ЗАКЉУЧЦИ Четврте редовне Скупштине Свесрпске народне организације Срби на окуп! Љуљаци 2016.

ЗАКЉУЧЦИ Четврте редовне  Скупштине  Свесрпске народне организације Срби на окуп! Љуљаци 2016.

Духовни пастиру наше Свесрпске народне организације Срби на окуп! преосвећени владико Артемије, ваша преосвештенства, преподобни оци, уважени чланови Свесрпског националног већа, уважени скупштинари наше организације, браћо и сестре.

Ствар добија име по свом најважнијем делу, наша организација носи име Срби на окуп!,с тога је наше најважније дело окупљати Србе око темеља нашег нациналног бића, а то је патриотизам, родољубље немањићког типа и лазаревског опредељења, произниклог и утемељеног на истинској светосавској вери и духовности.

Наша вера православна учи нас саборности, заједништву утемељеној на истини вере православне и на истини уопште, отуда произилази ово скупштинско сабрање и саборовање, јер су оба догађаја предвиђена Програмом и Статутом наше организације. Оваква сабрања немају само формални карактер испуњавања статутарне обавезе, већ имају суштински значај за постојање и развијање наше организације и остваривање њених циљева. Сабрали смо се и сабирамо се како бисмо се подсетили на те наше циљеве, на наш програмски пут и усмерење, произникло из светитељске главе светог владике Николаја чије смо мудре речи о српској државности, какву је он разуме и сагледава, уткали у основе Програма наше организације. Зато је потребно имати увек на памети и у оваквим приликама се подсетити да наша организација продужава, проширује, продубљује, баштини и развија оно дело које је Свети Сава започео, са светим Симеоном и осталим Немањићима, а свети владика Николај наставио, обновио као идеју, као надахнуће, као покрет духовно националног оживљавања – пре свега црквено-народни, богомољачки, али и свеопшти црквени, државни, свенародни, монархистички, светосавско-обновитељски подвиг, корак ка немањићко-лазаревском идеалу православне државности. То светосавско и светолазаревско родољубље утемељено, заквашено, прожето, крштено неизмењеном вером православном представља највећу драгоценост нашег народа, и најузвишенији циљ, мету и смисао наше органзације, нашег окупљања, сваког, па и овог садашњег. Окупљање у том смислу и духу представља основни идеолошки екстракт и садржај нашег имена и уједно нашег позива Срби на окуп!. Јер на то и на такво јединство у свему наведеном наша организација, оваквим својим именом, позива.

Овде смо да преиспитамо шта смо до сада радили, шта треба и шта можемо даље радити, јер ако не мислимо на будућност, нећемо је ни имати.

Наша организација није велика, нити је у материјалном смислу јака. Наш програмски темељ узидан је на православној духовности, тј. на вери у истинитога Бога, зато се и у погледу нашег деловања у Њега уздамо, радећи и градећи ову организацију, која иако мала, иако несразмерно слабија у односу на време и изазове у којима смо, ипак истрајава, постоји, дела. Само постојање једне политички неукаљане, неискомпромитоване, страначки неспутане, независне и неподјармљене патриотске организације, попут наше, јесте право чудо и велики подвиг. Све оно што је урађено у протеклом периоду, што смо чули у извештају, урађено је пре свега на частан, чист, поштен, јеванђелски доследан и нашем програму веран начин, од скромних прилога, рада и жртве наших чланова. То је основно наше достигнуће и признање које морамо одати свему што је до сада урађено и свима који су у том раду учествовали и суделовали. Како би то био подстрек њима и свима нама да негујемо и унапређујемо нашу организацију, тј. да остварујемо њене циљеве. Оно што је јединствено за организацију Срби на окуп! јесте то поистовећивање наше организације са њеним циљем, јер направити и довршити организацију Срби на окуп!, значи и постићи циљ наше организације – окупити и сабрати Србе.

То је дакле оно на шта увек, па и овом приликом позивамо све искрене Србе да се окупе, јер слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.

Зато смо у извештају рада наше организације чули да је највише било сабора, саборовања, литија, крсних ходова и, уопште, свих оних догађаја у којима се пројављује и остварује тај саборни циљ наше организације. Што показује да садржај прочитаног извештаја доследно сведочи, пројављује, осликава, испољава и показује остварење нашег Програма кроз рад наше организације, тј. њену верност самој себи и доследност њеној идеолошкој потки. Свакако, увек може и треба боље, али да би се нешто урадило мора се почети, све ове године и јесу замајац и почетак наше организације, која полако, многи вероватно помишљају и превише споро, али сигурно, сазрева, рађа се кроз порођајне муке, које прате рађање сваког човека, па и сваке људске организације. Не треба због тога постати малодушан, упасти у дефетизам, јер, иако мала по броју, наша организација вреди по свом унутрашњем садржају.

Као што се величина народа не мери бројношћу, нити се човек мери растом, тако се ни квалитет и вредност једне организације не мери увек бројошћу. Зато су мудри рекли: „почеци свих ствари су малени“,  управо зато за овакаву прилику Алекса Ненадовић поручује: „поток жубори и скакуће, а велика река ћути и тече“. Неко ће помислити да Срби на окуп! ћуте, али ми ипак течемо кроз ово страшно време, постојимо. Но нису толико лоша ни времена него је лош човек, речено је, зато је позив на духовни-морални препород нашег народа, духовно обнављање нас самих, главна порука коју са овог места упућујемо свеколиком српству. То видимо као једино темељито и трајно решење нашег свенародоног духовно националног уздизања и васпостављања.  Да наша организација духовну обнову ставља на прво место сведочи сам њен Статут и њиме предвиђена институција звана – духовни пастир, који својим свештеним ауторитетом очински надкриљује все и всја у Србима на окуп!. Бог нам је дао да имамо кога изабрати за духовног пастира. Захваљујући владици Артемију и његовој лавовској борби за очување наше вере и нашег народа, ми, иако мали и нејаки, не посустајемо, крепимо се његовом снагом и његовим примером пожртвовања, сећајући се једне мудре изреке, а она гласи: „више вреди војска магараца коју предводи лав, него војска лавова коју предводи магарац“. Зато је у овим временима и један лав довољан, само ако њега имамо за вођу и ако га следимо.

Не дао ти Бог да живиш у епохи промена, написао је један руски књижевник. Ми живимо у таквој епохи, зато смо у реферату уваженог потпредседника наше организације, брата Саше Касаловића, са тим разлогом и чули извештај о трагичном стању у нашем народу и остацима наше државе. Трагичним, јер је мудро почети са оним што је истинито, а не са оним што је прихватљиво. Трагичним, али не и безнадежним за људе који расуђују лазаревским заветом, а не оземљеном свешћу и суженим телесним мудровањем атеиста, либерала и западног човека, које нам се намеће. За људе са лазаревском свешћу незадовољство је подстицај напретка, а не очајања, подстицај за борбу, не за предају, јер браћа Руси кажу: ако јахач клоне ни коњ неће скакати. Дакле, тешка времена подстрек су слабима за кукање, а јакима за борбу, зато треба да будемо јаки, јер је боље упалити свећу него се жалити на мрак. Свећа вере и наде у Бога, не у наше снаге, јесте оно што носимо у нашим душама, свећу и кандило вере које нас подсећа да правда у овоме свету иде на ногама страдања. Нема великог циља без велике жртве, а наша организација је себи поставила велики циљ, зато је потребна спремност на велику жртву, на одрицање од себе, од свог приватног живота, од свог новца, времена, од свог сна, одмора, од своје каријере и тим делићем који од себе одвајамо надаље градити Србе на окуп!, градити нашу саборност, окупљање Срба и њихову борбу за опстанак духовни, биолошки, државни, политички, правни.

Сабрали смо се овде да се утврдимо једнодушним ставом према догађајима, дешавањима и ситуацијом у којој се као народ налазимо, а која није једноставна и нимало лака. У том циљу саопштавамо следеће закључке овом часном сабору православних Срба.

• Констатујемо да је наша земља под тоталном окупацијом, до скора је само косовскометохијска земља била под војном окупацијом НАТО злочинаца, међутим, потписивањем уговора о сарадњи са НАТО војском од стране председника Републике Србије, Томислава Николића, фактичка економска, политичка и духовна окупација коначно је добила и печат војне окупације. Ми смо, дакле, поробљена земља, колонизована од стране античовечне државе САД и њених европских сателита. Овај, у војном и у смислу суверености наше државе, капитулацијски уговор, скупа са издајничким Бриселским споразумом Срби никада неће прихватити као реалност, већ као наметнуто зло са којим се пре или касније морамо изборити. Исто тако снажно осуђујемо слугерањски и бестидни процес приступања НАТО злочиначкој алијанси Црне Горе, тешећи се чињеницом да то свакако није воља тамошњег српског народа, већ такође антисрпског и антинародног режима у Подгорици.

• Снажно се противимо даљем путу ка Европској унији који нашој земљи доноси све већу и општу, свенародну пропаст, и посебно болно предавање Косова и Метохије непријатељу, од стране издајничког режима у Београду у обландама капитулантског Бриселског споразума.

• Закључујемо са горчином и спремношћу на супростављање страшној чињеници да се у личности Александра Вучића и његовог издајничког режима повампирио и обновио тоталитаризам у титоистичком маниру. Ускраћена слобода говора, медијски мрак, економска пропаст, незапосленост, страначки непотизам, корумпираност и апсурдна политичка сцена, јесу обележје његовог премијерског мандата.

• Са огорченошћу и неприхватањем констатујемо да је политички живот у Србији сведен на циркузантски перформанс, режиран из америчке и осталих амбасада западних земаља. Београдски режим амбасадократије је на последњим изборима коначно довео до потпуне политичке смрти наше земље. Лажни вишепартијски, а заправо једнопартијски систем и демократија, остали су само једна подругљива идеја, један цинични изговор и гесло под којим се од стране наших окупатора спроводе избори без избора, намеће једнопартијски систем покваренији, нечовечнији и тоталитарнији од комунистичког. Избори су постали пијаца на којој амерички амбасадор у Србији пребројава гласове и намешта места у скуштини лажној опозицији, а заправо једној те истој прозападној, окупационој клики, која ради против интереса сопствене земље, а по налогу и у интересу својих послодаваца са Запада. Иако немамо начина да се томе супротставимо, задржавамо право на памет, њу нисмо изгубили, задржавамо право да посведочимо да је то део издаје и на неком правичном суду, у ближој или даљој будућности, ми, српски народ, бићемо порота пред којим ће неславни учесници те издаје од српског народа добити заслужену плату.

• Овом приликом осуђујемо даље систематско економско исцрпљивање наше земље, уз помоћ издајничких и плаћеничких економских убица, који прелећу из једне странке у другу, али су увек на власти и задржавају истог послодавца у америчкој, немачкој, британској или некој другој западњачкој амбасади. Болесни економски колонијални систем државни буџет наше земље троши на субвенције и пореске олакшице страним паразитским компанијама, које експлоатишу јефтину радну снагу на један фараонски и робовласнички начин и однос према нашем народу. Уместо да се тај новац уложи у домаћа предузећа која пропадају, у којима људи остају без посла и систематски се гурају у руке тих савремених робовласника, које београдски издајнички режим Александра Вучића назива страним инвеститорима, таква економска агонија се од стране режима продужава до потпуног економског колапса наше земље. Уз то, осуђујемо даљу распродају наших рудних и природних богатстава и државних предузећа.

• Осуђујемо и противимо се даљем хемијском, биолошком и духовном тровању и истребљењу нашег народа, даљем духовном урушавању наше Светосавске цркве под духовно окупираном и екуменизмом опијеном Београдском патирјаршијом и све то од стране банкарско-елитистичке Западне империје и лица са њиховог платног списка. Све скупа као крајњи циљ има не само уништање нашег народа и државе у физичком, политичком, билошком и економском смислу, већ и у духовном и национално-идеолошком смислу.

• Осуђујемо наметање морално декадентих и антихришћанских, нечовечних и противприродних закона о истополним браковима које намеће Запад, као један од услова за улазак у Европску унију. Такође и подмукло наметање тих изопачених, содомских, нецивилизацијских, антивредности и идеја о истополоним браковима, деци од најмањег до школског узраста.

Дакле, све наведено као циљ свих циљева има уништење самог појма Србина и српског народа, вере, културе и идентитета.

Шта радити у таквој, људски гледано, безизлазној ситуацији?

Истрајавати, остваривати оно светосавско гесло: да урадимо ми све што до нас стоји, а остало препустити Богу. Наше Свесрпско национално веће, секретаријат, наши одбори, ово данашње сабрање јесте управо међусобно сјетовање, саветовање, промишљање шта је то што до нас стоји, а шта препустити Богу?

До нас стоји да дишемо и живимо православно и српски, да сузбијамо дефетизам и подижемо оборени дух нашег народа у нама самима, у нашим домовима, парохијама, братствима, предузећима, одборима. Да међусобно покажемо прави пример истинске хришћанске браће, спремне на жртву једних за друге, на жртву зарад светосавских циљева наше огранизације. Спремни на ревносније испуњавање и остваривање Програма и циљева наше организације, на продужавање њеног трајања и деловања, али и унапређивање и развијање. На сузбијање осуђујућих помисли, омаловажавајућег односа према оним члановима који не умеју или не могу да дају допринос колико ми сматрамо да је потребно, не тражећи од других жртву, већ примером навести друге на жртву, труд и деловање. Упркос томе, срећа међусобног виђења нас браћу хришћане окупља, али нас бол нашег народа сједињује, посебно бол наших сународника на Косову и Метохији. Ту смо да поделимо тај бол, како нас не би убио, већ побудио на борбу са његовим узроцима, на тражење решења и мелема за боли нашег народа. Крепимо се нашом вером светосавском, крепимо сами себе и једни друге, како би у овим тешкм временима имали онај хајдучки дух Старине Новака, који је описујући исти говорио, да треба бити човек који је: ,,кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати“ и који се не боји ,,никога до Бога“. Таква одлучност, самопожртвованост, неустрашивост и храборост су нам сада потребни, јер невоља је прилика за храброст, не за повлачење и дефетизам.

Србија је разоружана и развојничена, али наши вековни непријатељи се наоружавају, ови наши позиви на храброст треба да се схвате реално и крајње озбиљно. Дестабилизација Републике Српске је нови фронт инициран од Запада, којим се покреће покушај докусуривања Срба. Рат нама углавном није био брат, но опасност од њега је све реалнија и зато је потребно пресабрати се духовно, психолошки, идеолошки, па и физички, како би, колико-толико, спремно дочекали предстојећа, не мала, искушења и поучени ранијим грешкам и пропустима, мудрије водили предстојеће борбе. Срби су се у Турском ропству рађали у окупацији и умирали. Али наш народ никада није престао да ропство назива правим именом – окупацијом, никада није престао да приповеда, да пева, да се моли, да плаче и да се бори за слободу. Зато, када је дошао час устанка, иако нисмо имали државу и војску, сваки Србин је био војник, од малог до великог, од тежака до монаха, било оружјем, било речју, молитвом, радом и било којим другим корисним начином, борба за слободу је војевана и извојевана.

Наш народ је морално деградиран, духовно сломљен, психолошки убијен, потребно је себе духовно обновити и морално учвршћивати, како бисмо и друге сународнике, сабраћу светосавску и светоимену подизали, крепили, примером својим показивали им немањићки пут ка Цркви, ка храму, ка Јеванђељу и лазаревски пут ка мученичкој жртви, ако затреба. Показали им да има наде, да сваки наш труд за српску и светосавску ствар, ма очима људи деловао и залудно, Бог записује, меће у своје неукрадиве ризнице, а Свети Сава благосиља.

Нема потребе да додајемо и измишљамо нешто ново, овде сажето представљен Програм наше организације, кога се присетисмо, има вечиту вредност, непоновљивост, јер је од вечито новог јеванђелског духа и нарави саткан и написан, зато нам је само потребна истрајност у његовом спровођењу и остваривању, јер херој није храбрији од осталих људи, али је храбрији пет минута дуже. Ово је наших пет минута које треба издржати, а праведни Бог изводи своју правду у задњем дану страшнога Суда, али делимице и овде на земљи. Његову правду чекамо, не скрштених руку, већ радећи колико у њима снаге има.

Пријатеље ствара срећа, а несрећа проверава – ето, зату су ту Срби на окуп! то наше окупљање око заједничких невоља преиспитује све нас колико смо искрени пријатељи једни другима и тиме српском народу, јер сваки наш брат поред нас је део тог народа.

Наш организацијски Програм смо утемељили на предању светог владике Николаја Жичког, на његовим речима почива наша организација, зато његовим речима и закључујемо ово свесрпско саборовање, а он нам са свог амвона вечитог и највећег српског проповедника поручује и каже:

Много је немоћи у свету, много горчине у свету, у животу људском и народном. И нико нас не може оснажити, нико нам не може горчину засладити, осим једно место – храм Божији.

Испред Свесрпског националног већа Срба на окуп!

Хорепископ новобрдски и панонски

 +Максим