Подсећање: Одлуке Српског националног већа Косова и Метохије са осме седнице, одржане у манастиру Грачаница
ГЛАСНИК КиМ број 52, 7. април 2001.
25. март 2001. године, Грачaница
Српско национално веће Косова и Метохије на својој ОСМОЈ седници одржаној 25. марта 2001. године у конаку манастира Грачаница после расправе о свим питањима дневног реда усвојило је следеће ЗАКЉУЧКЕ:
1. Веће једногласно усваја Извештај делегације Српског националног већа Косова и Метохије о посети САД и Чешкој Републици који је поднео председник Већа Епископ Рашко-призренски др Артемије (Радосављевић).
Делегација је упознала нову америчку администрацију и јавност као и руководство Чешке и чешку јавност са досадашњим страдањима и садашњем положају Срба на Косову и Метохији и о проблему повратка прогнаних Срба и припадника других неалбанских заједница на Косову и Метохији.
2. Веће је изразило своју велику забринутост због ескалације албанског сепаратистичког екстремизма и тероризма. Последњих недеља оружану агресивност терористи су проширили ван административних граница Косова и Метохије према централној Србији, али и ван Југославије у суседној БРЈ Македонији. Албанци су у овим оружаним сукобима са припадницима безбедности Србије и Југославије као и Македоније ставили до знања целом свету да њихов циљ нису људска права и слободе, већ стварање велике Албаније.
СНВ упозорава да, ако међународна заједница, а посебно велике силе не спрече садашњу ескалацију оружаних сукоба, они се ускоро могу проширити и на Црну Гору што прети опасност да дође до рата ширих размера на Балкану, у који ће се неизбежно увући, поред Македоније и Југославије, Грчка, Албанија и Бугарска. Зато Веће апелује на владе великих сила, а посебно на САД да својим утицајем спрече ескалацију рата на овим просторима Балкана.
3. Учесници седнице констатовали су да је сарадња са органима међународне заједнице на Косову и Метохији (УНМИК, КФОР, ОЕБС, УНХЦР и друге) нужна и неопходна на свима нивоима и да је она у првом реду у интересу српске заједнице на Косову и Метохији, а и у интересу држава Србије и Југославије.
Партиципација у прелазне органе УНМИК-а и у локалне административне канцеларије УНМИК-а за српску заједницу су један од конкретних видива сарадње српске заједнице са међународном заједницом на Косову и Метохији.
4. СНВ Косова и Метохије очекује од Влада Србије и СР Југославије јасну стратегију, опредељења и ставове за Косово и Метохију који ће бити основа, водиља и оквир за деловање на Косову и Метохији свих субјективних српских националних и државних фактора. То је база и основно полазиште заједничког деловања и истовремено брана међусобних несугласица у српском народу.
5. У интересу опстанка и повратка прогнаних Срба на Косово и Метохију и у интересу плодотворног јединственог деловања српске заједнице на Косову и Метохији потребно је постићи српски консензус за основна витална питања од интереса за српску заједницу и од интереса за државе Србију и Југославију на овим просторима.
У том циљу СНВ Косова и Метохије поново истиче потребу и тражи од Председника СР Југославије и председника Владе Србије да хитно закажу заједнички састанак свих релевантних политичких снага Срба на Косову и Метохији и представника Влада Србије и СР Југославије на коме би се разговарало и постигао српски консензус о виталним питањима.
6. Веће упозорава Владу Србије и Владу СРЈ, као и српску и југословенску јавност да услед непостојања стратегије и концепта Владе Србије и Владе СР Југославије о Косову и Метохији, као и због непостојања српског консензуса, на Косову и Метохији се пласирају интерно и транспарентно различита схватања, погледи, лични и групни ставови, што је створило и ствара велику дезоријентацију и конфузију и што наноси велику политичку штету српској заједници, али и крњи међународни углед држави Србији и СРЈ. Такво стање је извор свакодневних међусобних трвења и сукоба у српској заједници на Косову и Метохији и прогнаних Срба ван Косова и Метохије. То ствара изражено неповољно гледање народа на нову демократску власт у Београду.
7. Разлике, нејединство и политички сукоби се последњих месеци испољавају и заоштравају на веома конкретним питањима сарадње или несарадње са органима међународне заједнице. Та питања су следећа:
• Партиципација српске заједнице у локалним органима УНМИК-а,
• Локални органи УНМИК-а,
• Однос према нашим бившим локалним самоуправним општинама које су постојале и деловале до успостављања власти међународне заједнице (Протектората на Косову), а које нису одлуком државе Србије угашене. Формално постоје као паралелна самоуправа, али без активне улоге деловања. Постоје као партијске институције СПС-а без формалне сагласности међународне заједнице. Однос према предузећима и институцијама које су у целини или делимично дислоциране и питање исплате плата радницима који сада не раде, однос према онима који ништа не примају и др.
• Локалне административне канцеларије УНМИК-а за српску заједницу у етнички мешовитим општинама, где су Срби у мањини и не могу да остварују своја грађанска права у органима управе због безбедносних разлога и дискриминаторског односа албанских екстремиста и терориста,
• Укључивање Срба у полицијским и судским органима УНМИК-а,
• Питање регистрације становништва српске заједнице на Косову и Метохији и регистрација прогнаних Срба са Косова и Метохије као и питање изласка Срба на изборе,
• Питање регистрације моторних возила,
• Укључивање Срба у Косовски заштитни Корпус (КЗК) који је састављен од припадника такозване ОВК и који је под командом бившег командног руководства ОВК,
• Потписивање краткорочних уговора који је УНМИК понудио просветним радницима ради исплате додатка (како они кажу стипендија) и др.
За одговоре на сва напред набројана и многа друга питања чека се неколико месеци и од Владе, али одговора нема. Она су постала извор несугласица и сукоба у српској заједници али и барометар расположења и нерасположења народа према новој демократској власти у Београду.
8. Резолуцијом1244 Савета безбедности ОУН власт Србије и СРЈ на Косову и Метохији је присутна само преко Комитета за сарадњу са КФОР-ом и УНМИК-ом. Комитет је једини легитимни орган државе Србије и СРЈ на Косову и Метохији. На жалост тај комитет ни дан данас не функционише.
Најјача и најсигурнија копча власти Србије и СРЈ са међународном заједницом на остваривању интереса српске заједнице и интереса државе за сада су представници српске заједнице који већ одавно партиципирају у органима УНМИК-а. Зато је партиципација Срба, као и отварање и деловање локалних административних канцеларија УНМИК-а за српску заједницу изузетно важан фактор за стварање услова за опстанак преосталих и стварање услова за повратак прогнаних Срба на Косово и Метохију.
Сваки излазак Комитета СРЈ из оквира Резолуције 1244 Савета безбедности може довести до ремећења односа СРЈ са међународном заједницом са негативним последицама.
СНВ Косова и Метохије изражава своју спремност да сарађује са комитетом и у Комитету СРЈ на свим питањима која су у интересу српске заједнице на Косову и Метохији и у интересу државе Србије и СРЈ, уколико Комитет СРЈ буде радио и конкретно спроводио стратешка опредељења, ставове и одлуке Владе СРЈ и Владе Републике Србије.
9. СНВ Косова и Метохије истиче да је повратак прогнаних, изгнаних и расељених лица на Косово и Метохији прворазредни, акутан и тежак, али и осетљив задатак. Он тражи веома организовано, синхронизовано и одговорно ангажовање свих субјективних фактора у српској заједници на Косову и Метохији, али и ангажовање одговарајућих органа Републике Србије и СРЈ, као и органа УНМИК-а, УНХЦР-а, КФОР-а и ОЕБС-а. Само заједничким, координисаним и организованим радом могу се очекивати извесни резултати. На тај начин би се смањила и опструкција усмерена против повратка Срба на Косово и Метохију од стране албанских сепаратистичких екстремиста и терориста. У том циљу Веће очекује посебно ангажовање и комитета за повратак прогнаних Срба при УНМИК-у као и органа Владе Србије и Владе СРЈ.
10. Веће поздравља сусрет представника Владе СР Југославије и представника ОЕБС-а и подржава њихову иницијативу за организовање регистрације српског становништва и за регистрацију прогнаних, избеглих и расељених Срба ван Косова и Метохије. Регистрацију Срба треба извршити по прописима, критеријумима и упутствима ОЕБС-а који су важили за попис становништва на Косову и Метохији прошле 2000. године.
11. Веће истиче да је правни оквир за организацију и избор прелазних органа власти на Косову и Метохији веома важан документ. Правни оквир мора бити у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности ОУН. Услед недостатка правних експерата из уставног права Срба на Косову и Метохији, српска заједница сада нема свог представника правног експерта у Радној групи УНМИК-а. Радна група ради без Срба. Зато СНВ тражи од Влада Србије и СРЈ да пронађу експерте за рад на изради правног оквира УНМИК-а.
12. Веће сматра да ће излазак Срба на предстојеће покрајинске изборе зависити у првом реду од садржине правног оквира за организацију прелазних органа власти на Косову и Метохији, од начина избора и од безбедносних услова за учешће и рад Срба у тим прелазним органима на Косову и Метохији. По том питању СНВ Косова и Метохије следиће упутства и став своје државе СР Југославије и своје Републике Србије.
То намеће потребу да међународна заједница ради на стварању услова како би Срби на Косову и Метохији изашли на предстојеће изборе.
13. Веће подржава све активности међународних невладиних организација које се одвијају на разним нивоима у функцији спречавања међуетничких сукоба и на изналажењу решења за стварање демократског и мултиетничког друштва на Косову и Метохији, као и на пружању помоћи на бржем економском оздрављењу Покрајине.
Српско национално веће Косова и Метохије
Председник
Епископ Рашко-призренски
др Артемије (Радосављевић)
После три века
ОЖИВЕЛИ ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ
Пуна три века је био пуст, разрушен, без монаха, а звона са његових купола нема. Ни налик ономе што је био у време великог жупана Стефана Немање, односно светог Симеона. Када је 1171. године велики жупан саградио Ђурђеве Ступове био је то један од највећих и најзначајнијих манастира. О томе сведочи и његов положај. Подигнут је на врху брда, на најдоминантнијој тачки у ужој и широј области Раса (данашњег Новог Пазара).
Манастир су касније помагали и други владари. Тако је краљ Драгутин (у монаштву Теоктист) изградио још неке зграде, а највреднији део из његовог времена, који је сачуван и до данас, јесте трпезарија. Када буде реконструисана биће то својеврстан догађај јер ће изгледати онако како је изгледала у 13. веку.
Манастир је донекле обнављан седамдесетих година, али се тада о њему још размишљало само као о “споменику културе”. Правом смислу свог постојања манастир је почео тек сада да се враћа. По благослову епископа рашко-призренског Артемија у току је изградња конака за монахе. Свој нови живот Ђурђеви Ступови почињу са тројицом сабраће, синђелом оцем Петром који је настојатељ (пре тога игуман Сопоћана), јеромонахом Герасимом и монахом Василијем.
Конак, на коме су радови доста одмакли, гради се према идејном решењу професора архитектуре Јована Нешковића. Према пројекту ова зграда би требало да има четири монашке келије, али је недавно план, на захтев монаха, допуњен те ће у њој моћи да се сместе шесторица монаха.
– Дугогодишња велика жеља свих нас да Ђурђеви Ступови оживе полако се остварује. И то не захваљујући нама, већ пре свега вернима широм земље, али и многом нашим исељеницима. Да би манастир што пре почео да живи основали смо Друштво пријатеља Ђурђевих Ступова. У њему су окупљени људи најразличитијих занимања и знања који су спремни да помогну – каже у разговору отац Петар, настојатељ Ђурђевих Ступова.
Значајну помоћ дали су наши исељеници који живе у Аустралији, али је, до сада, ипак прикупљен тек један део новца.
Због тога су се Друштву пријатеља прикључили многи истакнути сликари, хорови, појци, глумци… Они ће, како је то договорено са оцем Петром, наредних месеци организовати програме духовног садржаја широм Србије. Читав прилог биће намењен оживљавању манастира. У обезбеђивању средстава за Ђурђеве Ступове учествује значајно и Министарство за културу Републике Србије.
– Жеља свих нас и људи окупљених у Друштву пријатеља јесте да се звона на Ђурђевим Ступовима огласе на дан славе Светог Георгија. Значајно је то не само за овај манастир већ и за читав српски народ у Расу – каже отац Петар.
Преподобни АВВА ЈУСТИН
О УБИСТВУ (одломци)
Убити човека значи: пресећи, отети му време, дано му од Бога, да својим земаљским, временским животом стекне живот вечни. То још значи: посегнути на највредносније Божије сторење у видљивом свету. У крајњој линији, то значи: посегнути на самога Бога, јер све што човек има – од Бога му је дато: и тело и душа. У самој ствари човек није свој, не припада себи: ,,нисте своји”, него Христови, него Божији: и душа и тело дани су вам да буду живи храм Бога живога: да Бог живи и дела у њима и кроз њих, и на тај начин их оспособи за постигнуће Божанског савршенства (ср. 1 Кор. 6,19-20; 3,23; 4,7). Отуда јасна и одлучна заповест Христа Бога: ,,Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески – Бог” (Мт. 5, 48). А отуда и ова најодлучнија заповест: ,,Не будите робови људима” (1 Кор.7,23): јер сте Божији. Добровољно служите Богу, – то је врховна слобода човекова: слобода од греха, од смрти, од ђавола. Само тада, и само тако, човек је прави човек, потпун човек, богосличан човек, и тиме истински слободан: слободан бесмртном, вечном, светом слободом. А ту слободу од греха, слободу од смрти, слободу од ђавола може дати и стварно даје, само Господ Христос, једино људско биће у човечанском свету божански јаче од сваког греха, од сваке смрти, од сваког ђавола. А то значи: од свакога зла (ср. Јн. 8, 31-47). Отуда императивна заповест: ,,Стојте у слободи којом вас Христос ослободи” (Гал. 5, 1).
Са свих ових разлога: убити човека – грех је над гресима, безумље над безумљима. И још нешто: свако убиство у исто време је и самоубиство, јер онај који убија самим актом убиства врши самоубиство: убија душу у себи.
***
Најзеравичнији проблем за савест људску у свим временима: да ли убијати грешника због греха?
Овај проблем су од памтивека решавали и оснивачи религија, и философи, и научници, и уметници, и мудраци и простаци, – и својим безбројним одговорима још више замрсили кобни проблем. Једини који је дао божански савршен и човечански реалан одговор јесте Богочовек Господ Христос. Тај његов одговор несумњиво означава најреволуционарнију новину у човечанском свету и најсудбоноснију вододелницу у историји земље.
Тај одговор гласи: не убијати грешника због греха већ спасавати грешника од греха; не изједначавати грешника са грехом, већ разликовати грешника од греха; волети грешника – мрзети грех; осуђивати грех – миловати грешника…
У Цркви Христовој сви су лекови духовне природе; њене казне, такозване епитимије, све су духовног карактера, са једним циљем, свециљем: да се грешник излечи од греха. Зато у светом регистру њених епитимија не постоји смртна казна.
***
Папизам је у највећој мери, нарочито на етичком плану, – јер је пре тога и на догматском плану, – отпао од Христа и устао против Христа, када је у Средњем веку завео и озаконио антиеванђелски принцип и праксу: убијати грешника због греха: спаљивати јеретике због јереси, врачаре због враџбина, мислиоце због извесних нових идеја – ad maiorem Dei gloriam…
…Људождерство је у природи незнабоштва. Незнабожачки жртвеници широм Европе диме се и пуше и пламте, и својим отровним воњом трују душе и савести људске.. И збива се незапамћен покољ душа људских, који се турбулентном дијалектиком своје природе нужно извија и у покољ тела људских. Сасвим је логично и нормално што повампирено незнабоштво пустоши Европу и вуче је из агоније у агонију…
…Због овакве незнабожачке антропологије човек је у Европи престао да буде највиша земаљска вредност, врховно божанско величанство, што он увек јесте и вечито остаје за Господа Христа и Његову Православну Цркву.
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
