„Да ниси болестан?”, уобичајени је коментар српског домаћина коме се осмех угаси када му гост уместо кајсијеваче из родног краја наручи сок од кајсије. Јер, просечан Србин алкохолом „залива” рођење и крштење детета, рођендане, венчања, Нове године и породичне славе, утакмице омиљеног клуба, а „потапа” неспоразуме са шефом, проблеме са фамилијом… Тешко је замислити породицу која на свом списку станара нема барем једну особу која не пије, не пуши, не конзумира лекове за смирење, не одлази у кладионицу и не игра лото, јер – никад се не зна.
Ако је стварност „илузија изазвана озбиљним недостатком алкохола”, како је то духовито приметио поета, онда у тој илузији живи само једна трећина наших суграђана. Подаци изведени из студије „Млади у Србији 2015” сведоче да свака друга особа на раскршћу детињства и зрелости редовно пије, а свака шеста узима марихуану. Па шта, и ја сам дувао, па нисам постао наркоман, прокоментарисаће наследници Деце цвећа чији је саставни део одрастања и младалачке иницијације представљао замотани џоинт. Заборављајући притом да неки из њихове генерације данас припадају новој елити, а неки леже на гробљу.
