На данашњи дан 1999.г. обустављени су ваздушни напади НАТО на СР Југославију а Савјет безбједности Уједињених нација донео Резолуцију 1244 о политичком решењу кризе на Косову и Метохији дан након Кумановског споразума.
78 дана након што је НАТО бацио прву бомбу Србију и Црну Гору обустављено је бомбардовање. Операција кодног имена „Савезничка сила“ или како су називали у САД „Племенити наковањ“ а код нас позната под именом „НАТО агресија“ трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго војно уплитање НАТО-а на нашу територију након бомбардовања Републике Српске у операцији „Намјерна сила“ 1995 године.
Подсјетимо се да је „интервенција“ НАТО-а извршена без одобрења Савјета безбједности, а изговор који су дале државе чланице НАТО алијансе чији су авиони учестовали у бомбардовању био је одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа.
Ваздушни напади који су без прекида трајали 78 дана нису били само на војне циљеве већ и на привредне и цивилне објекте, а тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. НАТО до данас није признао да је у бомбардовању користио осиромашени уранијум од којег је након 1999. године становништво почело масовно да оболијева од рака. Током априлске посјете антинатовских организација НАТО штабу у Бриселу, један од НАТО званичника је изјавио да ако неко од грађана успије да докаже од које се бомбе ко разболио и којој држави припада бомба која је пала – држава чланица НАТО чија је бомба ће платити лијечење. Одговорност нису никад предузели.
Коначан број жртава нажалост, још увијек не може бити успостављен. Док свијет штету броји новцем ми је бројимо животима. Према српским процјенама само у току 78 дана бомбардовања, директно у нападима погинуло је између 1.200 и 2.500 а рањено око 5.000 људи. Међутим, овај број расте јер су последице НАТО бомбардовања трајне и сваког дана неко оболи или умре од рака. Животи се не могу избројати јер је порастао и број мртворођене дјеце као и стерилитета. Дакле, од бомбардовања нису угрожени и даље само живи већ и нерођени.
Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије, познатог као Кумановски споразум, који је потписан дан раније, 9. јуна.
Истог дана, 10. јуна, у Савјету безбједности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом у Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.
