Нисам познавао Александра Прохоренка. Не знам ништа о његовој прошлости, његовим сновима и надама за будућности. Али знам да је херој који никада неће бити заборављен и да је разлог за који је жртвовао свој живот праведан.

prohorenko

Александaр Прохоренкo (Извор: Фејсбук)

Историја рата и сукоба је преплетана примерима индивидуалног хероизма и храбрости који помажу да се разабере величина улога око кога се води борба, и како они утичу на историју и судбину милиона људских бића, и на генерације које још нису рођене.

Сама природа конфликта намеће да се открије најбоље и најгоре у људима, а циљеви сваке стране укључене у борбу одређују да ли ће прво или друго привући већу пажњу. На пример, да ли ико верује да нема разлике између војника Вафен СС-а који су спроводили бруталну окупацију делова Совјетског Савеза током Другог светског рата, и војника Црвене армије који су пали у епској борби против њих? Или шта је са небројеним хиљадама Вијетнамаца који су изгинули док су пружали отпор америчкој инвазији и окупацији њихове земље током 60–их и 70–их година прошлог века.

У сукобу у Сирији, Александар Прохоренко ће заувек симболизовати храброст оних који се супротстављају најварварскијој и најнехуманијој идеологији који је свет видео још од споменутог Вафен СС-а и његовог продора у Совјетски Савез, када су убијали и уништавали свако живо биће које би им се нашло на путу у служби нацизма.

Двадесетпетогодишњи Рус је убијен док је обављао специјалну операцију у окупираној Палмири. Пре него што ће град ослободити Сиријска арапска армија и њени савезници на земљи, његова улога је била да идентификује и проследи координате мета Исламске државе у граду како би били изведени ваздушни удари. Самим тим његова мисија није могла бити опаснија. Ово се испоставило као тачно када су његову позицију открили терористи Исламске државе и када су почели да му се приближавају. Схватајући шта се дешава, и не желећи да буде заробљен, Александар је позвао да се по његовом положају изврши ваздушни напад.

Немогуће је писати о овом младом момку и његовој храбрости без осећања да речи тешко могу да искажу оно што се десило. Његова смрт, начин на који је до ње дошло, је изразит подсетник да је реч о бруталном сукобу у коме се боре и у коме ће победити млади људи који су спремни да превазиђе све препреке. Њихова способност да ураде овако нешто, суочени са великим тешкоћама и ужасима, заснива се на уверењу да се боре за циљеве који су за добробит човечанства. Те циљеве Александар Прохоренко дели са свим руским војницима који су на дужности у Сирији – као и са хиљадама сиријских, либанских, иранских и курдских војника и добровољаца. Без обзира што су видели другове, пријатеље и чланове породица како страдају претходних пет година они настављају да се боре и да ризикују све оно што им је преостало.

Када се говори о размерама Прохоренкове храбрости речи ветерана, некадашњег америчког маринца Гордона Дафа су право откровење. Упоређујући ефикасност руске ваздушне кампање у Сирији и њеног америчког парњака, Даф пише: Оно што смо видели у Сирији било је руско успостављање команде за неколико дана на малом аеродрому, распоређивање четрдесетак авиона, позивање медија да све посматрају и почетак борбених операција. То су извеле ваздушне снаге које нису изводиле знатније борбене операције више од 25 година.

Он даље наставља: Гледали смо авионе који са лакоћом разарају мете које су Американци промашивали или превидели, или које, по речима америчких пилота, они нису смели да гађају. Амерички пилоти су способни за овакве операције, имају искуства, имају и одговарајућу опрему али из неког разлога – што су спремни да кажу једни другима и људима од поверења – против Исламске државе њима су везане руке.

То не важи за Русију.

Дан за даном, руски пилоти су успевали да униште командна места, места за обуку, збришу конвоје за које Американци тврде да их не виде, резерве муниције и хиљаде и хиљаде камиона за превоз нафте које су амерички пилоти желели да униште месецима.

Најупечатљивије, Даф преноси: Оно што се не саопштава је да прави Американци који се боре у ратовима високо цене своје руске колеге и шта су они постигли. Амерички пилоти су желели да добију важне мете које су Руси уништили уместо да их приморавају да бацају велике количине бомби на напуштена насеља северно од јорданске границе што је забележено и у рапорту руске команде из новембра 2015. године.

Када мислим шта разбесни америчке пилоте, помислим на сенатора Линдизја Грејема из Јужне Каролине. Грејем и његов блиски пријатељ Џон Мекејн су добри пријатељи „умерених сиријских побуњеника“ у које се, ваљда случајно, убрајају и Исламска држава и ал Нусра.

За само неколико месеци руске интервенције у рату у Сирији, која је, не треба заборавити, подразумевала велики ризик с обзиром на број држава које су у њега укључене, директно или индиректно, и због логистичких потешкоћа и планирања, свет је посведочио лицемерје и двоструке стандарде западних влада и њихових савезника у региону.

У вези са овим, Александар Прочоренко је разорио мит о негативној улози Русије у овом сукобу. Насупрот томе, овај млади руски војник придружио се онима чија су имена сведочанство снаге људског духа суоченог са неправдом и тиранијом.

Слава им!

dzon-vajt

Џон Вајт

Џон Вајт (John Wight)  је писао за низ новина и вебсајтова широм света укључујући Индипендент, Морнинг стар, Хафингтон пост, Каунтерпанч, Форин полиси и друге. Редован је коментатор за Раша тудеј и Би-би-си радио. Написао је мемоаре о петогодишњем животу у Холивуду где је радио у филмској индустрији пре него што се посветио антиратном активизму у Сједињеним Државама после терористичких напада на Њујорк 9. септембра 2001. године. Тренутно ради на књизи која се бави улогом Запада у Арапском пролећу

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

Извор: Стање ствари