писмо ових простора јесте ћирилица. Ако ћирилица није писмо Црне Горе, испада да је Црна Гора вековима била неписмена, а ако данас нема ћирилице, то значи да Црна Гора хоће да раскине са самом собом, да направи рез са својом писменошћу – каже професорка.

Књига “Ћирилица и латиногорица”, проф. Веселина Матовића на видело је изнела све оно што је потирало и потире ћирилично писмо у Црној Гори.

– Везујући у пракси латиницу са црногорским, а ћирилицу за српски језик, утеривачи новог црногорског идентитета принудили су Србе и говорнике српског језика да се скоро у потпуности окрену ћирилици. Нећете више наћи ниједног аутора у Црној Гори који се држи српског језичког идентитета, а да своје дело штампа латиницом, као што, опет, нема ни оних с друкчијом језичком легитимацијом који за тај посао користе ћирилицу – каже за “Новости” Матовић.

ДИСКРИМИНАЦИЈА

– Везивање латинице за тзв. црногорски, а ћирилице за српски језик, у државној администрацији, несумњиво доводи у питање и уставну одредбу о равноправности писма, будући да у Уставу та два имена језика нису равноправна. Прво је привилеговано као “службени”, а друго дискриминисано као нижеразредни језик у “службеној употреби” – наводи професор Матовић.

Извор: ИН4С