Подсећање: Меморандум о сачувању уметничког, културног и верског наслеђа Косова

категорија Uncategorized / дана 15/05/2016 у 20:36 часова /
download (1)

ГЛАСНИК КиМ број 53, 14. април 2001.

МЕМОРАНДУМ О САЧУВАЊУ УМЕТНИЧКОГ, КУЛТУРНОГ И ВЕРСКОГ НАСЛЕЂАКОСОВА

Учесници дијалога, који је у ПИЗИ организовала Висока образовна установа „Нормале“, 29. и 30. марта 2001. године, сматрали су за потребно да привуку пажњу власти на неке тачке од виталног значаја. Сматрамо да би то могло да се сажме у следећем:

  1. Косово је место (седиште) културног, верског и уметничког наслеђа највише вредности, које не само да сведочи присуство различитих религија и култура, него и витално раскршће култура западне и источне Европе. Ово наслеђе припада човечанству и мора да се заштити и сачува, било којој култури и религији да припада.
  2. Уметничко, културно и религијско (верско) наслеђе Косова, покретна и непокретна добра, претрпело је и наставља да трпи најтеже штете и разарања, не само као последица ратних дејстава и појединачних аката вандализма,него и због престајања или смањивања надгледања и одржавања овог уметничког наслеђа. Небрига коју су поспешиле актуелне политичке и административне несигурности, могу да узрокују непоправљиву штету, које би се, тренутним интервенцијама могле лако санирати.
  3. Заштита уметничног, културног и верског наслеђа Косова је такав проблем који се не може решити осим у неопходном контексту отвореног дијалога поштовања између народа, култура и религија које су у овој регији пребивале и сапостојале (коегзистирале) већ вековима. Поштовање историје и споменика са једне стране, а са друге стране личности (=живих људи), два су аспекта истог проблема, и њима ће истовремено бити посвећена велика пажња.
  4. Са крајњом хитношћу биће извршен тачан, веродостојан и систематичан преглед проблема места конзервације уметничког, културног и верског наслеђа Косова, ризика којима ће оно бити изложено, гарантујући приступачност свим споменицима. У исто време треба приступити прегледу, исто тако тачном, веродостојном и систематичном, свих иницијатива које су предузете или су у току разраде, било од локалних или нелокалних организација, владиних и невладиних, или од међународних органа.
  5. Крајње је важно координирати специфичне иницијативе у оквиру актуелне привремене администрације Косова, али исто тако прикупити све доступне информације о пројектима рестаурације, документацији и иницијативама које су органи тадашње југословенске власти предузимали током последњих деценија, остајући при том стално у пуној сагласности са свим верским властима којима су споменици поверени.
  6. Сматра се да УНЕСКО може допринети суочавању са проблемом, пре свега посвећујући особиту и усмерену пажњу споменицима Косова било у њиховој комплексности или индивидуалности фаворизујући познавање и заштиту.
  7. Дубоко се препоручује да Хашка Конвенција из 1954. године о културним добрима у подручјима погођеним ратним конфликтима, прегледана и обновљена у светлу најновијих искустава, буде што брже ратификована, пазећи да је се строго придржавају све заинтересоване стране.
  8. Дубоко се препоручује да се, паралелно са прегледом проблема и иницијатива из тачке 4, сместа крене с почетком нових операција систематске рестаурације, строгим и гарантованим методама, на неким споменицима где је већи ризик непоправиве штете.
  9. Препоручује се да се у таквим рестаураторским поступцима максимално користе, на основу паритетних договора, локална искуства и способности, и да места рестаураторских радова постану ,,in situ” школе за образовање нових радника.
  10. Наглашава се да коректан и ефикасан приступ проблему заштите верских, културних и уметничких добара Косова може да има одлучујући допринос процесу мира и економије у региону.

(горњи текст прихватили су сви учесници скупа), а поднела га је Влада републике Италије, организатор скупа

 

SCUOLA NORMALE SUPERIORE DI PISA

Православни Епископ

Епархије рашко-призренске

Бр.Сл.

6. април 2001. Призрен-Грачаница

 

ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

БЕОГРАД

ПОШТОВАНА ГОСПОДО,

Положај и стање српског народа на Косову и Метохији, и посебно положај и стање Српске Православне Цркве, приморавају Нас да Вам се обратимо овим дописом.

Не сумњамо ни најмање да сте довољно упознати са тешкоћама са којима се преостали српски народ на Косову и Метохији свакодневно суочава. Али, да би Вам ситуација била још јаснија, те да бисте могли предузети одговарајуће мере у разрешавању нагомиланих проблема, слободни смо доставити Вам у прилогу овог дописа ЗАКЉУЧКЕ Српског Националног већа Косова и Метохије донесене на седници 25. марта т.г. у манастиру Грачаници, а објављене у нашем билтену ,,Гласник Косова и Метохије”, бр. 52, на страницама 5 и 6.

У тим закључцима су набројани и наведени главни проблеми (никако сви) који нас муче, као и мишљења и ставови СНВ КиМ шта би требало учинити да се бар неки од тих проблема реше.

Оно што бисмо овде додали јесу проблеми у животу и раду СПЦ на Косову и Метохији, одн. Епархији рашко-призренској настали као последица ратних и поратних збивања у задње три године.

Уместо да Вам о томе пишемо, сматрамо да би било целисходније (ако то правила дозвољавају) да будемо позвани у наредну седницу Владе да бисмо Вас усмено о свему томе упознали, што би било од користи како за Цркву тако и за државу.

У нади да ће овај наш предлог наићи на пуно разумевање у Српској Влади, свима Вам честитамо срећне васкршње празнике уз поздрав

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски

+АРТЕМИЈЕ

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ