Светогорско исповедање вере (3): манастир Зограф

Један од шест светогорских манастира који је писаним путем изразио своју забринутост и негодовање Светом Киноту, првенствено поводом предложених докумената  наступајућег Свеправославног сабора је и свети манастир Зограф. Бугарски манастир, девети у хијерархији светогорских манастира, налази се у северном делу Свете Горе, а осим по светим иконама Светог Георгија, познат је и по светим мученицима зографским – 26 Христових војника који  предадоше своје свете душе Богу 10. октобра 1283. године, страдајући од Латина, нашавши мученичку смрт  у огњу, у једној од кула манастира.

У посланици (саопштењу) братства манастира Зограф, акценат је стављен на:  ограничавање саборности Пословником Свеправославног сабора,  и то ограничавањем учесника Сабора на предстојатеље помесних цркава који ће имати искључиво право гласа; потребу за појашњењем терминологије у документу „Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом“; једнострано разумевање саборног система, где се само одлуке архијереја сматрају валидним ниподаштавајући факат да је верни народ чувар Вере; недовољна пажња посвећена проблемима јачања зилотизма, кроз документе   наступајућег сабора, који јача – што је управо одговор на „прекомерно отварање према инославнима.“

Уваженом Светом Киноту, у Кареји, Свете Горе Атонске

Нашу преосвећену заједницу братски у Христу поздрављамо.

Пажљиво смо проучили текстове са темама које ће бити на дневном реду будућег Светог и Великог сабора. Овим обраћањем, желимо да изразимо наша размишљања и забринутост, Светом Киноту Свете Горе, а који су проистекли проучавањем наведених докумената.

Прво, ми се у потпуносту слажемо са речима нашег уваженог Патријарха у пропратном писму где његово Преосвештенство каже да наступајући Сабор очекује   „са вером и надом“, јер би исти требао да представља „аутентичан израз канонске  традиције и црквене праксе током времена кроз рад  саборног  система у Једној Светој, Саборној и Апостолској Цркви.“

Међутим, приметили смо да је саборност веома ограничена и отежана самим Правилником о организацији и раду Сабора, који предвиђа за сваку Помесну Цркву само један глас и заправо спречава увођење промена у већ усвојена решења на предсаборним састанцима. О овим и другим проблемима у вези са Светим и Великим сабором сасвим детаљно су говорили епископи, свештенство и истакнути  богослови. Овде ћемо се ограничити на неке  опште коментаре, јер желимо да скренемо пажњу Светог Кинота о потреби заједничког одговора Атонске заједнице у вези наведеног проблема, а за добробит и очување пуноте Цркве. Верујемо да је најважнији од свих докумената онај, „Односи Православне Цркве са остатком хришћанства.“ Да би се могао сматрати изразом Цркве у целини, овај документ  је неопходно кориговати, како би се  у њему  сасвим јасно и прецизно формулисало, оно што је опште прихваћено у православној цркви током њеног битисања кроз време . Постоји, међутим, јасно изражена   једностраносту у формулацији и терминологији, што сматрамо, исказује пристрасност аутора документа да се  “додвори“, “да иде низ длаку” тзв. „другим црквама и деноминацијама“, које су отпале од наше Цркве. Ово неминовно изазива недореченост и терминолошко конфузију, и радикално се разликује од линије којом је ишла Православна  Црква која је сазивала Саборе да се утврди и обелодани  разлика између истине и лажи, како би истинитим исповедањем заштитила своје стадо  од опасности разних јереси.

Насупрот вековној традицији, да постоји Једна Света, Саборна и Апостолска црква, овде се са термином „Црква“ мешају и тим именом називају  разне хришћанске  заједнице. Пристрасност, једностра-ном формулацијом, изражава се кроз тумачење  Саборног система, који је замишљен као право на глас и реч  само архијерејима (као што је горе поменуто), док је саборност у исто-рији Цркве одувек огледала кроз активност њеног читавог Тела. Иста  једностраност је евидентна у процени активности Светског савета цркава, које су у прошлости умногоме критиковане, па и од саме светогорске заједнице. Ту је присутна очигледна жеља да се овим документом „оправослави“, да валидност скандалозним докумен-тима који су изгласавани на скупштинама ове организације, а без претходне дискусије читавог Тела Цркве о овим документима. То је једностран приступ билатералном дијалогу између Православне Цркве и осталих хришћанских конфесија, иако је мање-више свима познат (чак и самим учесницима дијалога) комплетан неуспех ових дијалога. По овом документу, основом за дијалог сматра се „вера и традиција древне Цркве и седам Васељенских Сабора“, а самим тим се каснија  историја Православне Цркве сматра пуном недостатака, оштећеном. Што је јасно наведено под појмом „изгубљено јединство хришћана“. Све ово је крунисано једностраношћу перцепције оних, било појединаца или група у чијој је надлежности разбијање јединства Цркве а све  под изговором заштите или одбране наводно чистог православља.“ У тачки бр. 22 се изузетно уским схватањима саборности негира пуно учешће целог тела Цркве у њеним Саборским активностима. Како се наша Црква све више отворила према инославнима, једна од последица тога је и све већи број људи који приступају разним зилотским групама. Врло чудно је да не постоји жеља за дијалогом са овим врло „блиским“  у Цркви и  да су сви напори распоређени и усмерени ка дијалогу и помирењу  са оним  „мање блиским“ .

Укратко,  сматрамо  неопходним да у овако критичном тренутку за целу Цркву, Свети Кинот Свете Горе Атонске као и увек до сада остане доследан у исповедању вере и да помогне у превазилажењу уочених једностраности у документима намењеним изгласавању на наступајућем Свеправославном сабору, на радост Тела читаве Цркве и како би избегли  нове расколе.

Надајући се  позитивном одговору Светог Кинота,
са наклоношћу и братском љубави у Христу,

Игуман манастира Зограф

 Архимандрит Амвросије са својом браћом у Христу.

Исто тако, не приличи, чедо, туђу веру хвалити. Ко хвали туђу, на своју (Православну) Веру хули. Ако неко буде хвалио своју и туђу, тај је двојеверац, близак јереси… Ако ти ко каже – „и ваша и наша вера је од Бога“, ти овако одговори чедо: „Кривоверче, зар ти и Бога сматраш двојеверним?! Не чујеш ли за ове шта Писмо каже: Један Господ, једна Вера, једно Крштење (Еф. 4,5)!“
И тако, чедо, чувај се таквих и свагда стој за своју Веру. И хвали је непрестано а са њима се не братими, него их се клони и у својој се вери подвизавај делима добрим!

Преподобни Теодосије Печерски

Извор: Православље живот вечни