Конгрес 320 интелектуалаца Србије (видео)

27.02.3013, Београд – Конгрес 320 интелектуалаца Србије

Дневни ред:

1. Криза и будућност Србије
2. Резолуција о националним и државним циљевима у будућности

На скупу интелектуалаца су се разматрали најактуелнији проблеми поривреде, државе и друштва и могућности изласка из дугорочне врло комплексне кризе. Сложили су се да не могу и не смеју незаинтересовано да посматрају пропадање Србије јер „неутралне“ науке и интелектуалаца не може бити о овако тешким и судбоносним питањима.
Око 320 интелектуалаца верују да својом професионалном, научном и стручном оријентацијом, са истински изграђеном родољубивом свешћу  и моралним дигнитетом могу допринети опоравку Србије у суштини и целини.
Ово је био први корак на коме се створила интелектуална влада у сенци са стручним „министарствима“ и радним групама које ће деловати свуда и на сваком месту по потреби.
На крају је усвојена декларација за окупљање патриотских интелектуалних снага у друштву.

У наставку погледајте прилог са конгреса као и текст усвојене декларације са овог конгреса

Уредништво „СРБИ НА ОКУП“

1. Суочени смо са дубоком економском, социјалном, моралном и политичком кризом – којој се не назире крај. Србски интелектуалци овом Декларацијом упућују народу, власти и целокупној јавности озбиљно упозорење о дубини кризе у којој се налази Србија и целокупно друштво. У питању је отворена велеиздаја Србких националних интереса и беспримерно кршење Устава Србије од стране свих структура власти, и Председника РС, Владе РС, Скупштине РС и Уставног суда. Садашња власт наставља манипулацију евроинтеграцијама по цену одрицања једног великог дела сопствене државе, нашег Косова и Метохије. Спремна је на све уцене и уступања, у замену за датум почетка преговора који нема стварну тежину, јер се улазак у ЕУ не може очекивати пре 10-15 год, а вероватно никада. Ми Србски интелектуалци НЕ ПРИСТАЈЕМО на те уцене из простог разлога што се ЕУ и НАТО неће зауставити само на отимању КиМ, већ имају за циљ потпуно распарчавање Републике Србије, како би се тотално ослабила моћ и снага Србског народа као традиционално најјачег потенцијалног савезника Русији.

2. Стратешки државотворни интереси и циљеви су потиснути од стране сепаратистичких и ускостраначких интереса. Општи интерес се демонтира и односи у странке претварајући капитал у групно-приватни посед. Сведоци смо процеса распродаје друштвеног богатства, разарања државе и рушења суверенитета државе. Процес се одвија систематски под паролом демократије, слободног тржишта и људских права и слобода.

3. Приватизација је проведена као обична пљачка уз масовне стечајеве предузећа и раднике на улицама. У социјални програм у последњих осам година није уложен ни један динар. Стварни власници предузећа остали су без свог капитала и постали најамни радници. Тајкуни и они блиски власти су се енормно обогатили на невиђеној пљачки радничког капитала, док је највећи део нације одведен у сиромаштво и голо преживљавање. Учвршћује се олигархијски политички капитализам, док масе остају на периферији, све сиромашније и болесније.

4. Убрајамо се у најстарије нације у Европи. Становништво се нагло смањује, а нема никакве националне популационе политике. Демографска политика не постоји, а нација нам убрзано нестаје и стари.

5. Незапосленост је постала највећи проблем привреде и друштва као последица погрешног и погубног модела развоја и макроекономске политике. У последњој декади остало је без посла у привреди 545 хиљада радника. Стварна стопа незапослености није 23%, већ готово 29%. У условима продужене кризе, застоја, пада производње, слика се убрзано погоршава. Посебно је погођена школована млада генерација, без перспективе. Највећи део намерава да напусти Србију. Какав је то национални губитак? Каква је будућност нације?

6. Плате и пензије су већ готово три године замрзнуте, док инфлација оживљава и спада међу највише у Европи. Животни стандард се стално снижава, а квалитет живота погоршава.

7. Пољопривреда, третирана као стратешка област, готово је препуштена стихији и преживљавању, а у одређеним гранама правом пропадању. Нема сигурности у ценама и откупу, никакве дугорочне стратегије развоја, без редовних исплата производа, без праве кредитне и фискалне политике подршке. У последњих десет година развијала се по просечној стопи од 0,9%, са огромним годишњим осцилацијама, као последица велике неизвесности и системске неуређености. Погрешном увозном и заштитном политиком додатно се гуши. Постоји намера за увоз ГМО, чему се друштво мора оштро супроставити.

8. Задуженост у иностранству и сада аутономни раст спољних дугова, прелазе све дозвољене границе, уз увлачење друштва у дужничку кризу. Радимо само за део обавеза из спољних дугова. Годишње обавезе из дугова су два-три пута веће од прираста бруто домаћег производа. Отплата дугова се врши преко новог задуживања, смањењем домаће потрошње и стандарда, а сада и падом девизних резерви. Терет дужничког ропства је све већи кроз политику неконтролисаног иностраног задуживања. Не постоји концепт, визија и политика новог задуживања.

9. Спољнотрговински дефицит у прошлој декади износи преко 80 милијарди долара, а резултат је изабраног неолибералног модела развоја. Не постоји никаква концепција спољнотрговинске политике, али ни нужна заштитна политика привреде. Домаћа привреда и производња су угушене, а тржиште преплављено страном робом, док је куповна моћ грађана срозана. Постали смо само проширено страно тржиште.

10. Буџетски дефицит је све већи и аутономно се повећава. Настали гигантски буџетски дефицит је три пута већи од званичног – који се приказује. Све је теже и скупље његово финансирање, посебно преко новог задуживања.

11. Банке су предате у руке страном капиталу и не помажу развој и модернизацију привреде и ликвидност предузећа. Монетарна политика коју проводе банке није у функцији развоја привреде и ликвидности, већ крупног страног и приватног банкарског капитала и покрића буџетског дефицита, продубљујући при томе рецесију и неликвидност.

12. Отворен је процес нарастања економско-финансијског колонијализма. Главни заступници либералног капитализма су и даље на сцени и проводе политику деиндустријализације, деструкције привреде и друштва. Истовремено је неолиберални модел у свету доживео потпуни слом.

13. Рестриктивна монетарна политика, чији је основни циљ стабилност цена, уз енормно високе камате, практично је опустошила и онеспособила предузећа за развој. Потребан нам је потпуно други модел и генерални заокрет у вођењу монетарне политике, а не преузети модел који нама не одговара и који уништава привреду. Дуго вођеном политиком прецењеног курса динара дошло је до праве експлозије неконтролисаног увоза и гушења домаће производње. Модел развоја базиран на неконтролисаном увозу и непроизводној јавној потрошњи доживео је потпуни слом.

14. На погрешном моделу развоја и стабилизационој политици, економски раст се успорава и не омогућава отплату спољих дугова. Створени су сви услови за продужавање и продубљивања кризе. Уведени смо у презадужености и намакли “дужничку омчу” на врат и велики терет на леђа будућим генерацијама. Како ће се враћати спољни дугови? Из чега ће се формирати домаћа штедња за финансирање инвестиција и како ће се покренути производња и развој?

15. Социјално раслојавање друштва је огромно, уз стварање уског слоја изузетно богатих и огромног дела осиромашеног становништва. Социјалне групе само брину за своје позиције и права, постајући потпуно равнодушне према друштву у целини. Масе су доведене до голог преживљавања и све већа одрицања, а обогаћени слојеви на све већу грамзивост и криминал. Средња класа је нестала, заједништво се ломи, солидарност нестаје. Друштво убрзано креће ка потпуном отуђењу.

16. Уништавају се капиталне вредности друштва. Свемоћ новца је продрла у свест и одређује понашање готово свих структура и појединаца. На рушилачком таласу су се нашли сви витални стубови друштва, држава и нација.

Деструкцијом и распродајомпривреде, слабљењем армије, судства, школства, здравства и других стубова друштва, наши лидери створили су основу за будућу “банана републику” у колонијалном положају према западном капиталу и интересима.

17. У општој комерцијализацији настала је деструкција образовног система, науке, судства и здравства. Комерцијализација разара све моралне норме и вредности.

18. Судство и проведена “реформа” ће тек доћи на дневни ред овог друштва. То је, као и армија, један од стубова друштва. У каквом су стању познато је јавности.

19. Национални и државни интереси су подређени сопственим или групним-страначким интересима и крупном финансијском капиталу. Становништво је претворено у обичну гласачку машину у немаштини и безнађу. На изборима се настоје купити и купују се безвредне ствари и велика лажна обећања. Докле? Народна Скупштина је претворена у партијску арену, пуну сукоба страначких, а не државних и јавних интереса.

20. Формирана је партијско-олигархијска држава која разбија државу и све њене потенцијале свела је на феуде. Све полуге развоја и социјалне политике преузели су носиоци страног и домаћег финансијског капитала. Нарасла је супротност интереса рада и капитала. Капитал се одвојио од рада, супроставља му се и улази у сферу финансијских спекулација, а не у реално инвестирање и развој. Носиоци капитала при томе корумпирају све контролне државне институције чиме је и држава окована и премрежена ланцима интереса крупног финансијског капитала и партијске бирократије. Уз помоћ привилегија згрћу се огромни профити на пљачки и економском пропадању Србије.

21. Политичка олигархија и странке на власти, међусобно повезани интересима, увукли су привреду и друштво у дубоку кризу и огромну презадуженост. Спољни дуг је просто експлодирао. И даље се јури за страним кредитима, посебно за попуњавање огромног буџетског дефицита. Настала је дужничка спирала – узимају сенови зајмови да би се враћали доспели. Настао је процес аутоматског повећања дугова. Немамо никакву контролу задуживања, употребе и ефеката коришћења капитала. Стварни дужнички терети се скривају од јавности. Нови ефикасни систем може да се гради само на потпуној контроли новчаних токова капитала, промени односа рада и капитала, промени односа према раду и квалитету човека.

22. Криминал је просто екплодирао и продро у све поре система, док је корупција постала саставни део свих операција капиталом и нормалних на закону заснованих права грађана. Запослени, незапослени и издржавани оковани су ланцима корупције и криминала.

23. Задоминирао је финансијски капитал, тајкунизам друштва и дубока спрега новокомпонованих финансијских махера и политичара. Привреду и државу воде кадрови без знања, идеја, визије и концепта развоја. Садашњи руководећи патријски кадрови нису дорасли огромним финансијским, социјалним и развојним проблемима. Саморепордукција политичких кадрова води продужавању и продубљивању овако сложене кризе. Треба ли нам тај сплет интереса, гушење развоја и уништавање државе и нације? Дилетантократија под скутом партијске олигархије одбија све квалитетне, креативне и способне кадрове. Дугорочни развојни циљеви су замењени краткорочним деструктивним потезима пљачкашких структура. Морал је постао мисаона именица, а демократија за социјално угрожене, гладне и незапослене обична демагошка парола.

24. Стварних реформи нема ни на једном сегменту, али нема ни визије ни стратегије како и куда даље – после таласа деструктивног необузданог капитализма. Дебакл економије и друштва води у нови економско-финансијски колонијализам, практично је извршена велика државна и национална велеиздаја. Доведени смо у положај потпуне зависности од страног капитала.

25. Србија мора да врати свој дигнитет и достојанство као држава, да појача и поправи институције система.

26. Залажемо се за темељно мењање наших друштвених односа, за нови однос рада и капитала у функцији рада, друштва и развоја, потпуни заокрет как привредном сектору, уз потпуну контролу монетарних, фискалних и платнобиланских токова.

27. Грађани траже правду, више једнакости, услове за бољи живот и ефикасну борбу за искорењивање корупције и криминала. На помолу је цивилизацијска побуна против неиздрживог стања. Социјална слика друштва показује да је оно у правом прединфарктном стању. Лажна и фризирана статистика покушава да прикаже стање бољим од овог које народ види и доживљава свакодневно.

28. Следи ново погоршавање услова пословања, пораст камата, пораст ризика и суздржавање банака у кредитирању привреде. Криза ће се продубити, а неликцидност привреде у високој инфлацији постати права пандемија. У таквим односима прозводња се не може опоравити. Привредни раст из тромог прелази у стагнантан и рецесију.

29. Свесна озбиљности данашњег тренутка Српска интелигенција пружа пуну подршку свим Србима северно и јужно од Ибра који су се одупрли тиранији и наставили да живе на КиМ упркос свим тешкоћама. У том циљу као саставни део ове Декларације сматрају и Декларацију Срба са севера КиМ која је једногласно усвојена на масовном скупу грађана 30.01.2013. у Косовској Митровици, а потврђена на Сретењском Сабору на Сретење 2013.год код споменика Вожду Карађорђу у организацији иницијативе Никад граница – Косово је Србија.

(у прилогу Декларација из Косовске Митровице).

30. Слобода штампе је ограничена и угушена, а друга средства прикривају право стање у привреди и друштву. Критичка мисао је постиснута и маргинализована.

31. Не смемо остати неми посматрачи општег тоњења у кризи, беспомоћни и у очекивању да неко други понуди излаз из ове комплексне кризе. Истовремено политичке елите и странке на власти не виде и не нуде никаква решења за излазак из кризе. Окренути су себи и својим интересима. Потпуно је запостављен општи и државни интерес. Нико не сме остати незаинтересован, пасиван, резигниран, беспомоћан – док се криза продубљује, када општи слом постаје известан.

32. Разоткрили смо до самих темеља драматично стање у друштву и привреди и у тражењу путева за излазак из свеопште кризе, израдили програм који представља потпуни заокрет у односу на ово што нуде и спроводе странке на власти. Спремни смо да га ставимо на располагање нацији и држави.

У Београду, 23.02.2013. год.

КОНГРЕС ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА СРБИЈЕ