АКО И ПОГИНЕ – ПОБЕДИЋЕ

Можда се сећате свештеника РПЦ у Украјини коме је прећено смрћу, јер је причешћивао припаднике специјалне јединице МУП Беркут, храбрећи их да Бог не може бити са украјинским фашистима.

Ради се о протојереју Алексеју Јефимову, бившем настојатељу храма кијевске епархије – преподобних Антонија и Теодосија Печерских, у украјинском граду Васиљкову недалеко од Кијева. 27. фебруара 2015. године, његов надлежни архијереј, митрополит Онуфрије, премешта га у манастир Светог Преображења, у округу Обуков, подлежући притиску града, због наводних тензија које отац Алексеј изазива својим анти-украјинским ставом.

У фебруару 2014. године, током сукоба власти и опозиције у Кијеву, отац Алексеј је пружао подршку припадницима Беркута, који су бранили владин кварт и улицу Грушевског од демонстраната са „евромајдана“. Тамо је служио молебан и причешћивао припаднике специјалне јединице, а затим је одржао проповед у којој је позвао Беркутовце да стриктно поштују преузете обавезе, нарочито заклетву коју су положили приликом примања у службу.

Тако данас, и отац Алексеј поштује своју обавезу, и своју заклетву, одричући се општења са својим надлежним архијерејем, митрополитом Онуфријем кијевским, и патријархом Кирилом, због њихових општења са јеретицима.

Четвртог априла ове године, писмо протојереја Алексеја уручено је митрополиту Онуфрију, у коме он каже:

„Ваше Преосвештенство,

У текућој години догодила су се два судбоносна догађаја у животу Руске Православне Цркве, према којима се не може остати равнодушан с обзиром на садржај тих догађаја, и то ме је приморало да изразим свој став у вези са свим што се дешава.

Другог и трећег фебруара ове године, Архијерејски сабор РПЦ једногласно је одобрио документ који је усвојен на састанку у Шамбезију у јесен 2015. године, а који је објављен у јануару 2016. године. У њему је у тачки 6. одређен однос Православне Цркве са осталим хришћанским светом. Ова тачка садржи у себи нескривену проповед екуменизма, а и намеће да екуменизам мора да буде обавеза православног исповедања. Међутим, екуменизам је јерес, или зборник свих јереси. То потврђује мишљење светих отаца, православних светитеља РПЦ и других помесних цркава. На пример, преподобног Јустина Поповића, светог Аверкија Таушева и, такође недавно прослављеног на Руском Архијерејском Сабору, светитеља Серафим Собољев и других.

12. фебруара ове године, одржан је састанак римског папе Франциска и патријарха Кирила Гунђајева у Хавани. На овом сусрету патријарх Кирил је својим ставом јасно нагласио да сусрет има „верски“ карактер. Он је јасно представио папу као поглавара помесне сестринске цркве. А пре свега, донесен је документ назван Декларација, у којем је све то већ било забележено и спремно детаљно написано, па је потврђено личним потписима обеју страна. У једној од проповеди коју је одржао патријарх Кирил по повратку из Хаване, он је предложио да се успостави мораторијум на дефинисање римокатолицизма – латинства, као јереси. То јест, нама православним хришћанима, предложено је да се одложе као лажна и неактуелна, застарела и неважећа учења Светих отаца и њихових одлука на Саборима да је латинство јерес. Нама се предлаже да заменимо учење Светих отаца богословским мишљењем патријарха Кирила и митрополита Илариона Алфејева и сличних јеретичких јерарха.

Сви ти тужни догађаји и документи заједно сведоче о пуној јеретичкој разобличености и убеђењима патријарха Кирила и митрополита Илариона и њихових истомишљеника, уз једнодушно одобравање архијерејског сабора изложеног документа тог јеретичког учења, подижући јерес екуменизма и католицизма на ниво саборног исповедања у РПЦ као јеретичку доктрину. То значи да је у РПЦ јерес заузела владајући, Господствени положај.

Ваше Преосвештенство, имали сте довољно времена од одређених догађаја до данашњег дана да одговорите јавно, ограђујући се од јереси, бар кроз црквене заједнице или други начин, од јереси која је заузела високи положај у РПЦ. Ви то нисте урадили. А уместо Вас одговарају, не бојећи се, и одавно не бежећи, неки други архијереји и свештеници, који су предузели одлучујуће кораке да одговоре јеретизму и јеретицима разоткривајући их. Ваше ћутање у овом случају се оцењује као одобравање душепогубног безакоња јереси и богохуљења над светим предањима и учењима Светих отаца. Сви ти моменти се јављају како крајње опасни за чин спасавања сваког православног хришћанина.

Водећи рачуна о свом спасењу, а такође је то и главна брига сваког православног хришћанина, ја сам принуђен да вас подсетим да, сагласно 15. правилу, другог дела, дводелног Константинопољског сабора, руковођен у духу проповедања учења светог Теодора Студита, посебно изложеног у писмима својим духовним чедима у време доминације јереси у цркви, и ја прекидам општење са патријархом Кирилом Гунђајевим и са Вама. Јеретик не може да буде ни епископ, ни свештеник, ни монах. Општење са јеретицима је изузетно опасно, душесиромашно и душепогубно за чин спасења сваког православног хришћанина. Желим Вам брзо покајање и повратак под окриље Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве. Амин.

Обичан свештеник кијевске епархије РПЦ, протојереј Алексеј Јефимов, 30. марта (17. по јулијанском календару) 2016. године од рођења Христовог, на празник Светог Алексија човека Божијег.“

У наставку приложеног снимка отац Алексеј коментарише јеретичку активност лажипатријарха, како га он назива, Кирила, и још више митрополита Илариона Алфејева, као и других епископа, обичног свештенства и равнодушних лаика у РПЦ. Говори о смртоносној политици коју РПЦ води, самовољи црквеног руководства, архијереја РПЦ, и колективној одговорности због умножења грехова који воде Цркву у уништење. О гноју који се гомила већ дуго времена и излази сада на површину на општу очигледност.

Он истиче нужност доношења закључака и делања у оваквој данашњој ситуацији, као и појаву спречавања истог ширењем страха о расколу. Неопходност велике борбе која предстоји, па чак и силаском у катакомбе, иако је то тежак и трновит пут без удобности. Он сматра да је једино решење строго придржавање црквеном предању, чину богослужења, аскетској пракси, свему ономе што чини скелет духовног живота. „Ако је нужно ићи у катакомбе, ићи ћемо у катакомбе. Све су то средства борбе а нису раскол, којим нас плаше. То је једна неопходност наше припреме за победу. Амин!“

„Борећи се за Крст Часни ти се бориш за једини прави пут живота, за једну живу истину, и за једини истинити живот. А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће.“

Свети владика Николaj Србски

Отац Алексеј је говорио 2014. године да је на листи за одстрел због подршке официрима Беркута – један од првих. Он је и један од првих у свештенству РПЦ који устају против јеретичког врха исте. И нека би дао Бог да буде само један од првих, а не и од последњих, који ће кренути истим путем.

Извор: Православље живот вечни