Протојереј Сергеј Кузњецов: Најважније је да одржимо веру и њену чистоту

Сведоци смо да се широм Руске Православне Цркве, без обзира на репресију, укидањем свештенодејства или протеривањем из манастира, из дана у дан појављују све нови и нови исповедници Истине, који устају у одбрану Светог Православља. Своју борбу за чистоту вере сви они воде на Богом благословен начин – прекидањем помињања, тј. литургијског и административног општења са епископима, свештеницима и мирјанима екуменистима, у складу са 15. каноном Прво-другог цариградског помесног сабора. Један од њих је и протојереј Сергеј Кузњецов, настојатељ Храма Силаска Светог Духа, Епархије Исиљкуљске и Руско-Пољанске РПЦ, Московског Патријархата. У наредном прилогу доносимо његово писмо упућено надлежном епископу.

Уредништво

Писмо протојереја Сергеја Кузњецова надлежном архијереју – Епископу Исиљкуљском и Руско-Пољанском Теодосију

У више од 1000 година историје наше Руске Православне Цркве нема ништа налик овоме – састанак руског патријарха са поглаваром јеретичке заједнице, која се као канцерогени тумор проширила широм света и не престаје са покушајима, већ вековима, да промовише своју цркву на истоку.

Слично посртање Руске Цркве беше када је потписивањем Уније (Флорентинска унија, 1439. године) изневерила Православље. Тадашњи представник Руске митрополије, митрополит Исидор, је и пре повратка из Фиренце, упутио указ по својој претходници, којим је признао примат папи, и благословио причешће римокатолика у православним храмовима као и нас православних у храмовима Латина. По доласку, митрополит је одслужио литургију на којој је надахнуто поменуо папу а након тога, током проповеди, изразио је велику радост због оствареног „јединства“. Кнез Василије је сазвао сабор на којем је осудио и свргао митрополита због потписивања уније, те га протерао у изгнанство, одакле је уз помоћ своје браће Латина -унијата побегао и међу њима се касније и упокојио, у свој својој покварености.

Поштовање канона није „у моди“, сада је популарно њихово гажење, а они који их поштују као и правила Светих апостола и одлуке Сабора, изложени су јавно подсмеху и изругивању, и називани су будалама – као што сте урадили са оцем Александром Циганенком. Сви ови скорашњи састанци епископа са јеретицима, „контакти“, „споразуми“, „сарадње“ су постали могући тек након што је патријарх, својим личним примером, „повукао ногу, састанком у Хавани.“ Сада су широм отворена врата јеретицима за улазак у нашу Руску Цркву. Мени је довољно оно што сам  видео и чуо током „састанка у Хавани“, где је руски патријарх назвао папу-јеретика „братом у Христу“, „светим“, братски су се пољубили, потписали су документ којим позивају све: хришћане и јеретике да проповедају заједно, са благословом римског папе-латина, јеретика.Записано је у аналима да је током тих догађаја и осионости митрополита Исидора – „и свештенство и племство занемело“. Међутим, данас нема Кнеза Василија. Занемели су архијереји , који су се приликом своје хиротоније, пред Јеванђељем и Часним Крстом, заветовали Господу Богу да ће штитити православну веру до смрти. Међутим, многи не само што ћуте, него ништа не чине како би спречили овакво деловање патријарха. Они слободнији и вештији следе патријархов пример, примају у загрљај Латине, током Великог Поста позивају их у своје храмове, честитају им јеретички Ускрс, називају их браћом, деле са њима трпезу и молитву, размењују поклоне, фотографишу се крај иконостаса, Царских Двери. Све ово је забрањено правилима Светих апостола и Васељенских, Помесних сабора и учењем Светих Отаца, под претњом одузимања свештенодејства, лишавања црквеног заједништва.

Какав сваштојед! Све за мир у свету! Какво обједињавање нечега што се објединити не може!

Права љубав не ограничава, увек постоји опција да се успоставе односи, али тек кроз покајање и враћање на прави пут . Дуготрајна је болест отпадништво јеретика, шизматика латина, а ви их не лечите. И сам свети Јован Кронштадски је рекао: „Шта мислите, у Апокалипси Св. Јована Богослова, за коју цркву се каже: „избљуваћу те из уста својијех“ (Отк 3,16)? Ја мислим за римокатоличку и протестантску. Погледајте шта су папе урадиле од вере Христове Православне. Какве глупости. Ко је папа? Идол, не Христос, као што су му јавно говорили служитељи: „ти си намесник Христа“.

Није у нас учење о Светој Тројици исто као код римокатолика и протестаната! Истина је у православних, а код њих је јерес! Нема ту места знаку једнакости.Послужили сте се лукавством када сте их истовремено називали и хришћанима и јеретицима, док сте проповедали на службама у Саборној цркви у Исиљкуљу, на епархијским састанцима – и то није ништа друго него жеља и стремљење да те шизматике и јеретике пригрлите као своју браћу и сестре, упркос изобличавању хришћанске вере, упркос одступању од истине. Шта су они, јеретици или хришћани? Зашто свештенство уводите у заблуду, а затим преко њих и мирјане. Ако су јеретици, бежимо од њих као од огња и од општења са њима, не прихватајмо их као себи равне све док се не покају и не признају истину, како и сами не бисмо пали у јерес! Ви кажете да су хришћани, тако сте проповедали у Храму. Кажете да смо крштени у име Свете Тројице, и ми и они! То је јерес! Притом најновија еклисиолошка јерес!

Подсетићу Вас на 47. правило Светих Апостола које каже : „Епископ или свештеник који поново крсти онога који заправо има крштење, или не крсти онога који је од нечастивих био оскрнављен, тај нека се свргне јер се наругао крсту и смрти Христовој и није разликовао праве од лажних свештеника.“ Какво је њихово крштење према речима апостола, ако није скрнављење?! Два пута сте на епархијским саветима рекли да се венчамо у нашим црквама са католицима и протестантима, и ударивши шаком о сто, додали „и то је већ одлучено.“ Ако је тако – онда ми нисмо на истом путу! Ваш пут није попут мог, јер кренуо сам да служим Богу и Његовој Светој Саборној и Апостолској цркви која не даје могућност Свете Тајне брака (Свете Православне Цркве) непокајаним јеретицима и никакво новокомпоновано чинодејство „свадбе“ које проповедате, ја не познајем!

С обзиром на чињеницу да је патријарх отишао самовољно на „историјски састанак у Хавани“ без сагласности Синода и без да се посаветовао са епископима Руске Цркве потпуно свестан својих поступака, тајно се припремајући за „сусрет“ две године, јер у ствари није желео да чује глас своје Цркве – свештеноначалије, пастире, монахе, и Божји народ – што је заузврат довело до саблажљавања, и поремећаја у Цркви, угњетавање свих оних епископа који се противе таквом делању патријарха и тако даље, сматрам нужним сазивање Помесног Сабора РПЦ, јер је патријарх дужан да објасни своје поступке пред свом пунотом Руске Цркве, како бисмо окончали ову конфузију. Узнемиравање и прогањање свих оних који се нису сагласили са документима усвојеним у Шамбезију, на Архијерејском Сабору а поводом састанка у Хавани, и долазећег тзв. Свеправославног Сабора, ће само довести до даљих подела и трагедије. Пошто је патријарх на састанку са поглаваром јеретичке заједнице, познатије под именом Римокатоличка црква , изљубио тог истог папу Франциска, признавајући га тако равноправним себи, и својим братом у Христу, и потписао документ – заједничког обраћања, онда ћу се ја покајати за патријарха, с обзиром да није ни епископ, и оваквим акцијама је лишен епископског достојанства. Верујем да патријарх треба да се одрекне свих својих надлежности и да се покорно повуче у манастир, како би се покајао. За то време Архијерејски Сабор и Помесни Сабор РПЦ треба да се позабаве решавањем проблема насталих у животу наше Свете Руске Православне Цркве. Ја ћу се, пре саборске одлуке, позвати на 15. правило Светих Апостола у другом делу, и у то име изаћи из евхаристијске заједнице са патријархом до његовог покајања, али са болом и тугом у срцу, иза затворених врата молићу се за њега. С обзиром на чињеницу да сте Ви лично подучавали и проповедали у храму у Исиљкуљу, да су католици и протестанти исто хришћани као и ми, и да су такође крштени у име Свете Тројице као и ми, и изјавили сте како смо ми свештеници Ваше епархије дужни да примењујемо правило венчавања православних са римокатолицима и протестантима у нашим храмовима, категорички и без икакве расправе, то ме нагони да бежим од Вас као од огња. Правило апостолско бр. 46 каже:„Наређујемо да се свргне епископ или свештеник који призна крштење или жртву (принос) јеретика. Јер, како се слаже Христос са Велијаром? Или, какав део има верник са неверником?“ (погл. 2. Кор. 6,15 – прво правило важи и за религијски дијалог, а друго забрањује признање било које јеретичке „свете тајне“, сматрајући их ништавним и безблагодатним). Такође, с обзиром на чињеницу да сте подржали и оправдали делање патријарха на састанку у Хавани, што сте јасно показали забраном свештенодејства свештенику Александру Циганенку због непомињања патријарха током службе, верујем да сте, као и патријарх, сада заражени латинском јереси, и екуменизмом, који све и да није саборно осуђен као јерес, назван је јереси од Светих Отаца (преподобног Јустина Поповића, свештеномученика Илариона Вирицког, преподобног Пајсија Светогорца), и сматра се инструментом који води ка јединству са свим Латинима и папистима и безусловном подчињавању њима. На велику жалост, са Ваше стране не видех никакву осуду деловања патријарха поводом докумената усвојених у Шамбезију, потом и на Архијерејском Сабору, чак напротив. Ви сте се трудили да избегнете сваки разговор о томе и сузбијали сваку дискусију на састанцима.

Послушност је важна, и доводи до понизности, међутим најважније је, бар би требало бити, то да одржимо Веру и њену чистоту. Послушност духовнику не треба доводити у питање, али у овом случају то је само до одређене границе, данас је та граница јерес, одступање од истинске православне вере. Тада са тугом морамо одступити и отказати послушност и свештеноначалије, па ако треба чак и напустити помесну цркву и прећи у другу. Због тога, из страха од губитка мира и немогућности спасења због послушности према Вама и кроз Вас према патријарху, са тугом апелујем на Вас, Владико, да се покајете и станете у одбрану православне вере, на шта се заветовали Господу Богу, а дотле, позваћу се опет на 15. Правило Светих Апостола и изаћи из евхаристијске заједнице са Вама и нећу Вам бити потчињен све до Вашег покајања. Ваше забране сматрам неважећим.

Имајући у виду да ћете то што се не слажем са Вама, моју „непослушност“ желети да представите као моју лудост, болест, и да ћете читаву ситуацију покушати окренути против мене грешног, ја Вама желим све супротно но Ви мени: да се вратите на верност Господу Богу и нашем Спаситељу Исусу Христу, и да до смрти останете у нашој православној вери, духовно да се спасете, да будете тврђава истинске вере, крепки, јасног ума и опажања!

Са љубављу и тугом, молим се за Ваше спасење,

настојатељ Храма Силазак Светог Духа у Цветном селу

протојереј Сергеј Кузњецов

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ