Митрополит Венијамин: шта ће нама чланство (у ССЦ)?

Справославни, или VIII Васељенски Сабор?

20.04.2016. год.

Митрополит Владивостока и Приморја, Венијамин, позива на повлачење из Светског савета цркава…

19. априла на Православном Свето–Тихонском Универзитету хуманистичких наука, са благословом Његове Светости патријарха московског и све Русије Кирила, одржана је конференција под називом„Свеправославни Сабор: мишљења и очекивања”. Конференцији су присуствовали истакнути епископи, свештенство и лаици. Међу онима који су морали учествовати на конференцији је један од најутицајнијих епископа наше Цркве, митрополит Владивостока и Приморја, глава приморске митрополије Венијамин (Пушкар). Иако митрополит није могао да дође у Москву, послао је свој пресудни говор за конференцију о теми због које је посебно забринут. Фотокопију његовог писма добили су сви учесници конференције. Пошто је мишљење митрополита Венијамина важно за многу децу наше Цркве, нудимо нашим читаоцима овај документ, написан у форми жалбе упућене ректору Православног хуманистичког Свето–Тихонског Универзитета, протојереју Владимиру Воробиеву.

Конференција Свеправославни Сабор: мишљења и очекивања

„Високопреподобном протојереју Владимиру, ректору Свето–Тихонског православног Универзитета за хуманистичке науке,

Поштовани епископи, свештеници, оци, браћо и сестре – сви учесници састанка о будућем Свеправославном Сабору. Поклањам вам се и жао ми је што нисам могао доћи у Москву, на Универзитет Светог Тихона, да разговарам са вама о најважнијим питањима везаним за нашу веру и црквени живот, која су припремљена за пресудни православни сабор.

Пре свега, хвала Богу, Његовој Светости патријарху и Светом Синоду што нам дају прилику да учествујемо на конференцији и слободно изразимо своје ставове о предстојећем Свеправославном Сабору.

Јa не претпостављам чега ће више проистећи из предстојећег Сабора по нашу Цркву: користи или штете, мира или верског раздора, љубави или зла. Али, ако је проблем постављен, неопходно је да покушати да се реши што је боље могуће са најмање штете, ако не и потпуно без утицаја на нашу веру. Мислим да ће бити опасно за цело православље, уколико Свеправославни Сабор потврди и усвоји наше учешће у екуменском покрету. Самим тим ми одступамо од пуноће Христове истине. Ево зашто: чим уђемо у Светски савет цркава, а наша Црква је већ ушла, постајемо учесници и треба да прихватимо његову повељу, у којој се наводи да ниједна конфесија, члан Светског савета цркава, не поседује пуноћу истине. Пуноћа истине ће се достићи тек када се све религије уједине у једну. Такву природу Светског савета цркава нико није одбацио. И Декларација из Торонта је не одбацује. Међутим, она даје Православној Цркви слободу да мисли о себи као Једној, Саборној и Апостолској Цркви, али то не негира суштину екуменске концепције. Као, мислите о себи како желите, само учествујте, а ми ћемо самоуверено и доследно следити свој курс, нека пси лају, али караван ће ићи својим путем. Браћо архијереји, размислите, да ли су се оснивачи екуменизма покајали и одрекли свог ђавољег плана креирања јединствене лажне цркве у доласку антихристовог царства, или је Светски савет цркава трансформисан Светим Духом у другу организацију, можда постоји нешто што ми, неупућени, још увек не знамо?

Не, драга браћо, не будимо у искушењу – све у суштини остаје исто: сатана не устаје против сатане, код ње нема поделе, тамо делује ђаволски метод: корак напред, два – назад, и још много другог, што је скривено од нас под велом масонске тајне. Али, чак и да се Светски савет цркава искрено одрекао своје основне ђаволске идеје и позвао нас православце да постанемо чланови јер имамо непромењену веру, шта ће нама чланство? Ми и без тога можемо носити апостолско проповедање широм света исто као протестанти и католици. И то није лицемерје. Али изнад свега, нужно је да свој народ окренемо Христу, духовно обогаљени Совјетском атеистичком пропагандом. Током нашег учешћа у екуменизму нисмо обратили у православље ниједног  „Билија Грејема“ (Били Грејем је евангелистичка секта, види овде), а колико смо изгубили својих, посебно младих људи.

Према томе, браћо епископи, да не бисмо скренули са истинитог Христовог пута,питаћемо Његову Светост патријарха и Свети Синод да пре почетка Свеправославног Сабора изузму нашу цркву, по узору на Грузијску и Бугарску Цркву, из учешћа у екуменском покрету. Ако се бојимо, као што неки кажу, самоизолације, могуће је да привремено постанемо посматрачи, као што то чини римска црква. А долазећи из чланства Светског савета цркава, лакше нам је убедити Свеправославни Сабор и друге православне цркве да је учешће православних у екуменизму непотребно.

Ваља увек избегавати она друштва и људе који су
заражени безверјем (јересима или другим пороцима),
да се не бисмо заразили њиховом болешћу и пострадали,
јер Свето Писмо каже: „С преподобним ћеш преподобан бити…
и с непослушним ћеш се развратити.“

Св. Макарије Оптински

То је отприлике све што сам хтео да кажем о учешћу православних цркава у екуменском покрету. Моја туга није само због мене самог, већ и због Руске Православне Цркве, целог православља. Ако неко жели да побије моје аргументе и сумња у моју интуицију, нека побија и сумња – то је његово право, јер је Господ дао човеку слободну вољу да направи избор, и ја сам свој направио одавно.

Помолимо се Богу да ојача православну веру у нама, и у оним епископима који ће учествовати у име Руске Православне Цркве на предстојећем Свеправославном Сабору. Бог нека је свима на помоћ.

Са љубављу у Христу, Венијамин, Митрополит Владивостока и Приморја, глава приморске митрополије.“

Извор: Православље живот вечни