Преподобни Макарије Оптински – Трпљење и жалост

категорија Православље / дана 10/04/2016 у 13:46 часова /

Трпљење

А вама саветујем да не посустанете у ношењу тога крста, него да стојите одважно и ударце подностите. Јер се свако добро дело трпљењем и патњом поправља: а после ће они, који сада из неразумевања ропћу, захвални бити. Апостоли за време проповеди, мада бејаху Јудејцима саблазан, а Јелинима безумље, нису престајали да проповедају Христа распетог; и трпљењем својим читав свет прођоше и посејаше веру Христову; а да су они, обазирући се на саблазан и на роптање, проповед напустили, каква би корист била? Ви можете ово у малом узети себи за пример.

…Трпљењу се не треба поучавати онда када нас због кривице прекоревају, него када смо без кривице осрамоћени и прекорени.

Прочитајте код св. Петра Дамаскина у другој књизи, у 5. Беседи, о трпљењу, да се „у умном боју не може пронаћи место на коме боја нема; а макар неко и све створено прошао, али ма куда ишао бој ће имати, у пустињи – звери и злодуси и остале патње љуте и немани; у тиховању – злодуси и искушења; међу људима – злодуси и људи који искушавају, и нема било када места без зебње. Тога ради без трпљења се не може пронаћи покој“. А покој, као што је познато, по речи Божијој, нам дарује смирење; а оно настаје из мудрости; а мудрост настаје од искушења.
icxcnika
Жалост

Жалост се допушта због греха или ради испитивања вере

Од срца саосећам са вама и жалостим се због несреће која вам се догодила, али вам ништа не могу помоћи, нити вас утешити, осим тако, што вам саветујем да се предате вољи Божијој и да од Њега тражите милост, помоћ и утеху. Чврсто верујте да се ово није догодило случајно, већ по допуштењу Божијем, по за нас недокучивим законима, или као казна за грехе, или ради кушања вере. У сваком случају, произашло је из Његове љубави према вама, јер: кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима; ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима… ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови (Јевр. 12,68); ове речи нису моје, већ апостола Павла и из њих видите да сте чеда Божија. Само трпите, не будите малодушни и благодарите Богу, па ће све да пође на боље.

Ми видимо и несумњиво верујемо да Промисао Божији који се стара о свакој ствари, брине и о нама, чинећи оно што је на нашу духовну корист – одваја нас од онога што је бескорисно, или искушава нашу веру, док неке и кажњава за грехе. Тегобе које су нам наметнуте по праведном суду Његовом треба да подносимо с покорношћу вољи Његовој. Људе који нам причињавају невоље треба да сматрамо за оруђе Божије у делу нашег спасења и да се молимо за њих. Другачије се не можете утешити. Када пак од људи тражите да вас воле, ви не кривите себе, јер гледате кроз завесу самољубља.