ЕКСКЛУЗИВНО – Србија више неће процесуирати хрватске држављане

Иако је ријеч о дипломатским формулацијама, оне врло јасно кажу да је Хрватска успјела у намјери да уклони неприхватљива рјешења у сусједној држави.

Миро Ковач, хрватски министар спољних и европских послова

У процесима за ратне злочине мора се избјећи сукоб надлежности између држава. Србија мора потпуно сурађивати с Хаашким судом те проводити све његове одлуке и пресуде, док у третману мањина Београд мора поштивати домаће и међународне обвезе.

Тако, дознаје Вечерњи лист, гласи договорено рјешење и језичне формулације око три кључне точке на којима је Загреб инзистирао како би Србији дао зелено свјетло за отварање поглавља 23.

Иако је ријеч о дипломатским формулацијама, оне врло јасно кажу да је Хрватска успјела у намјери да уклони неприхватљива рјешења у сусједној држави. Прва точка пријепора била је србијанско полагање права на тзв. регионалну јурисдикцију, односно на процесуирање злочина почињених на територију бивше Југославије.

Ријеч је о хибриду универзалне јурисдикције, коју међународно право познаје, али и политички мотивираног ограничавања надлежности само на простор бивше државе. Србија је према спорном Закону о ратним злочинима полагала право на процесуирање хрватских држављана за злочине на хрватском територију, иако се поступак против њих – као у случају Вељка Марића – водио и у Хрватској.

Текст одлуке, дознајемо, каже како ЕУ наглашава регионалну сурадњу и добросусједске односе при процесуирању ратних злочина, што укључује и циљ да се избјегне конфликт јурисдикције те се позива да се ратни злочини процесуирају без дискриминације. Избјегавање сукоба јурисдикције, што истиче ЕУ, де фацто значи да Србија мора одустати и да одустаје од регионалне надлежности. Друга точка, сурадња с Хаашким судом, у тексту је апострофирана као кључна, што укључује и потпуно признавање и извршење одлука и пресуда Суда. Тиме је Србији послана порука да се, између осталог, не толерира посљедњи ексцес – одбијање изручења троје дужносника Српске радикалне странке.

Трећа пак точка – заштита хрватске мањине и инзистирање на проведби Споразума о заштити националних мањина које је Србија потписала с Хрватском о заступљености у представничким и државним тијелима – у тексту је пак адресирана формулацијом која каже да ЕУ наглашава важност поштивања и пуне заштите права мањина у складу с критеријима из Копенхагена (увјети за чланство у ЕУ, оп. а.). ЕУ узима у обзир правни и институционални оквир те тражи ефикасну примјену србијанских домаћих и међународних обвеза, каже се у тексту о којем ће државе чланице расправљати сљедећег тједна.

Извор: Вечерњи лист