Овако данас изгледа српски Јерусалим, како је митрополит Димитрије Видо назвао пре једног века. До тада, Грци су га звали Острвом змија. Ову последњу станицу за готово 10.000 српских војника који нису преболели последице преласка преко Албаније од тада зову и Острво смрти.
Борови, усправни и високи, држе почасну стражу над њиховим сенима.
У њихов хлад, од врелог медитеранског сунца, склањају се групе ходочасника, када дођу да посете Маузолеј и поклоне се и помоле у спомен-костурници.
На малом уређеном делу уз јужну обалу су ресторан и неколико кућица. Већ двадесетак корака даље, острво урања у тишину, коју наруши тек понека сирена са трајекта или звук бродског мотора.
Изнад југоисточног крака острва боровима је опасан и Маузолеј са спомен-костурницом, од белог камена, изграђен 1938. Када се гледа с мора, само се назире кроз стабла. Изнад улаза у ово здање постављен је тропољни грб Краљевине Југославије са симболима српског, хрватског и словеначког народа. Тек као подсећање на земљу створену након што су за њу положили животе и они који овде почивају.
Мало даље је и камени крст – прво спомен-обележје сахрањенима на овом месту – који је краљ Александар Карађорђевић открио 1923. године.
Са платоа испред Маузолеја, кроз борове се пробија поглед на Плаву гробницу, море у које су полагани преминули војници, када више није било простора да се сахрањују у каменитом тлу Вида. Између Маузолеја и Плаве гробнице је светионик, на самом југоисточном гребену Вида.
Од те стране острвцета до Крфа има тек нешто више од 1.000 метара, па се јасно виде симболи тог града – лука и две тврђаве, а назиру се и венецијанске, француске и британске грађевине подигнуте када су ове силе владале Крфом и оставиле овде свој траг и печат.
Наспрам њих стоји Видо као место где су Срби и њихова тешко страдала војска утемељили свој Јерусалим. Грчке власти никада нису дозволиле да се ово острвце комерцијализује и претвори у посећено туристичко одредиште. Видо је било и остало место ходочашћа.
Извор: Политика
