Текст обраћања Епископа Петра настојатељима и настојатељицама манастира Унгенско-Ниспоренске Епархије

Настојатељима и настојатељицама 

манастира Унгенско-Ниспоренске Епархије 

Данас се налазимо у тако оптерећеном и тешком временском периоду, кад се на Цркву Христову усмеравају све могуће провокације. Нарочито је опасна савремена јерес, која се назива екуменизам. Ова јерес покушава да поремети концепцију и начела Цркве, као и да промени догмате Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Преподобни Јустин Поповић, богослов XX века, не назива узалуд екуменизам «свеопштом јересју века».

Упознавши се са обраћањем монашких заједница (260 људи), настојатеља и настојатељица манастира Унгенско-Ниспоренске Епархије у погледу „Светог и Великог Сабора Православне Цркве“, који ће се одржати у јуну 2016. године, као и у погледу припремних докумената Свеправославног Сабора, с тугом признајем да текстови докумената садрже грешке и моменте, којима се крши православно вероучење (Црква је Једна, али истовремено постоје и „друге Цркве“). Други проблем „Свеправославног Сабора“ је то што се назива „Васељенски“.

Васељенски треба да се назива Сабор целе Православне Цркве, који је уз то „последња инстанца у стварима вере“, али он не може да не призна Васељенским оне Саборе, који су се одржавали у време светог Фотија Великог и светитеља Григорија Паламе (Сабори, који су осудили папске јереси – филиоке, првенство папе и тварнују благодат). Кад би он осудио све горе наведене јереси, онда би с правом могао да се сматра Сабором исте части као што су Васељенски Сабори.

Потврђујем да сам противник јереси екуменизма и екуменистичког учења. Такође признајем да припремна документа Свеправославног Сабора садрже грешке, те да је неопходно да се измене и анализирају у светоотачком духу и у црквеној традицији осуде екуменизма.

Ако овај Сабор призна екуменизам и «Светски Савет Цркава», а не осуди, онда сматрам да је наше учешће на Свеправославном Сабору немогуће. Пуноћа Цркве чува и не мења православно вероучење, које смо наследили од светих апостола и светих отаца. Преподобни Теодор Студит осуђује све оне, који се дрзну да се супротставе светим оцима.

Христос је назвао Цркву Саборном, зато што она чува право исповедање вере, без које нико не може да се спасе. Многи кажу да се Свеправославни Сабор неће бавити стварима догмата, да неће променити црквени календар и постове, монаштво и богослужење. Али они не кажу да ће се променити догмат о Цркви (догмат је вечна истина, коју је открио Бог и која је неопходна за спасење људи). И [ћутљиво признају] идеју о томе да у Цркву уђу све које су отпале од Цркве, које наводно имају благодат, апостолско наслеђе и спасење, [прихватајући назив «хришћанске цркве и конфесије»].

Сматрам да [Православна] Црква треба да изађе из Светског Савета Цркава и да се строго држи богословских и црквених термина, као и да [је неопходно] да осуди екуменистичка документа Руске Православне Цркве.

Постојање секташких молитвених домова у нашој Епархији је тешко бреме, које Ви и ја носимо. Забрана прозелитизма на међурелигиозним скуповима и у Светском Савету Цркава никако не доприноси враћању заблуделих под окриље истинске Цркве. Међуконфесонални сусрети и молитве између православних и осталих наводно «хришћанских конфесија» (католици, протестанти, лутеријанци и други) нарушавају православну свест верника.

Узносимо молитве да нас Свемилостиви Господ укрепи при уношењу светлости истине у срца пуна жудње, као и да сваки дах хвали Господа у Духу и Истини. Са сваким даном то је све теже чинити, пошто екуменистички покрет изједначава Православну Цркву са свим заблудама, и верници више не могу да разликују истину од лажи. Осим обраћања настојатеља и настојатељица манастира, неки свештенослужитељи и мирјани су се обраћали епархијској управи са истим овим прибојавањима у погледу Свеправославног Сабора. Са сваким од њих смо разговарали по 3-4, па чак и 5 сати.

Вољени моји!

Налазимо се у периоду Великог Поста, и зато Вас упућујем на пост и молитву речима светог Анфима: „Молитва није тешка ствар. Молитва је унутрашње стање. Молитви су потребни пост и бдењије. Од поста страсти слабе, а бдењије их уништава. Молитва даје човеку крила, узноси га на небо и дарује му божанствене дарове“. Укротимо наша тела и страсти, и смирено се помолимо Свемилостивом Господу, Који је Давалац свих блага, да Он нас, Своју духовну децу, не препусти злостављању лукавог. Господ наш у Тројици Свети, Који се слави и Коме се клања, Отац, Син и Дух Свети, Који Својом мудрошћу све надгледа, уређује и учи нас да „без Мене не можете чинити ништа“ (Јн. 15, 5).

Као резултат састанка са свим настојатељима и настојатељицама манастира наше епархије, донета је одлука да и надаље помињемо јерархе Цркве, али у знак протеста због докумената Свеправославног Сабора до његовог почетка да објавимо стање свеопште молитве на целој територији Унгенско-Ниспоренске епархије. Текстови докумената нису дефинитивни, због тога гајимо наду да ће се они преиспитати у светотоотачком духу. У свакој парохији је постављен распоред непрестаног читања Псалтира.

Монаштво добија благослов да пре почетка такозваног «Свеправославног Сабора» чита свакодневну молитву Исусову триста пута, Пресветој Богородици сто пута, свим светима педесет пута и Ангелу хранитељу педесет пута. Полуноћницу и јутрење треба вршити у 24.00 ноћу. Такође треба читати псалтир и уздати се у речи Христа: «Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се» (Мт. 7, 7). Станем добре, станем со страхом, вонмем во исповедањији Православној Вјери»

+ ПЕТАР
ЕПИСКОП УНГЕНСКИ И НИСПОРЕНСКИ 

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ