Аја Софија ће овог Рамазана постати џамија

Јутарња молитва из Курана прочитана је у Цркви Свете Мудрости (Аја Софија) у Истанбулу првог дана муслиманског празника Рамазана, у понедељак 6. јуна 2016. године, у присуству генералног секретара за верска питања Турске.

Некада византијска црква која сада служи као музеј, ће се претворити у џамију у наредних 30 дана, а Куран ће бити свакодневно читан до 5. јула, када Рамазан завршава, уз пренос Канала државне телевизије верског садржаја TRT Diyanet. Чињеница да је некада централно хришћанско светилиште, Црква Свете мудрости, у протеклих 80 година била музеј а да се сада претвара у џамију на месец дана, со је на рану Православних Грка.

Прва рекација уследила је је из конзервативне опозиционе странке Нова демократија, у име које су се огласили Дора Бакојани ( кординатор спољних послова и одбране странке) и Јоанис Кефалогианис ( шеф спољних послова странке) заједничким саопштењем: “Одлука турске власти да закаже читање Курана у Аја Софији наредних 30 дана, ју је практично опет претворила у џамију , по први пут у 80 година. То је провокативан и неразумљив чин и показује непоштовање према православним хришћаним широм света и није у складу са европским курсом Турске“.

Посланици Конзервативне партије такође су позвали Министарство спољних послова Грчке да одмах предузме одговарајуће мере и критикују министарство због своје млаке политике незамерања.

Убрзо затим огласило се Mинистарство спољних послова Грчке које је осудило овај чин да се током Рамазана у Аја Софији чита Куран , сматрајући регресивним и на граници фанатизма овакав потез турских власти: „Ми осуђујемо регресивну поруку турских власти о најављеном читању Курана у Цркви Свете мудрости у Истанбулу, поводом муслиманског празника Рамазана,“ – наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Грчке.

„Настојање да се спроведе муслимански обред у овом културном добру граничи се са фанатизмом, нејасан нам је и представља израз непоштовања и видљив је њихов дефицит везе са реалношћу . Поред тога, такви поступци нису у складу са модерним демократскимм и секуларним друштвом,“ – речено је у Министарству спољних послова Грчке.

Треба напоменути да процес за повратак статуса џамије музеју траје од 2002. године уз подршку владајуће Партије правде и развоја. Међутим, након одласка са места шефа партије, Ахмета Давутоглуа, и доласка његове замене, секуларнијег Бинали Јилдирима, који је именован за премијера, про-исламски правац смањује интензитет и постаје умеренији. Пошто у партији и даље има много присталица исламизације, одржавање муслиманског обреда у Светој Софији треба посматрати као покушај освете исламског крила.

Цариградска патријаршија заобишла је овај догађај, као да се ништа није догодило. У исто време одржан је Синод исте организације, где су одбачени предлози других Православних цркава да се промени дневни ред Свеправославног сабора који треба да се одржи. Патријарх Вартоломеј је датум, када је потребно да се одржи Сабор, практично саопштио као ултиматум. Овакав став изгледа прилично чудно пошто је Цариградска патријаршија прва требало да изрази мишљење о одржавању муслиманског обреда у цркви Свете Софије. Међутим, први протест су упућени од стране Еладске православне цркве Грчке и грчке владе.

Деловање Цариградске патријаршије прати историјску логику претходне политике Фанариота – крупне буржоазије етничких Грка Османског царства, који су представљали већи део владајуће класе. Фанариоти су водили колаборационистичку политику на Балкану и били формално Православци, али су спроводили политичку вољу турске владе. Данашњи Фанариоти, у ствари, служе као проводник западних интереса, укључујући и спровођење интереса екуменске линије у Православљу.

Света Софија или Црква Свете мудрости саграђена је 537. године и до 1453. била је саборна црква и седиште патријаршије, да би после пада Цариграда у Отоманској империји била претворена у џамију- када је три дана након пада Константинопоља осиони султан Мехмед Освајач  наредио да се Аја Софија претвори у џамију. Убрзо након тога, да би још више понизио хришћане и показао „надмоћ полумесеца над крстом” , наредио је да се догради један минарет, касније су уследила још три. У правцу Меке постављен је михраб, а по добром старом турском обичају фреске су прекривене малтером , како хришћански свеци не би прогањали султана док клања.

Аја Софија била је некако трн у оку свим султанима, па је један од њих Султан Ахмет позвао најпознатијег архитекту и рекао му да наспрам Аја Софије изгради џамију, која би била већа и богатија од Аја Софије. Султан му је рекао да минарети буду златни, а архитекта је био наглув па је, уместо алтен (златан), схватио да је султан рекао алт (шест) и изградио једину џамију са шест минарета у Истанбулу – Плаву џамију илити Џамију султан Ахмета Првог. Постоји веровање да, кад је султан видео да минарети нису од злата, позвао је архитекту и наредио да му одсеку руке до лаката.

По налогу утемељивача модерне Турске Кемала Ататурка, 1935. године уместо џамије у њој је отворен музеј. Исламисти сматрају да је тим чином издао „симбол исламског света и освајања Константинопоља“, док му Хришћани му не могу опростити што је није вратио у оно што она заправо јесте-црква.

И прошле године априла месеца у Аја Софији рецитован је део из Курана, исламске свете књиге, на церемонији поводом отварања нове изложбе „Љубав пророка“.
Цитат је изговорио имам џамије Ахмет Хамди Акески у Анкари.Церемонији су присуствовали највиши турски званичници. По информацији турске агенције Анадолија било је ово прво читање Курана у Аја Софији у последњих 85 година.

Последња Света Литургија у Аја Софији одслужена ја 29. маја 1453. године- оног дана када је пао Константинопољ. Постојала је намера да се након 557 година Света Литургија служи 17. септембра 2010. године, за време ходочашћа америчких православних верника у Истанбул. Крис Спироу, амерички политичар и председник међународног удружења „Аја Софија“ најавио је своје намере турском премијеру Реџепу Ердогану. Стигао је одговор из Министарства спољних послова Турске, да закон државе Турске забрањује било какву верску службу у Аја Софији и наводе да би се служба „могла сматрати провокацијом која би свакако нашкодила напорима владе да побољша верске слободе.“

„А знаш ли ти да певаш древну песму О Светој Софији“, стин Аја Софија огнадија, влепо та евзокаја … – У Светој Софији наспрам видим евзоне … „? – Не знам, одговара. Певајте ми, ако знате“. – Каква си ти Гркиња кад не знаш најтужнију али и најлепшу песму својих предака?“ И почех тихо да певам прву строфу ове химне поробљене раје, пуну туге али и радосне наде. Кад стигох до речи којима ратници, евзони, поручују: „Госпи нашој, Владарки, кажи да не тугује а иконама да не плачу, евзони им то поручују … видим млада жена зарида, наслони главу на моје раме, потресена. А у мени отвори се нешто дубље од разума и срца, застало у грлу, претворена у ридај. Шта је било? Згуснути у сузу шест векова распећа Свете Софије? Откровење саборног плача покољења? Трепет божанске лепоте Мудрости Божије којој је овај величанствени храм посвећен?

Извори: Православље живот вечни , Вести-газета