Како да се спрече поделе и зарасту ране у РПЦ

категорија Православље / дана 20/04/2016 у 20:15 часова /

Недавни догађаји јасно показују да је ово изузетно тешко време за нашу Цркву. Препознајући ову чињеницу, сломљена срца, наша православна савест нам указује на то да су поступци нашег Великог Господина и Оца, Његове Светости Патријарха Кирила вид безочног непоштовање канонских прописа утврђених од Светих Отаца , у чије богоугодно порекло ми чврсто верујемо, и чије поштовање је обавеза сваког хришћанина- почетак је Обраћања групе окупљене око сајта „Глас верника“, који је настао као плод велике антиекуменистичке конференције руских клирика и мирјана 31. марта ове године у Москви под називом “Против екуменизма и раскола“.

Припрема, за хришћански свет судбоносног састанка у Хавани, са поглаваром ватиканским, спроведена је у најстрожијој тајности. О садржају документа тада потписаног, није био обавештен чак ни Архијерејски сабор Руске православне цркве, укључујући и сталне и привремене чланова Светог Синода. Тиме је грубо прекршено 34. апостолског правило,које строго забрањује да први међу епископима уради било шта а да није у сагласју са свима осталима (34. Епископи сваког појединог народа треба да имају, као главу, првог епископа. Без њега, а и он без њих, не могу ништа чинити. То је једномислије и на тај начин прославиће се Бог кроз Исуса Христа, и Отац кроз Господа у Духу; Отац и Син и Дух Свети).

Прекршен је и Устав Руске православне цркве , по којем Архијерејски сабор: одлучује о главним богословским, канонским, литургијским и пастирским питањима која се тичу како унутрашње тако и спољашње делатности Цркве; одређује карактер односа са неправославним конфесијама и нехришћанским верским заједницама, као и са државом и секуларним друштвом. Овај несумњиво канонски прекршај, заједно са контроверзном природом Хаванске декларације, који у многоме поткопава Светоотачко учење Цркве, у ствари отвара пут до постепеног продирања јеретика-паписта на канонском подручју Руске православне цркве, и ствара озбиљну конфузију међу њеном верномм децом. До данас, не само велики број из редова свештенства, па чак и неки епископи (као владика Лонгин) престају да помињу патријарха, изражавајући у многоме снажно неслагање са Хаванском декларацијом, као и документима из периода пре историјског састанка(Шамбези). Многи од нас виде да је у стилу Његове Светости да самовољно доноси кључне одлуке нарушавајући саборност Цркве , и тако у ова тешка времена утире пут за јачање расколничког расположења у нашој Цркви и заправо подрива националну безбедност Русије.

„Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири.“

Свети Митрополит Филарет Московски

Људи не схватају зарад чега је постојала потреба да се на такав начин припрема и на крају крајева и одржи такав састанак, да се прихвате веома двосмислена документа, са тенденцијом да се на крају изједначи Света Православна Црква и папистичка јерес, да се заговара јединство и јединственост са римокатолицима и осталим јеретицима, и да се без икаквог ограђивања бесрамно пусти јерес екуменизма у цркву, потписивањем званичних црквених докумената.

Излагањем безбожности модерног света, Његова Светост заједно са својим непосредним окружењем без икаквог оправдања у ствари пориче Светоотачко тумачење папства као јереси, стајући у службу злогласне „богословске отворености“, што на крају доводи у питање саме темеље и догме Цркве ,које су Свети Оци поставили. Многи људи питају, на чему се заснива живот наше Цркве: на стабилности, у основама инспирисаној светим канонима и догмама, дефинисаним деловањем Светих отаца васељенских и помесних сабора како би опстала пунота Цркве, или на нестабилном тлу из краткорочних и произвољних политичких разлога и самовољом појединаца, чак и ако се улаже Високо духовно достојанство?

Ваше Високопреосвештенство, и Светости!

Ми, верна чеда Цркве, не желимо и не можемо допустити раскол, из страха да било чиме па макар ћутањем ,индиректно учествујемо у цепању ризе Христове, не можемо остати равнодушни на ружење Православља, јер не треба да се жртвује света вера како би се сачувало формално јединство црквених институција. Најбољи и најбезболнији начин да се превазиђе „криза са врха“ у нашој Цркви -био би да се на иницијативу владајућег архијереја , хитно сазове Архијерејски Сабор. Тако, апелујући пре свега на одговорност, коју као водећи архипастир имате када је у питању судбина наше Помесне Цркве , преклињемо вас као деца, да иницирате сазивање Архијерејског сабора , ради:

Aнализе састанка у Хавани и потписивања Хаванске декларације , као и анализе нацрта докумената за предстојећи Свеправославни сабор, објављених у складу са одлуком поглавара помесних Православних Цркава у Шамбезију,(21-28.јануарa 2016). Посебно документа: “Мисија Православне Цркве у савременом свету“ , „Однос православне цркве са остатком хришћанскогсвета“ „, “ Света Тајна брака и брачне сметње”, на које има највећи број приговора, не само међу свештенством и мирјанима, него и међу архијерејима помесних Цркава, као што су грузијски, бугарски, Грчке и Кипра.Неопходно је да се изврши контрола свих ових докумената у складу са правилима Свете Православне Цркве и искажу јеретичке позиције у њима. Анализирајући саме документе и реакцију јавности, постоји потреба да се ревидира одлука Светог Архијерејског сабора , (2-3 фебруара 2016), која у параграфима 1-3 изражавају пуну сагласност о усвајању докумената за Свеправославни Сабор, који је наводно „у свом садашњем облику, не крше чистоту православне вере, и не одступају канонског предања Цркве „.Такође, захтевамо да се одложи одржавање „Свеправославног сабора”, да би се у најмањем- постигло потпуно јединство свих чланова Помесних Цркава а по основу свих предложених докумената.
Потврдите законитост решења Сабора РПЦ из 1983. године, које је потврђено приликом спајања са Московским Патријархатом 2007. године, о признавању екуменизма као јереси , јер је свако инсистирање на постојању многих хришћански цркава супротно Символу Вере, и потребно је да осудите заједничке молитве са неверницима.
Учините подвиг у име јединства Цркве дајте пример понизности, и покајте се, сви колективно, а не само Патријарх, због : заједничких молитви са јеретицима, кршења Апостолских правила и канона Светих васељенских сабора, а сви остали који нису покушали да им стану на пут су саучесници у њиховом огреховљењу.
Сазовите Помесни Сабор РПЦ, који је способан да у име Руске православне цркве потврди одлуку Светог Архијерејског Сабора .

Молимо одговор oд Вас, као архипастира, на ове четири тачке. То су кораци који могу залечити ране, да нестану поделе и да у сусрет предстојећим активностима буду тест који ће потврдити саборност наше руске православне цркве.

Молимо се за вас, да вас Свемилостиви Господ укрепи на тешком путу архипастирства. Тражимо благослов и молитве светих, верници Руске православне цркве – учесници у јавној расправи у Москви 31. марта 2016. (више од 400 људи).

У име и за рачун чланова:

Предсједавајући Организационог одбора – ВЕЛИКА В.В.БОИКО

Извршни секретар Организационог одбора – В.Е.ХОМИАКО