Преподобни Серафим Саровски
Данас, када је права вера угрожена, сваки исповедник вере је један зрачак више у светлости којом сија Православље. И сваки је вредан помена. Отац Алексеј Мороз не прави компромисе у исповедању своје вере. Чврсто се држи поуке Светог Григорија Богослова „Ћутањем се издаје Бог“. И то показује и речју и делом. Он је свештеник Руске Православне Цркве (Московске патријаршије), професор теологије, доктор наука, члан управног одбора огранка Санкт–Петерсбуршког Савеза књижевника Русије. Аутор је 50 књига и преко 300 стручних радова. Иако је већ познато његово иступање против зала савременог доба, укључујући и неправославне појаве у оквиру Цркве, Хаванску Декларацију итд. отац Алексеј не оклева ни овога пута пред Истином у исповедању своје вере, не штедећи ни патријарха Кирила, у свом обраћању христољубивом народу.
У том свом обраћању са краја месеца априла, или почетка маја, он истиче да из љубави према православној вери и жеље да се спасава, руски народ, живећи по заповестима Господњим, треба да живи у Светотачком Православљу. Да иде путем који је Господ припремио руској земљи, коју је назвао Светом Русијом. Јер су наступила упозоравајућа времена, када се опет покушава преображавање Руске Православне Цркве, неким измешаним образовањем које је истовремено и православно и католичко, и католичко и протестантско, признаје се и јудаизам и ислам, а то се све назива једном светском религијом Новог Доба или Њу Ејџ (New Age), о чему су писали и Свети Оци. Када говори о пророчанству Светих Отаца и једној светској религији, када ће многи отпасти од вере, отац Алексеј истиче да је нарочито битно у тим временима имати дар распознавања духа, бити веран истини и указује на речи Господње: „Ја сам Бог ревнитељ, не можете служити Мени и мамону“, и допуњује својим: „Не можете служити Богу и ђаволу, не може из извора Источника да тече горка и слатка вода.“
Истичући да се сада сервира да је то застарела прича, да је сада све потпуно другачије, да су православни дужни да буду толерантни према другим верама, према хомосексуализму, педофилима, толерантни према свима, он објашњава да савремени човек бива уљуљкиван, претрпан сувишним и лажним информацијама тако да сам човек ходи по путу погибељи.
Помињући сусрет патријарха Кирила са римским папом он назива трагичним догађајима у РПЦ оне када је јеретик папа римски назван светим папом, а јеретичка католичка црква је названа светом сестринском црквом. И када је митрополит Иларион изрекао забрану да се католици називају јеретицима. И не само то, већ је забрањено да се шири прозелитизам (фанатично преобраћање у другу веру, видиовде) међу католицима, ни у каквом случају католик не сме да се преобрати у Православну веру, то је по јеретицима грех, то је забрањено решењима Синода и решењима врховне црквене хијерархије. Говорећи о католицизму, отац Алексеј Мороз се осврће и на Свете Оце: Игњатија Брјанчанинова, Амвросија Оптинског, Јована Кронштатског итд. који су католицизам називали јересју, а који се изненада сада претвара у спасавајуће вероучење и јеретици престају да буду јеретици и постају наша браћа и сестре. Отац Алексеј додаје: „И прећутати то, превести у неки конформизам, сагласност или олако пустити да се у причи лелуја, говорити о томе својим пријатељима, прозвати Кирила што није спровео ово или оно, а ћутањем се саглашавати, доприноси се да ће истина изаћи из Цркве. Трпеће се улазак католичких „служитеља“ заједно са нашим православним јерарсима и осталима, трпеће се када нашу веру припајају муслиманској, припајају католичкој или англиканској, сматрајући да је то све исто зарад религије која води ка једном општем богу, ка светском савезу цркава, а то значи издати Христа. То значи издати своју истиниту веру, то значи издати свој народ и одустати од спасења не само себе, но и свих наших будућих покољења. Затим, то значи издати Бога и издати Русију. То није могуће ради оних људи у којима тече православна крв, који су спремни да стоје у вери и истини до краја света.“
Поменуте догађаје он сматра великим издајништвом, и да се не може очекивати да ће се то како-тако примирити, да ће се све некако средити, и да ће опет, као раније, настати какво-такво јединство, да ће се опет живети у неком духовном комфору. Отац Алексеј каже да то више не може да буде, да нема враћања: „По томе, или смо ми са нашим Светим Оцима, или смо са нашим вероучитељима и исповедницима, или Новомученицима, или смо са новом црквом коју оснивају Кирил, Иларион и они који су са њима. И ту испуњавате судбоносни избор. За тај избор свако ће одговарати за своје стечено (духовно) у животу, за тај избор свако ће следити сопствену савест.“
Он говори још и о перфидности екумениста, о њиховој дрскости и угрожавању оснoвних права и слобода онима који се не слажу са њима, као што је и физички напад на Олгу Николајевну (Четверикову), чији се нападачи представљају да су из центра духовне заштите. Углавном су то заштитници Кирилове „политике“. Многим свештеницима су упућене претње и одузето им је право на слободу говора, право на исповедништво. Поступцима гоњења и заплашивања, јеретици покушавају да приморају свештенство да им се повинују. И отац Алексеј каже да ако су икоме претили, заправо су претили самом Преподобном Јосифу Володском, који је разобличавао јудаистичку јерес, а која се и данас, нажалост, поново јавно провлачи кроз Цркву. Према преподобном Јосифу Володском, претња јеретика не може да буде претња, јер не делује. И коме год претили, коме год одузимали парохију, кога год одлучивали од Цркве, „све то је пусти звук, јер у нечистом духу Свети Дух не може да живи…“
Као други страшни моменат отац Алексеј наводи јеретичка служења, у којима, не може бити сједињења са Христом и Светим Тајнамa. Свети Дух у оскрнављеном сасуду не живи и тада је Света Тајна бездејствена. Тако и, они који помињу као првог међу једнакима патријарха Кирила то значи да се он духовно сједињује са њим, јеретички, указујући на тај начин на потребу престанка помињања патријарха који је огрезао у јерес.
У данашње дане црквена организација московске хијерархије почиње да се растаче, људи који живе по истини бивају изгоњени, упућују им се претње, а остају они који су верни јеретичким и екуменистичким погледима. Oтац Алексеј каже да „и када последњи праведник, последњи човек који жели да живи по истини и правди, по делима Светих Отаца буде изгнан остаће једно тело лишено душе, а такво тело ће трулити, распадати се и ишчезнуће са лица земље…“
Нелицемерно, не бојећи се да ствари назове правим именом, он разобличава патријарха Кирила наводећи пример Символа вере који каже: „Верујем у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву“, док патријарх Кирил пише Пасхалну честитку англиканцима, католицима, лутеранцима и назива их црквама. Значи, има много цркава и много Пасхи по њему. По томе би значило да се Христос разделио. Црква се разделила, значи није Једна. „Не драги моји, Црква је Једна. А ко се одриче – он је јеретик и одступник, па нека је то и сам патријарх, значи он је јеретик и одступник.“ – каже отац Алексеј. О принципу саборности у Руској Цркви отац Алексеј каже да је у потпуности нарушен. Наводи да патријарх није обавестио архијерејски Сабор када је отишао на сусрет са римским папом, а који је при том тајно организован сусрет у име Цркве (!?), и у име Цркве је потписао декларацију. Декларацију у 30 тачака. Као што многи кажу 30 сребрењака за које је продана Православна вера, за коју су добијене неке дивиденде од папе римског. Својим поступцима Кирил признаје папски примат, и тиме га доводи у Русију.
Ко није сагласан, бива прогнан и истеран. На крају, отац Алексеј истиче да свако ко жели да живи како су нам Свети Оци оставили и сачува православље, дужан је да дигне свој глас против новотарија и рушења црквеног поретка, устајући за Свете оце, за Христа, без предаје и без одступања. Он предлаже оснивање савеза, као саборног органа, као што је предложила и Олга Николајевна, и саборним умом проналазити решења за одбрану вере.
„Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. Њему се противите утврђени вером, знајући да се таква иста страдања догађају вашем братству по свијету”.
(1 Петрова, 5, 8-9)
Извор: Православље живот вечни
