Мухамедов наследник обнавља Христов гроб

категорија Црква / дана 13/04/2016 у 10:34 часова /

Муслимански краљ је послао донацију патријарху Грчке Православне Цркве Јерусалима за трошкове реновирања Гроба Господњег, као нови гест хришћанима од јорданске краљевске породице, али и политички потез поновне превласти Амана над Јерусалимом, јавља “ватикан инсајдер” данас.

“Његово Величанство Абдулах II је упутио краљевску донацију (макруму), из свог личног буџета, за рестаурацију гроба Исуса Христа у Цркви Светог Гроба у Јерусалиму” – ово је објавила јорданска новинска агенција Петра, наводећи званично писмо хашемитског суда Грчко-Православном Патријарху Јерусалима, Теофилу III.

То значи да ће један муслимански краљ, директан наследник Мухамеда Пророка бити тај који ће сносити трошкове око обнове Светог Гроба, место сахране и Васкрсења Господњег у Јерусалиму, најцењеније место у хришћанству већ вековима.

Рестаурација је најављена пре две недеље, у повечерје када западни свет слави “ускрс”, од стране три „хришћанске“ деноминације, које историјски деле јурисдикцију над најважнијом црквом у Јерусалиму: грчки православци, латини (заступљени фрањевцима у Светој земљи) и Јермени. Потреба за обновом се јавила због урушавања структуре, прогресивне промене малтера усред влаге која произилази од даха хиљада ходочасника и дима од свећа.

Већ постоји пројекат за интервенцију развијен од стране Националног техничког универзитета у Атини, уз који стоји и сагласност свих страна. Очекује се да ће радови трајати 8 месеци и да ће бити завршени почетком 2017. год. До јуче је, међутим, било договора да ће интервенција бити финансирана од стране три верске деноминације, из јавних средстава Грчке и приватних добротвора.

Саопштење из Амана сада мења карте на столу, патријарх Теофил III, поглавар најбујније хришћанске заједнице у Светој Земљи, је одмах поздравио овај подухват.“Његово Величанство Краљ Абдулах, оличује у делима, не само у речима, коегзистенцију између муслимана и хришћана широм света, а посебно у Светој Земљи,” коментарише даље агенција Петра говорећи о донацији.

“Улога коју има Јордан у заштити хришћанског присуства у Светој земљи је јасан и неоспоран” – наставља даље патријарх Теофил, “краљ Абдулах са великим напором предводи Јорданце сејући семе љубави и братства између муслимана и хришћана у овој ери у којој секташки ратови сагоревају читаве државе, као што то можемо видети”.

Али такође постоји и политички аспект, који није безначајан у избору јорданског краља Абдулаха. То је исто подвукао патријарх Теофил III, дајући краљу хашемита титулу ”чувара и кустоса светих места хришћана и муслимана у Јерусалиму”. За јорданског краља финансирање обнове Христовог Гроба је начин потврђивања његове превласти на свим светим местима, која су до “шестодневног рата” 1967. год. била под јорданским суверенитетом.

Светиње у Јерусалиму су оне хришћанске, али и џамија Ал-Акса и “Камена купола” на шеталишту изнад Зида плача. Исти мировни уговор потписан између Израела и Јордана деведесетих година у речима признају ову историјску улогу хашемитске Краљевине; у пракси, међутим, та улога у Јерусалиму који јеврејска држава сматра њеним јединим и невидљивим капиталом, постаје “ужарено” око “Светог Града”.

Дакле, постоје разни планови и мотивације који су испреплетени у одлуци коју је донео краљ Абдулах. Битно је поменути и то, на крају, да у својој изјави патријарх Теофил III донацију Јордана повезује изричито са “Омеровим пактом”, уговором потписаним 637. године, у време освајања Јерусалима од стране Арапа, између потчињених хришћана и муслиманских освајача. Том приликом је калиф Омар, други Мухамедов наследник, из поштовања оставио базилику Светог Гроба хришћанима на коришћење, не претварајући је у џамију. Захваљујући том фундаменталном калифовом гесту Свети Гроб је преживео хиљаде невоља које су дошле кроз дуге године историје Јерусалима. А сада, у време када самопроглашени калиф скрнави хришћанска места у Сирији и Ираку – потврда Омаровог пакта је јасна порука муслиманском свету утемељена на њиховој историји и идентитету.