ПОЛ КРЕЈГ РОБЕРТС

Чак и медији и политичари опљачкане Грчке називају финансијски империјализам од кога Грчка страда „откупом дуга“

Након што је успешно искористила ЕУ ради покоравања грчког народа претварањем грчке „левичарске“ владе у пиона немачких банака, Немачка сада види ММФ као препреку да оствари свој план потпуне пљачке Грчке.

Правила ММФ спречавају ову организацију да даје позајмице земљама које их не могу вратити. ММФ је на основу чињеница и анализа закључио да Грчка није у стању да враћа дугове. Стога ММФ није вољан да Грчкој даје позајмице које би служиле за отплату дугова приватним банкама.

ММФ каже да грчки кредитори, од којих многи и нису кредитори већ само купци грчих дугова са амбицијом да добро профитирају од те куповине, морају отписати део дугова како би дуг био спуштен на ниво који грчка економија може да сервисира.

Банке не желе да Грчка буде способна да сервисира свој дуг, јер оне намеравају да искористе грчку неспособност сервисирања дуга како би опљачкале грчке активе и ресурсе и како би демонтирале мрежу социјалне сигурности, која је изграђена током 20. века. Неолиберализам намерава да поново успостави феудализам – неколико барона пљачкаша и много кметова. Један проценат наспрам 99 процената.

ЛАЖ ЈЕ ДА СУ „КРЕДИТОРИ“ ОТПИСАЛИ ДУГ ГРЧКОЈ

Како Немачка гледа на овај проблем, ММФ би требао да позајми Грчкој новац, којим би она плаћала дугове немачким приватним банкама. Потом би ММФ био исплаћен тако што би приморао Грчку да укине пензије, редукује јавне услуге и запосленост и употреби уштеђене приходе за исплату дуга ММФ.

Пошто те уштеде неће бити довољне, Грчкој би биле наметнуте додатне мере штедње које би захтевале продају националних добара као што су водоводи, луке и заштићена острва страним инвеститорима, пре свега самим банкама и њиховим највећим клијентима.

До сада су се такозвани „кредитори“ обавезали само на неку форму отписа дугова која још није формулисана и која би започела тек кроз две године. До тада би млађи део грчке популације већ емигрирао и био замењен имигрантима, који беже од америчких блискоисточних и афричких ратова и који би преоптеретили сиромашан грчки систем социјалне помоћи.

Другим речима Грчку уништава ЕУ, којој је Грчка наивно приступила и веровала. Иста ствар је у току у Португалији а на путу су и Шпанија и Италија. Пљачка је већ прогутала Ирску и Летонију (као и један број латиноамеричких земаља) а исти сценарио чека и Украјину.

Актуелни наслови у штампи који извештавају о договору који је постигнут између ММФ и Немачке, а тиче се отписа грчких дугова на ниво који може бити сервисиран, нису тачни. Ниједан „кредитор“ се још увек није обавезао на отпис и једног јединог цента. Све што је ММФ добио од такозваних „кредитора“ су нејасна „обећања“ недефинисаног износа отписа који би уследили тек кроз две године.

ПЉАЧКАШКИ СТЕПЕН КАПИТАЛИЗМА

Новински наслови нису ништа друго него блеф, којим се обезбеђује покриће за ММФ да подлегне притисцима и прекрши сопствена правила. То покриће дозвољава да ММФ каже да ће (неодређени будући) отпис омогућити Грчкој да сервисира остатак дуга и стога ММФ може да позајми Грчкој новац којим би она исплатила приватне банке.

Другим речима, ММФ је сада само још једна западна институција која не поштује законе и чија правила не вреде више од америчког устава или речи америчке владе у Вашингтону.

Медији настављају да називају пљачку Грчке „откупом дуга“.

Називати пљачку једне земље „откупом дуга“ представља орвелијанску антиутопију. Испирање мозга је тако успешно да чак и медији и политичари опљачкане Грчке називају финансијски империјализам од кога Грчка страда „откупом дуга“.

Свуда у западном свету је низ корпоративних и владиних мера резултовао стагнацијом раста дохотка. Да би наставиле да приказују профите, мегабанке и глобалне корпорације су се окренуле пљачки. Системи социјалне заштите и јавне службе су постали мета за приватизацију, а презадуженост, коју је тако прецизно описао Џон Перкинс у књизи Исповест економског убице, користи се за пљачку читавих земаља.

Ушли смо у пљачкашки степен капитализма.
Резултат ће бити пустош.

Превод ИВАН Т. ЛУКИЋ

Извор: Нови стандард