 |
| Испред манастира Грачанице раније су били стационирани окупаторски војници ради обезбеђивања објекта. Једино што су обезбеђивали, били су они сами. Није забележен случај да су спречили неки злочин а било је их је. Oд провоцирања из аутомобила у пролазу до бацања бомби на пијацу, када се возило из којег је бомба бачена удаљило у пратњи британског КФОР-а, а свакакo најтежи случај јесте убиство Димитрија Поповића управо у правцу о коме гледа војник на фотографији, неких 50-так метара одатле. Убице су отишле са места злочина пролазећи поред ових војника. Oд пре неколико година ни њих више нема да „обезбеђују“ манастир и насеље. То сада чини тзв. косовска полиција под командом такозване „републике Косово“, односно шиптарских сепаратиста. / Фото: Иван Максимовић – КМ Новине |
Један од разлога је и тај што овдашњи Срби не верују ни у једну службу да им може помоћи и не виде сврху да им се обрате.
Случај Анђелије и Александре доспео је у медије али колико има случајева да се то није десило, да су прећутани? Изгледа и превише јер, како је и рекла мајка ових српских девојчица „то је наша свакодневница“.
Трагом овог догађаја новинари шиптарске телевизије из Приштине, редакције на српском језику, навели су и случај српске девојчице из Грачанице од пре само месец дана када се сличан покушај десио и Христини Живић, што је потврдио за РТК 2 њен отац Бојан. Он такође није пријавио случај, јер сумња у ефикасност полиције.
„Није први случај, исто се десило и мојој братаници. Мој брат је пријавио случај, ја нисам“.
“Девојчица се враћала из школе и ту код ресторана Огњиште непозната кола су стала и позвали су је да уђе. Она се уплашила, почела је да плаче и побегла кући. Ми нисмо били код куће, али моји родитељи јесу, дете се једва повратило. Школа је ту близу, али ето, нико не предузима мере. Није први случај, исто се десило и мојој братаници. Мој брат је пријавио случај, ја нисам“, казао је Бојан Живић.
У полицијској станици у Грачаници потврдили су нам да ова два случаја нису пријављена, али да ће истрага свакако бити спроведена и да ће бити појачане безбедносне мере. Они такође апелују на грађане Општине Грачаница да било какву врсту напада пријаве полицији, као би на време биле предузете неопходне мере.Међутим, досадашње искуство показује да су све пријаве биле узалудне јер ни један злочин над Србима на Косову и Метохији кажњен.
Ови случајеви су заиста српска свакодневница јер је у Косовској Митровици било такође три покушаја киднаповања деце у само десетак дана током новембра прошле године. Тада је један од нападача, Шипар, ухапшен тако што су га локални Срби зауставили и спречили да побегне док полиција није стигла. касније су из полиције навели да су „ефикасном акцијом“ привели нападача. И он је прошао је без готово без икакве казне, тек са прекршајном пријавом, иако у свом досијеу има преко 30 кривичних дела!
И тада су локални медији на српском језику, који су или на буџету Владе из Београда или појединих „амбасада“ земаља које које подржавају отцепљење Косова и Метохије, попут САД, Британије и Немачке, извештавали да се не ради о покушајима киднаповања већ да су злочинци „разговарали“ са децом што је теорија коју је и тзв. косовска полиција заступала те није пронашла „елементе кривичног понашања“ због којих би гонила отмичаре у покушају.
Овакво стање било је незамисливо пре Бриселског споразума, макар на северу Косова и Метохије, када су сваком злу широм отворена врата.
Тешко је отети се утиску да Влада Србије, односно властодршци, не желе управо такво стање на терену и терор над Србима. Недавно је МаркоЂурић препоручио укидање Универзитета у Косовској Митровици за који сам каже да је ослонац и стуб опстанка Срба у покрајини, дакле одлично је свестан значаја те институције а наређује њено гашење док је Александар Вучић пре два дана изјавио да га Косово и Метохија не брину, већ Босна.
