Архиепископ Берлински и Немачки Марко: документа за Свеправославни Сабор уносе стрепњу
У згради Православног Свето-Тихоновског хуманитарног универзитета у Лиховој уличици по благослову Свјатејшег Патријарха Московског и целе Русије Кирила 19. априла је одржана конференција «Свеправославни Сабор: мишљења и очекивања», посвећена предстојећем Сабору.
Први заменик председника Архијерејског Синода Руске Заграничне Православне Цркве (РПЦЗ) архиепископ Берлински и Немачки Марко (Арндт) је на конференцији изјавио да су «текстови докумената, који ће бити размотрени на Свеправославном сабору на Криту, нејасни, замршени и уносе озбиљне стрепње у европске православне епархије».
Архиепископ Марко је скренуо пажњу, што се у дискусији разјаснило, да је дорада докумената због низа техничких момената отежана. Владика је истакао такође да би било погрешно да се говори о другим црквама, чиме може да се створи утисак да је Православна Црква само једна од њих. «У нацртима докумената Свеправославног Сабора могу да се нађу нетачне формулације», рекао је владика за време свог говора.
«Усвојен документ «Односи Православне цркве са осталим хришћанским светом» изазива опрезност с тачке гледишта еклезиологије.
Терминологија је замршена, нејасна и може да пружи повод за свакојака погрешна тумачења. У документу се говори да «Православна Црква констатује постојање других хришћанских цркава и конфесија у историји, које нису у контакту с њом» и стално се понављају речи «друге хришћанске цркве и вероисповести». За нас је таква терминологија неприхватљива, – скренуо је пажњу архиепископ.
Владика је истакао да «у документу одсуствује позивање на чињеницу да Цркву није само «основао» Господ наш Исус Христос, већ је она и Његово мистичко Тело, увек једно. И ако такву основу – Тело Христово – прихватамо, онда не може бити ни говора о мноштву цркава».
«У приватном разговору таква терминологија (на пример, «друге цркве») се понекад користи због бржег изражавања, али она је недопустива у званичном црквеном документу, који мора да буде беспрекорно тачан и јасан и да недвосмислено изражава оно Предање, које смо добили од Отаца, и које су они добили од Господа», истакао је архиепископ Марко.
Владика је такође обратио пажњу на то да се «нигде у тексту не дефинише подела између хришћана, полазећи од правила Светих отаца и канона Сабора, као последица раскола и јереси».
Он је истакао да се у Русији «с већом наклоношћу него у Европи» гледа на друге хришћанске конфесије, нарочито на протестантске заједнице. «Па ми живимо поред њих, и изоштреније запажамо такве ствари», додао је архиепископ Марко.
Према његовим речима, у разматраном документу се не говори о томе да се подела цркава, која траје и дан-данас, својевремено десила услед раскола и јереси. «Можемо да не говоримо сваки дан протестанту «ти си јеретик», али морамо то да имамо на уму», – истакао је јерарх.
Владика Марко је такође истакао да се «у документу стално говори о неком загонетном «хришћанском јединству», али нигде није речено шта је то. Ако имамо у виду «јединство верника у Христу» – «Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву», онда не можемо истовремено у истом документу да говоримо о мноштву цркава. О хришћанском јединству се говори као нечем «изгубљеном», а «успостављање хришћанског јединства» се прокламује као један од стално присутних циљева Цркве. Али ништа није речено о томе да ми позивамо оне, који су одступили од јединства, да се врате, да смо сведоци ми, а да нас то не испуњава гордошћу. Није наша заслуга што смо ми православни, Господ нас је позвао у Једну Цркву, и ми морамо да сведочимо истину, а не да је замагљујемо. Иначе испада да је Православна Црква само нека честица или комадић, а не нераскидива целина, коју чува Христос».
Он је поменуо да се у тексту говори да ово изгубљено јединство треба да се поново успостави, али до његовог поновног успостављања не може да дође магловитим путевима. Архијереј сматра да Православна Црква не може «тек тако изнебуха да каже како позива све да јој се врате». Такође, по његовим речима, немогуће је говорити о некој једнакости вероисповести.
«Имајући у виду све нејасноће, било би много лакше кад у свом речнику не бисмо користили реч «Сабор», већ реч «Свеправославно саветовање». То би уклонило сву напетост, која постоји у народу», закључио је архиепископ Марко.