Доделом признања донаторима, лекарима, сестрама, најбољим одељењима, најстаријим пензионисаним руководиоцима и најмлађем доктору на специјализацији, Институт за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић” обележиће данас 66 година постојања. По броју пацијената, запослених и постеља ова дечја болница је највећа у Србији и у југоисточној Европи. Јединствени су по Републичком центру за планирање породице, а ту се лечи и највише малишана који болују од ретких болести, метаболичких и генетичких обољења.

Захваљујући донацијама, многи делови института су улепшани, а набављени су и апарати за савремено лечење. Највише новца установа је добила сасвим неочекивано – брачни пар Трифуновић из Канаде завештао је овој медицинској кући око 750.000 евра. Њихов хумани чин сматра се највећом појединачном донацијом некој здравственој установи.

– Ђуро и Илинка Трифуновић су били Срби из села Косова, из Далмације, а живели су у Канади и имали су живинарску фарму. Нису имали деце и одлучили су да највећи део наследства оставе некој дечјој здравственој установи у Београду. Њихова рођака Јелица Радосављевић је предложила да донацију добије институт и то је прихваћено – појашњава доцент др Радоје Симић, директор института.

За ургентну помоћ малишанима Институт за мајку и дете и Универзитетска дечја клиника смењују се, па имају дежурства сваког другог дана. Некада су медицинари у институту у току дежурстава имали око 50 деце, а сада се тај број утростручио.

– Највећи смо дом здравља у Србији, јер већ у по подневним сатима родитељи почињу да доводе децу. Најчешће су то, на срећу, безазлени проблеми који би могли да се реши и у малом дому здравља. После 18 сати наше чекаонице личе на кошнице. Некада прегледи трају по неколико сати јер се чекају резултати крвне слике и разних снимања, па се родитељи љуте што чекају. Најчешће примедбе имамо управо на чекање у хитној служби и заказивање прегледа, али на неке процедуре треба сачекати и по шест месеци. Само кроз дневне болнице прође око 4.000 пацијената. Тенденција је да се пацијенти што мање задржавају у болницама и да се раде минимално инвазивне процедуре. То су, на пример, операције без резова које радимо у кардиологији или примена специјалног апарата за разбијање камена који се користи у урологији, па деца не морају да се оперишу на класичан начин. Из донације породице Трифуновић купили смо ласер за ОРЛ одељење и ми га сад једини имамо – истиче др Симић и додаје да је у болници проширен обим генетичких анализа, а набављен је и апарат за снимање деце која пате од епилепсије.

На реду је преуређење Одељења клиничке патологије, које није реновирано од оснивања института. Та служба има патологе које нема ниједна дечја установа у Србији и ту долазе на прегледе мали пацијенти из разних установа како би им се утврдила врста болести, терапије, да ли је неко обољење малигно или бенигно…

——————————————————–

Институт у бројкама

200.000 од 220.000 амбулантних прегледа годишње

22.000 хоспитализованих пацијената

400 постеља

180 запослених лекара

3 дневне болнице

Извор: Политика