Лавина исповедништва је покренута и ништа је више не може зауставити

Не брините шта ћете говорити…
јер Дух Оца вашега говориће из вас (Мат. 10, 19-20)

Ово су речи Онога, који све зна, и који је објавио свету знања, која нико пре Његове посете људима није знао. Ако је неко испуњен Духом Божјим, онда не говори он од духа човечјег него Дух Божји говори из њега и кроз њега. Онда је он само справа или лира Духа Божјега, кроз коју Бог Дух говори. И кад говори такав човек, говори непогрешно, и нико не може наћи лажи у говору његовом осим оних који по сувраћености ума свога сматрају истину за лаж- Ко год се скруши пред Богом, Бог га чини силним. У скрушено срце Дух Божји се усељава и одатле говори кроз уста човечја.
(свети владика Николај Велимировић)

Хвала Богу! Има међу руским пастирима и исповедника истине,бранитеља Светог Православља. Да, они су за сада малобројни, али верујемо у милост Божију која ће увећати ово мало стадо које је у супротности са овим светом које сво у злу лежи.

ЈЕРОМОНАХ ЛОНГИН СУШИК О ИЗДАЈИ У ЦРКВИ

Украјинска Православна Црква Московског Патријархата Днепроздержинскаја епархија Верхнеднепровскиј реон село Андрејевка. Настојатељ храма Светог Апостола Андреја Првозваног – јеромонах Лонгин Сушик

„У име Оца и Сина и Светога Духа!

У данашње време сваки православни хришћанин, тим пре монаштво и свештенослужитељи немају права да ћуте, јер се ћутањем издаје Бог. Ово је време када је свако дужан да се изјасни по питању ових догађаја са своје тачке гледишта. Ево, прошао је фебруар и почео март, и данас када гледам информације са свих сајтова, телевизије, радија стално се питам зашто ли ћутим? Само су поједини пастири јасно исказали свој став на те догађаје који су се издешавали и тиме нам јасно ставили до знања да је у питању издаја наше Православне вере и Светог предања наших Светих Отаца. Нашој Светости, (не знам колико је подобно да га сада тако зовем), патријархом Кирилом, био је организован сусрет, а и он је лично изразио жељу за тим сусретом, који је био спреман одавно, па се свуда о томе говорило да је тај самит сусрет века. Када се за столом дешава толика пажња и пољубци и говоре међу собом да су браћа у Христу, онда се поставља питање како на Божанственој Литургији може патријарх да се спомиње (произилази да се спомиње као „Господин и Отац наш“??). Сваком свештенику је постављен велики задатак и велика одговорност: „Шта учинити?“ Ми се налазимо под притиском јер сваки од нас је позван од стране епископа, и сваки од нас може да остане без прихода или да буде избачен из стана ако каже ту истину. Али, време исповедништва је наравно дошло, па свако од нас који жели да остане веран Христу, је као војник који се толико не бори за себе него за своју паству, за истину и правду. Том истином почиње операција. Ја мислим да сваки свештеник, монах, јеромонах, архимандрит или епископ РПЦ московског патријархата треба да се изјасни поводом овога што се дешава. Време пролази,а ја не видим да се ни први, ни пети, ни десети не изјашњава, а ја бих свакога подржао јавно ради истине. Шта се дешава код нас у Украјини, шта се дешава са нама Словенима при овој ситуацији која се одиграва пред нашим очима, у том расколу и ми учествујемо ако ћутимо? Понављам, сваки човек је дужан да изрази своје мишљење о тој подписаној декларацији и да прочита молитву са призивом Светога Духа да би, не само својим мислима него и са Божјим промислом дао свој лични допринос о овим страшним догађајима који нам се дешавају. Још од детињства сам добио духовно наслеђе од рођака и ближњих као и својих бака. Као дете сам добио на дар крст распећа Христовог (вероватно католичког). На том распећу су била укуцана у ноге Спаситеља и у руке четири клина и када сам ја то видео мени су људи говорили да то није правилно. Када сам одрастао схватио сам да покушавају као намесника Бога на земљи да представљају папу римског. Дошавши у манастир завршио сам богословију и још боље схватио каква наизглед невидљива пропаст међу нама обитава и при свему томе ми схватамо да имамо Свеце који су са свим подвизима заштитници наше вере . Свјатјејши, тако названи, патријарх Кирил, својим прекоокеанским брзим и лукавим лажним путовањем као врх Цркве својим потписом је одбацио наше лично мишљење. Сабравши око себе епископе истомишљенике он са њима на нас може да врши притисак , може да нам забрани улазак у Цркве, одузме кључеве, да нам одузме црквене чинове, да нам забрани богослужења, али ми духовни пастири, монаси и свештеници смо одавно спремни на све то. Ја мислим да сваки свештеник који је размислио о овоме спреман је на то, спремио се на чашу и све што би му омогућило настављање служења Литургије. Ми смо чеда апостолске Православне цркве московског патријархата и из ње никада нећемо отићи. Ако у парохији буде било још људи који су чврсти и одважни они могу да се уједине, свештеници могу да рачунају на њих. Они могу рећи да не дају кључеве цркве, да не дају своје крстове, своја богослужења, да кажу да су своје храмове зидали својим парама, и ни под каквим условима да не желе никуда да оду. Тако могу да продуже служења, а ако имају гоњења од комерцијалних структура којима могу и власти помоћи, морају да истрају јер је присутан Свети Дух који је и на нашим службама и који нас штити. Могу доћи и код нас у манастир да се причешћују. Моје искуство у 15-годишњем монаштву ми сведочи да није све изгоњено. Ја схватам, тешко је говорити и о мирјанима, зато што што су и они зависни од причешћа, крви и тела Господњег, али исто тако знам да у свакој епархији постоје пастири који су правоверни и ако се то мало стадо не сабере у једну силу у Христу онда нас неће ни бити. По томе је са нама Бог и не треба да се бојимо. Парохијани било где да сте, при којим год храмовима, разговарајте са својим свештеницима. Идите, исповедајте и реците своје лично мишљење. Господ ће бити са Вама. Ваши анђели чувари и Ваши Свети се моле за Вас и укрепљују Вас. Са Вама је Свети Дух. Још једном, обраћајте се својој браћи, свештеницима, монасима, такође и архиепископима, митрополитима. Дошло је време исповедништва, не бојте се ако будете прогањани, не бојте се да сте изгубили време, да не бисте изгубили своју душу, Господ је упозорио о томе својим укрепљењем. И да Вам ђаволски страх не обузме срца.“

„ И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај на подвиг исповедништва и подношења страдања, као добри војник Исуса Христа (2. Тим. 11,1 – 3), Који рече „Буди веран до смрти и даћу ти венац живота“ (Откр. 2,10). „

(Свети Анатолије Оптински Млађи)

Извор: Православље живот вечни